Pitanja i odgovori

Članom 79. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, i 114/2021) predviđeno je da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

Članom 125. istog zakona predviđeno je da je pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. 

U članu 94. istog zakona se kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.

Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 95/2016 i 12/2022) u uvodnim odredbama kaže da se ovom uredbom uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta službenika, javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju, nameštenika, kao i za prijem pripravnika u organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i za popunjavanje navedenih radnih mesta u službama i organizacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u smislu člana 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, član 3. stav 1. iste uredbe kažu da rukovodilac organa, službe i organizacije u kojoj se radno mesto popunjava, donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem internog, odnosno javnog konkursa, vodeći računa o tome da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu dopuštenosti popunjavanja radnog mesta, dok u stavu 2. kaže da rešenje o popunjavanju položaja donosi organ nadležan za postavljenje lica na položaj, odnosno lice koje je nadležno da u skladu sa posebnim propisom predloži kandidata za postavljenje na položaj. 

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da se i u slučaju javnog konkursa za prijem pripravnika donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta.

U ovom slučaju nema mesta primeni čl. 12. stav 1. tačka 7) ZJN, jer lizing nije sastavni deo ovog izuzetka, i, kao što ste i naveli, ugovor o kupovini vozila putem lizinga je trojni, između prodavca, banke odnosno davaoca lizinga i kupca i u pitanju je standardna procedura i postupak javne nabavke. 

Zbog prirode predmeta i finansiranja ugovora, uglavnom je praksa da se sprovodi jedan postupak javne nabavke.

U okviru konkursne dokumentacije se sačinjava Obrazac strukture cene koji u sebi sadrži podatke strukture cene isporučioca vozila i podatke strukture cene davaoca lizinga (npr. nominalna i efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate za vreme trajanja lizinga, troškovi kreditnog biroa, upis ugovora u registar finansijskih lizinga, PDV na te troškove, PDV na kamatu, broj rata, iznos mesečne lizing rate, vrednost vozila putem lizinga itd.).

Dakle, kada je ovakva javna nabavka u pitanju, sprovodi se jedinstven postupak, podnosi se zajednička ponuda isporučioca vozila i davaoca lizinga, gde isporučilac vozila prenosi na davaoca lizinga pravo svojine nad vozilom, radi njegove predaje primaocu lizinga (naručiocu) na držanje i korišćenje.

Članom 69. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) propisano je da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Članom 14. Zakona o budžetskom sistemu, propisane su vrste javnih prihoda i primanja:

Javni prihodi su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije.

Primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.

Članom 20. Zakona o budžetskom sistemu, primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 

1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;

2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;

4) primanja od prodaje robnih rezervi;

5) primanja od prodaje dragocenosti;

6) primanja od prodaje prirodne imovine;

7) druga primanja utvrđena zakonom.

Na osnovu navedenih odredbi, može se reći da se prilikom obračuna maksimalno mogućeg iznosa sredstava koji se mogu opredeliti kao tekuća budžetska rezerva, uzimaju ukupni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Dakle u navedeni obračun ne ulazeprimanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine.

U skladu sa članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021), klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Klasifikacija izvora finansiranja obuhvata:

1) Opšte prihode i primanja budžeta - izvor 01;

2) Transfere između korisnika na istom nivou - izvor 02;

3) Socijalne doprinose - izvor 03;

4) Sopstvene prihode budžetskih korisnika - izvor 04;

5) Donacije od inostranih zemalja - izvor 05;

6) Donacije od međunarodnih organizacija - izvor 06;

7) Transfere od drugih nivoa vlasti - izvor 07;

8) Dobrovoljne transfere od fizičkih i pravnih lica - izvor 08;

9) Primanja od prodaje nefinansijske imovine - izvor 09;

10) Primanja od domaćih zaduživanja - izvor 10;

11) Primanja od inostranih zaduživanja - izvor 11;

12) Primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine - izvor 12;

13) Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina - izvor 13;

14) Neutrošena sredstva od privatizacije iz ranijih godina - izvor 14;

15) Neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina - izvor 15;

16) Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti - izvor 16;

17) Neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti - izvor 17;

18) Finansijsku pomoć EU - izvor 56.

Dakle, iskazano po izvorima finansiranja, a u skladu sa navedenim članom Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, prilikom računanja ukupno mogućeg iznosa tekuće budžetske rezerve uzima se 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, koji se iskazuju na izvorima finansiranja od 01 do 09, kao i na izvoru 16 i izvoru 56. 

Pitanja u vezi sa mesnim zajednicama, kao oblikom mesne samouprave, uređena su čl. 72. do 77. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“,  129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).

Članom 74. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je, između ostalog, sledeće:

- aktom o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa statutom opštine, odnosno grada, utvrđuju se poslovi koje vrši mesna zajednica, organi i organizacija rada organa, način odlučivanja kao i postupak izbora saveta i drugih organa mesne samouprave, zaštita prava u toku izbora i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave (stav 1);

- savet mesne zajednice je osnovni predstavnički organ građana na području mesne samouprave (stav 3);

- izbori za savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju (stav 4);

- izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine opštine, odnosno grada (stav 5).

Članom 76b istog zakona propisano je sledeće:

- savet mesne zajednice može se raspustiti ako: 1) savet ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od dana održavanja izbora za članove saveta mesne zajednice ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada (stav 1);

- odluku o raspuštanju saveta mesne zajednice donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine, odnosno grada koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata mesne zajednice (stav 2);

- predsednik skupštine opštine, odnosno predsednik skupštine grada, raspisuje izbore za savet mesne zajednice, u roku od 15 dana od stupanja na snagu odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice, s tim da od datuma raspisivanja izbora do datuma održavanja izbora ne može proteći više od 45 dana (stav 3);

- do konstituisanja saveta mesne zajednice, tekuće i neodložne poslove mesne zajednice obavljaće poverenik opštine koga imenuje skupština opštine, odnosno skupština grada, istovremeno sa donošenjem odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice.

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, a povodom Vaših pitanja, može se zaključiti sledeće:

- Zakonom o lokalnoj samoupravi nije definisano trajanje mandata saveta mesne zajednice, niti u kom roku predsednik skupštine opštine raspisuje izbore za savet mesne zajednice (videti član 74. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi) što bi, dakle, trebalo da bude uređeno aktom skupštine opštine o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, tako da se ne može govoriti o tome da u nekom konkrenom slučaju nisu ispoštovani zakonski rokovi oko isteka mandata saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne poznaje institut vršioca dužnosti predsednika saveta mesne zajednice, već institut poverenika opštine iz člana 76b stav 4. Zakona, koji se postavlja u slučaju raspuštanja saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne prepoznaje mogućnost neraspisivanja izbora za savete mesnih zajednica, samim tim ni posledice propuštanja predsednika skupštine opštine da izvrši svoju nadležnost da raspiše te izbore, pa i po tom pitanju treba konsultovati akt o osnivanju mesne zajednice ili statut opštine.

Član 40. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) kaže da je službenik dužan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca. Službenik može, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada službenika. Dalje se u članu 41. istog zakona kaže da saglasnost za dodatni rad službenika daje poslodavac. Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naučnoistraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima. Poslodavac može zabraniti rad iz stava 2. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad službenika, šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika. O dodatnom radu službenika na položaju odlučuje organ nadležan za njegovo postavljenje.

U pogledu mogućnosti za dodatnim radom službenika, treba spomenuti i odredbe člana 202. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), kao opšteg propisa o radu, koje kažu da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

Što se ugovora o delu tiče, član 199. stav 1 Zakona o radu kaže da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Iz navedenog proističe da se ugovor o delu ne može zaključiti za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca.

Svi navedeni oblici angažovanja su oblici angažovanja službenika kao fizičkog lica. U skladu sa odredbama člana 42. stav 1 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave službenik ne sme da bude osnivač privrednog društva, preduzeća, javne službe, niti da se bavi preduzetništvom.

Međutim, po pitanju mogućnosti stvaranja sukoba interesa konkretnog dodatnog rada, poslodavac će u postupku davanja saglasnosti ceniti sve okolnosti i činjenice tog slučaja koje su od uticaja na mogućnost stvaranja sukoba interesa. Samo po sebi, angažovanje službenika u javnom preduzeću ne stvara sukob interesa.

Prema članu 14. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, punomoćnik poreskog obveznika (u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je fizičko, odnosno pravno lice - rezident Republike koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.). Poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice - nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Član 16.  Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dalje propisuje da Poreska uprava, po službenoj dužnosti, iz reda poreskih savetnika ili advokata postavlja zastupnika nerezidentu koji nije u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona obavestio Poresku upravu o svom poreskom punomoćniku. Zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja se zastupniku i objavljuje na internet strani Poreske uprave i oglasnoj tabli Poreske uprave, a protiv zaključka žalba nije dozvoljena. Nagradu i nadoknadu troškova zastupnika po službenoj dužnosti isplaćuje Poreska uprava, prema tarifi koju propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar), pri čemu Poreska uprava ima pravo na povraćaj ovih sredstava od poreskog obveznika.

Tarifom o nagradi i nadoknadi troškova zastupnika po službenoj dužnosti - advokata u poreskom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 55/04, 59/13) propisuje se visina nagrade i nadoknade troškova zastupnika po službenoj dužnosti - advokata u poreskom postupku koje isplaćuje Poreska uprava. Advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada novčana nagrada u iznosu od 50% od nagrade propisane tarifom kojom se određuju nagrade i naknade troškova za rad advokata, u delu koji se primenjuje na ostale postupke. Advokatu koji je postavljen za zastupnika po službenoj dužnosti u poreskom postupku pripada nadoknada svih troškova u vezi sa radom, u skladu sa tarifom.

Pravilnikom o poreskom identifikacionom broju, u članu 5. propisano je da prijavu za registraciju na Obrascu PR-3 podnosi nerezidentno fizičko lice. Centrala Poreske uprave određuje i dodeljuje PIB, po službenoj dužnosti, na osnovu prijave za registraciju koju podnosi nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave na osnovu raspoloživih podataka, odnosno faktičkih okolnosti.

Prema navedenim propisima, Poreska uprava može po službenoj dužnosti dodeliti PIB, pri čemu se mora odrediti zastupnik iz reda poreskih savetnika ili advokata. Ukoliko bi lokalna poreska administracija dostavila zahtev Poreskoj upravi za otvaranje PIB-a po službenoj dužnosti, uz koji bi priložila pravni osnov za nastanak te obaveze (sticanje imovine), prema našim saznanjima Poreska uprava po istom ne bi postupila, ukoliko se ne dostavi podatak o zastupniku. Znači, lokalna poreska administracija bi morala da odredi i angažuje zastupnika u skladu sa članom 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koji podrazumevaju plaćanje svih troškova zastupanja, koji bi pali na teret jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 16. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (imali bi pravo na povraćaj tih sredstava od poreskog obveznika, što bi se sprovodilo u posebnom postupku).

Imajući u vidu iznose poreske obaveze i visinu troškova advokata koji bi kao zastupnik učestvovao u svim poreskim postupcima za određenog poreskog obveznika tokom određenog perioda, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti njegovog angažovanja, koja se mora posmatrati kroz mogućnost naplate utvrđenih poreskih obaveza i nastalih troškova.

Interni konkurs za angažovanje akreditovanih realizatora za tematske celine u oblastima stručnog usavršavanja, kao način angažovanja realizatora, uređen je članom 17. Uredbe o akreditaciji, načinu angažovanja i naknadama realizatora i sprovodilaca programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi. U njemu se kaže sledeće:

„Angažovanje realizatora programa obuke za tematske celine oblasti stručnog usavršavanja za koju su akreditovani vrši se putem internog konkursa i to Nacionalna akademija za programe obuke koje ona sprovodi, a drugi korisnici za programe obuke koje samostalno sprovode. 

Na internom konkursu ispituje se i ocenjuje model plana obuke za tematsku celinu oblasti stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje, koji podnosi akreditovani realizator.

Interni konkurs za angažovanje realizatora za pojedinačne tematske celine oblasti stručnog usavršavanja sprovodi se najmanje jednom godišnje. 

Interni konkurs pokreće se pozivom koji se dostavlja elektronskim putem realizatorima koji su akreditovani u Nacionalnoj akademiji i upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora programa obuka prema oblasti stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje. 

Interni konkurs naročito sadrži podatke o oblasti stručnog usavršavanja i tematskoj jedinici, broju potrebnih realizatora i broju planiranih obuka po tematskoj jedinici.

Rok za podnošenje prijava akreditovanih realizatora je 15 dana, od dana pokretanja internog konkursa. 

Za programe obuke koji se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine, budžeta jedinice lokalne samouprave ili finansijskog plana drugih organa i organizacija iz člana 2. stav 1. Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, o načinu i uslovima angažovanja akreditovanih realizatora samostalno odlučuje korisnik programa stručnog usavršavanja.“

Nakon bodovanja modela obuke, koji vrši komisija koju je formirao rukovodilac organa u jedinici lokalne samouprave, redosled angažovanja akredtiovanih realizatora je sledeći (čl. 20 Uredbe):

„Akreditovani realizator koji je ostvario najveći broj bodova u tematskoj celini stiče pravo prvenstva prilikom angažovanja za realizatora obuke.

Ako više akreditovanih realizatora ima isti broj bodova, prednost prilikom angažovanja imaju realizatori iz reda državnih službenika, odnosno zaposlenih u organima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. 

U slučaju sprečenosti realizatora da se odazove pozivu za angažovanje, poziva se naredni akreditovan realizator sa utvrđene rang liste. 

Ako akreditovani realizator prvi put učestvuje u internom konkursu njegovo angažovanje se vrši na osnovu vrednovanja modela plana obuke, modela plana koučinga, odnosno modela mentorskog programa i/ili simulacije predavanja, a na svakom sledećem internom konkursu i na osnovu vrednovanja prethodno sprovedenih obuka, vodeći računa o ravnomernom angažovanju svih akreditovanih realizatora za oblast stručnog usavršavanja za koju se vrši angažovanje.“

Dakle, ukoliko je lice zaposleno u opštinskoj upravi akreditovano kao realizator u oblasti stručnog usavršavanja i kao takav dobije poziv za učestvovanje u internom konkursu, on se može prijaviti bez obzira što je zaposlen u toj opštinskoj upravi, jer su svi akreditovani realizatori ravnopravni u postupku internog konkursa u skladu sa članom 17. Uredbe, a takođe može biti i izabrana za realizaciju programa obuke ako ostvari najveći broj bodova. Jedino ograničenje u ovom pogledu je što to lice ne može ujedno biti i član komisije koja ocenjuje model obuke u postupku internog konkursa.

Članom 102. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) propisano je da poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, vrši obračun naknade zarade u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga matičnoj filijali, uz zahtev za isplatu naknade zarade. Stavom 3. ovog člana propisano je da filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema navedenog obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Navedena sredstva ne mogu biti predmet izvršenja, osim za isplatu naknade zarade zaposlenima. Dalje, stavom 7. ovog člana propisano je da poslodavac može iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 15 dana od dana predaje zahteva filijali, uplatom na poseban račun poslodavca.

Članom 14. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) propisno je da sintetički konto 414100 - Isplata naknada za vreme odsustvovanja s posla na teret fondova sadrži analitička konta na kojima se knjiže porodiljsko bolovanje, bolovanje preko 30 dana i invalidnost rada drugog stepena. Ove naknade knjiže se na teret odgovarajućih subanalitičkih konta u okviru ovog sintetičkog konta uz odobrenje odgovarajućih subanalitičkih konta u kategoriji 230000 - Obaveze po osnovu rashoda za zaposlene. Pored navedenog knjiženja ovih rashoda, koji se po pravilu refundiraju, potrebno je za ukupan iznos naknade zadužiti subanalitički konto 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima, uz odobrenje konta 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima. Kada Republički fond za zdravstveno osiguranje u toku godine refundira iznos isplaćene naknade za bolovanje uplatom na tekući račun korisnika budžeta, zadužuje se tekući račun uz odobrenje konta 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima i istovremeno se za taj iznos koriguje odgovarajući subanalitički konto u okviru sintetičkog konta 414100 - Isplata naknada za vreme odsustvovanja s posla na teret fondova, a zadužuje konto 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima. Iznos koji na kraju godine nije refundiran ostaje na subanalitičkom kontu 291911 - Obaveze fondova za isplaćene obaveze po osnovu naknada zaposlenima i subanalitičkom kontu 122192 - Potraživanja od fondova po osnovu isplaćenih naknada zaposlenima.

Dakle, u skladu sa članom 102. Zakona o zdravstvenom osiguranju, poslodavac može da isplati iz svojih sredstava naknadu bolovanja preko 30 dana, a matična filijala RFZO refundira ova sredstva poslodavcu na poseban račun.  

Takođe, prema odredbama člana 14. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, sredstva za refundaciju isplaćene naknade bolovanja iz sredstava korisnika budžetskih sredstava u toku godine RFZO treba da uplati na tekući račun korisnika budžeta.

Obzirom da JLS može da ima samo Račun izvršenja budžeta, ona ne mora da ima poseban podračun za bolovanja, što znači da JLS može da vrši isplatu naknade za bolovanje preko 30 dana sa Računa izvršenja budžeta pre refundacije, kao i da se refundacija vrši na Račun izvršenja budžeta.  

Ukoliko JLS ima otvoren namenski podračun, refundacija bolovanja će biti izvršena preko njega. Takođe, JLS može izvršiti uplatu pre dobijanja sredstava od RFZO, ali tako što će potrebna sredstva preneti na podračun bolovanja i odatle izvršiti isplatu, a kada RFZO izvrši refundaciju ista može vratiti na Račun izvršenja budžeta. Takođe može ih koristiti za narednu isplatu bolovanja, pa tek kad se završi bolovanje, navedena sredstva može vratiti na Račun izvršenja budžeta. 

Članovima 14-18. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS“, br. 99/2018 i 40/2019) propisani su uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.

Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon), članom 42. taksativno su pobrojane nadležnosti Skupštine stambene zajednice. 

Prema odredbama Zakona, Skupština stambene zajednice se stara o svim pitanjima koja se odnose na održavanje, uređenje i korišćenje zgrade i zajedničkih delova zgrade, stim da prema odredbama Zakona nema ovlašćenje da odlučuje o pitanjima izvan ovog opsega. 

Pitanje ozakonjenja bespravno izgrađenog objekta na parceli koja je u suvlasništvu više lica, nije u domenu rada i odlučivanja organa kakav je Skupština stambene zajednice, niti se o istom može odlučivati bilo kakvom većinom članova Skupštine iz razloga jer se ne radi o odlučivanju na nivou stambene zgrade gde svako ima pravo na jedan glas po modelu (stan/glas). 

Zakonom o planiranju i izgradnju je regulisano da svaki vlasnik posebnog dela (posebne stambene jedinice) ima pravo na zemljištu i da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta. 

U konkretnom slučaju investitor koji namerava da ozakoni nelegalno sagrađeni objekat na zemljištu koje je u vlasništvu više lica mora isto da pribavi, odnosno da isto otkupi od vlasnika posebnih delova jer će samo na takav način steći svojinu na zemljištu podobnu za ozakonjenje bespravno sagrađenog objekta.

Prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) odredbe ovog zakona se primenjuju na izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište. 

Dakle, predmet konverzije je zemljište koje može biti u jednom ili drugom režimu. 

Ukoliko je u vašem slučaju predmet konverzije izgrađeno građevinsko zemljište u tom slučaju se mora primeniti odredba člana 5. stav 3. koja glasi: Kada je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata različitih vlasnika, pre podnošenja zahteva za konverziju, sprovodi se postupak za razvrgnuće sukorisničke zajednice propisan članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Dakle, u ovom slučaju neophodno je da se sudskim putem, ili ugovorom ustanovi kome pripada koji deo i u kojoj površini istog objekta, odnosno da se u skladu sa članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši tzv. razvrgnuće sukorisničke zajednice. 

U slučaju da je predmet konverzije neizgrađeno građevinsko zemljište ne zahteva se posebna saglasnost svih sukorisnika na parceli jer će i nakon konverziji svi zadržati iste udele koje su imali i ranije stim da će režim svojine sa državna svojina RS-pravo korišćenja preći u privatnu svojinu. 

Dovoljno je da se drugi sukorsinici pridruže zahtevu za konverziju. 

Ono što se pretpostavlja jeste da udeli budu opredeljeni.

Na kraju, pitanje uknjižbe koju na kraju pominjete se odnosi na uobičajenu formulaciju kupoprodajnog ugovora (clausula intabulandi) koja stoji u svakom kupoprodajnom ugovoru koji za predmet ima nepokretnost, da se kupac može uknjižiti u katastru kao vlasnik bez prisustva prodavca. 

Dakle, saglasnost prethodnog vlasnika svakako nije potrebna, ali je za postupanje organa potrebno da se sukorisnik pridruži zahtevu za konverziju. 

Izbor i prestanak funkcije odbornika i izbor na funkciju zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave su dva odvojena pravna instituta regulisana zasebnim zakonima.

Naime, izbor odbornika regulisan je Zakonom o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22). Istim zakonom su uređena i pitanja u vezi sa prestankom te funkcije.

S druge strane, izbor zamenika predsednika lokalne skupštine regulisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).

Iz činjenice da ove dve funkcije uređuju različiti zakoni proističe i činjenica da je prestanak ovih funkcija različito regulisan navedenim zakonima.

Tako je članom 67. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku prestaje mandat ako umre, članom 69. stav 1. istog zakona propisano da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, dok su odredbama člana 70. stav 1. i člana 71. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisana pravna sredstva protiv odluka skupštine kojom se konstatuje prestanak mandata, odnosno zbog propuštanja da se donese ta odluka.

S druge strane, na izbor i prestanak funkcije zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave shodno se primenjuju odredbe člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi o izboru i razrešenju predsednika skupštine, kako je to propisano članom 39. stav 2. istog zakona, pri čemu tim zakonom nije uređena pravna zaštita protiv odluka donetih povodom izbora ili prestanka funkcija kako predsednika skupštine, tako i zamenika predsednika skupštine. 

Osim toga, treba ukazati na to da iz odredaba člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi proističe da funkcije predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine prestaju isključivo razrešenjem, na predlog jedne trećine odbornika, čime pitanje prestanka funkcije predsednika skupštine, odnosno zamenika predsednika skupštine usled smrti pa i u slučaju podnošenja ostavke, ostaje potpuno pravno neuređeno.

Imajući navedeno u vidu, mišljenja smo da bi Skupština opštine Lebane trebalo da, prvo, donese odluku kojom će, u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 2) i članom 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima doneti odluku kojom će konstatovati da je odborniku (koji je bio na funkciji zamenika predsednika Skupštine opštine) prestao odbornički mandat nastupanjem smrti. Potom bi, iako to zakonom nije definisano, Skupština opštine trebalo da, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, donese i odluku kojom konstatuje da je zameniku predsednika Skupštine opštine prestala ta funkcija takođe nastupanjem smrti.

Članom 187. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom se u tom slučaju rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

U skladu sa članom 68. istog zakona zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Članom 73. istog zakona je dalje propisano da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Vlada Republike Srbije donela je Zaključak 05 broj 131-2240/2022 koji je preporučila poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima koji, zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2021. godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2022. godini ili da prvi deo, u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023. godine.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta nisu slučajevi odsustva obuhvaćeni navedenim Zaključkom Vlade RS da bi se moglo omogućiti zaposlenoj (koja se vraća sa porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta nakon 30. juna) da koristi odmor za 2021. godinu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, te smatramo da u ovom konkretnom slučaju zaposlenoj pripada samo odmor za 2022. godinu, u skladu sa članom 73. stav 4. Zakona o radu.