Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Ko donosi Akcioni plan u smislu člana 13. stav 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti?
Akcioni plan jedinice lokalne samouprave u smislu člana 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21) je lokalni strateški dokument kojim se utvrđuju aktivnosti u cilju razvoja i unapređenja rodne ravnopravnosti za određeni period.
Prema Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) akcioni plan je dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa. Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period primene strategije, odnosno programa koji razrađuje i ne može biti kraći od godinu dana.
Takođe, članom 23. stav 5. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da prilikom izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave treba voditi računa o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, vodeći računa o izvornim nadležnostima jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.
Članom 38. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da dokument javnih politika jedinice lokalne samouprave usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom, te shodno tome, mišljenja smo da akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti usvaja skupština JLS.
Kojim propisima su regulisane plate u javnim komunalnim preduzećima? Da li postoje limiti u pogledu koeficijenata i cene rada, kojim propisom su propisani ovi parametri? Koliko je minimalni neto iznos toplog obroka? Da li se isplata regresa može vršiti mesečno ili jednom u toku godine? Ukoliko se isplaćuje mesečno kako onda uraditi obračun ako unapred nije poznato kada će zaposleni koristiti odmor i koliko dana? Da li na kraju godine korigovati ukoliko nije iskorišćen odmor u celosti u tekućoj godini?
Zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, za razliku od državnih službenika i nameštenika, ostvaruju pravo na zarade, a u skladu i na osnovu Zakona o radu i kolektivnih ugovora donetim na osnovu ovog sistemskog propisa.
Na nivou Republike Srbije, na snazi je Poseban kolektivni ugovor koji su, obzirom da se ovaj opšti akt neposredno primenjuje, u obavezi da primenjuju sva javna komunalna preduzeća.
Principi kolektivnog ugovaranja definisani Zakonom o radu su postavljeni tako da se u nižem opštom aktu zaposlenima mogu da ti samo ista ili veća prava u odnosu na viši opšti akt, tako da tako posmatrano, ne postoje zakonska ograničenja ni u pogledu visine koeficijenata ni u pogledu visine cene rada za najjednostavniji rad. Kod koeficijenata jedino ograničenje koje proističe iz pomenutog Posebnog kolektivnog ugovora je da raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta ne može biti manji od 1 : 3.
Da li će zaposleni u JKP imati veća prava od prava garantovanih Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za JKP, reguliše se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu konkretnog preduzeća, uz napomenu da po Zakonu o radu ova opšta akta mogu biti doneta jedino uz saglasnost nadležnog organa opštine ili grada u svojstvu osnivača.
Osnivač JKP ima odlučujuću reč o politici zarada ne samo kroz opšta akta na koja daje saglasnost po Zakonu o radu, već i kroz obavezne godišnje programe poslovanja u kojima JKP planiraju masu i elemente zarada i naknade zarada, a koji se donose u smislu Zakona o javnim preduzećima uz takođe obaveznu saglasnost nadležnog organa osnivača.
Najmanji iznos naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) koji je poslodavac u obavezi da obračuna isplati zaposlenom u JKP za efektivno vreme rada je 250 RDS dnevno (bruto 1), a najmanji iznos regresa je 75% od prosečne zarade u Republici Srbiji iz prethodne godine, plus fiksnih 33.000 RSD po zaposlenom godišnje.
Pravo na naknadu regresa za godišnji odmor imaju svi zaposleni koji u toj godini u skladu sa opštim aktima ostvaruju pravo na godišnji odmor. Ova naknada se može isplaćivati jednokratno ili višekratno, a najčešća praksa je da se ona isplaćuje mesečno zajedno sa zaradom. Na obračun regresa je bez uticaja to kada će, u koliko delova i koliko dana zaposleni koristiti godišnji odmor, već pravo na naknadu imaju SVI zaposleni koji u toku te godine stiču pravo na godišnji odmor. To je nešto što se zna unapred, tako da nema potrebe na kraju godine vrše bilo kakve korekcije.
Da li lice može biti raspoređeno na neko drugo radno mesto ili se istom može promeniti zvanje u savetnik obzirom na 5 godina radnog iskustva u struci ili je potrebno da prođe neko određeno vreme, u cilju utvrđivanja drugačijeg koeficijent za obračun plate?
Napredovanje službenika u organima lokalne samouprave uređeno je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021). Članom 133đ predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Na osnovu člana 133e istog zakona rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, ukoliko postoji upražnjeno radno mesto i ukoliko službenik ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu, dodatni uslovi za napredovanje su ocene službenika.
Upotrebna dozvola može se izdati i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na rizik i odgovornost investitora. Po presudi upravnog suda poništena je građevinska dozvola i predmet je vraćen na ponovni postupak. Šta se dešava sa upotrebnom, da li se ona poništava pre izdavanja nove ili po pravnosnažnosti nove dozvole?
Prema odredbama člana 158. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se upotrebna dozvola izdaje na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona.
Konačnost rešenja o građevinskog dozvoli je nastupila ukoliko je drugostepeni organ potvrdio rešenje prvostepenog organa, i na osnovu takvog rešenja je moguće doneti upotrebnu dozvolu i to je u redu. Rešenje o građevinskoj dozvoli nije postalo pravosnažno jer je pokrenut upravni spor pred Upravnim sudom.
Međutim, kako je Upravni sud poništio rešenje drugostepenog organa i pretpostavljamo spise predmeta vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje isti je u obavezi da postupi prema rešenju drugostepenog organa i presudi Upravnog suda i donese novo na zakonu zasnovano rešenje.
Novo rešenje biće osnov da se izdavanje nove upotrebna dozvola pod uslovom da se izvrši prijava radova i rešenje postane pravosnažno.
Mišljenja smo da imajući u vidu da je otpao osnov donošenja upotrebne dozvole (građevinska dozvola je poništena) da se i rešenje o upotrebnoj dozvoli mora poništiti po službenoj dužnosti od strane postupajućeg organa.
Nakon donošenja nove građevinske dozvole, uz ostale dokaze pokrenuti postupak za donošenje nove upotrebne dozvole sa pozivom na novu građevinsku dozvolu.
Da li žalba Upravnom sudu izjavljena protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja na lokalnom referendumu, odlaže datum ponovljenog glasanja, s obzirom da se isto mora sprovesti u roku od 10 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju ponovnom glasanja, shodno članu 117. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, žalbe Upravnom sudu se ne mogu podneti protiv odluka Republičke izborne komisije donetih u svrhu sprovođenja izbora, već isključivo protiv rešenja donetih po prigovorima izjavljenim Republičkoj izbornoj komisiji u postupcima zaštite izbornog prava, kako je to propisano članom 156. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Tako je npr. članom 115. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano da se protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja podnosi prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije. Žalba Upravnom sudu bi, dakle, mogla da se podnese tek po donošenju rešenja po prigovoru, a ne pre.
Odredba identičnog smisla sadržana je u članu 116. stav 4. kada je u putanju rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu.
Međutim, smatramo da prigovor protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja uopšte i nije dopuštena, jer takvo rešenje predstavlja akt sprovedbenog karaktera, koje se zasniva na odgovarajućim pravnosnažnim rešenjima nadležnih izbornih komisija i, stoga, ne može da bude napadana pravnim sredstvima. U tom smislu treba konstatovati da član 117. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji uređuje ponavljanje glasanja, ne sadrži odredbu o pravnom sredstvu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja.
Imajući navedeno u vidu, ističemo da žalba izjavljena Upravnom sudu protiv rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja ne može da bude od uticaja na sprovođenje ponovnog glasanja, pogotovo što bi Upravni sud trebalo da tu žalbu odbaci kao nedozvoljenu.
Da li je Uredba o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016) i dalje na snazi, odnosno da li je ispravno sprovesti interni konkurs u skladu sa navedenom uredbom? Ukoliko je moguće sprovesti interni konkurs, imajući u vidu član 20. Uredbe, da li se radi o novom zapošljavanju u smislu člana 27k Zakona o budzetskom sistemu, s obzirom da se radi o zasnivanju radnog odnosa u drugom organizacionom obliku, pri čemu ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave ostaje isti?
Članom 35. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018) predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje do 31. decembra 2019. godine.
S obzirom da je Uredba o internom konkursu (“Sl. glasnik RS”, br. 17/2016) bila doneta na osnovu člana 18. Zakona o načinu određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, to je i uredba prestala da važi 31. decembra 2019. godine i konkursi po ovoj uredbi se ne mogu sprovoditi.
Da li su predmet Zakona o ozakonjenju i objekti za koje je u ranijem postupku izdata građevinska dozvola, ali je prilikom izvođenja radova od iste odstupljeno? Na koji način se obračunava taksa za te objekte? Da li se naplaćuje samo za taj deo koji je bespravno izgrađen, prekoračenjem dozvole?
Najpre je potrebno utvrditi da li je za predmetni objekat moguće izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko to nije moguće, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata (član 4. St 3).
U oba slučaja, imajući u vidu da je prilikom izdavanja prvog rešenja o građevinskoj dozvoli investitor izmirio potrebne naknade i takse, biće naplaćena taksa samo u odnosu na razliku korisne površine dograđenog dela objekta (potkrovlje). Visina takse za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji prilaže podnosilac zahteva, u kome je navedena korisna površina i namena objekta koji je predmet ozakonjenja.
Da li se uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika tumače alternativno ili kumulativno? Četiri odbornika su uslov za formiranje odborničke grupe. Četiri odbornika su izabrani sa iste izborne liste i imali su formiranu odborničku grupu. Jedan od njih je pristupio drugoj odborničkoj grupi. Da li preostala tri samostalna odbornika imaju pravo predlaganja člana biračkog odbora u smislu člana 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Svi uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika da bi se nekoj poslaničkoj grupi (dakle, ne odborničkoj grupi) priznalo pravo na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za izbore za narodne poslanike moraju da budu ispunjeni kumulativno, tako da ovo pravo ima grupa onih narodnih poslanika koji su zajedno izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, potrebno narodnih poslanika da bi se obrazovala poslanička grupa. Dakle, ti narodni poslanici će moći da učestvuju u predlaganju lica u biračke odbore pod uslovom da su samostalni narodni poslanici i da svi potpišu predlog za imenovanje lica u biračke odbore.
Pošto pominjete odbornike i odborničke grupe, pretpostavljamo da se vaše pitanje odnosi na lokalne izbore, na koji se primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji u članu 29. stav 5. na identičan način kao i Zakon o izboru narodnih poslanika uređuje pravo samostalnih odbornika na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za sprovođenje lokalnih izbora.
Član 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, dakle, propisuje da se odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
- ako su svi ti odbornici izabrani sa iste izborne liste;
- ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe;
- ako niko od njih nije pristupio nekoj odborničkoj grupi;
- ako su svi ti odbornici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu.
Imajući navedeno u vidu, pomenuta grupa od tri samostalna poslanika ne ispunjava zakonske uslove za predlaganje lica u biračke odbore, jer su izabrani sa izborne liste koja jeste osvojila dovoljan broj odborničkih mandata koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe, tako da se ne mogu smatrati odborničkom grupom u smislu člana 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, jer ne ispunjavaju uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) tog zakona. Ovo stoga što su, kako ste naveli, četiri odbornika izabrana sa iste izborne liste, dok je broj odbornika za obrazovanje odborničke grupe takođe četiri, dok pomenuta tačka 2) propisuje uslov da izborna lista sa koje su izabrani ti odbornici nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u čijem opisu poslova stoji da vodi evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštine može biti član popisne komisije za popis finansijske imovine i obaveza? Načelnik opštinske uprave je rešenjem imenovao i posebnu komisiju za popis nefinansijske imovine, odnosno nepokretnosti, kao i posebnu komisiju za popis obaveza?
Članstvo u komisijama koje osniva lokalna samouprava definisano je lokalnim odlukama.
Nadležni organ lokalne samouprave (Opštinska uprava/načelnik OU) donosi odluku o osnivanju komisija i određuje delatnost rada komisije, lica koja učestvuju u radu komisije, dnevnice za rad članova i sl.
Prirodno je da član komisije bude neko ko radi na poslovima iz tog delokruga.
Isto tako je uobičajeno da član komisije za popis imovine bude neko ko radi na poslovima evidencije nepokretnosti u javnoj svojini ili rukovodi Odeljenjem koje tu oblast pokriva.
Kada za javnu nabavku nije pristigla ni jedna ponuda, da li se nakon odluke o obustavi postupka (147. stav 1. tačka 4) mora čekati 10 dana žalbenog roka ili se može ponovo npr. sledeći dan pokrenuti javna nabavka?
Članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno prijava.
Zbog razloga obustavljanja postupka, naručilac nije dužan da čeka da protekne rok od 10 dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava, budući da nije podneta nijedna ponuda, jer u fazi nakon isteka roka za podnošenje ponuda samo ponuđači, dakle oni koji su podneli ponudu, mogu podneti zahtev za zaštitu prava (aktivna legitimacija nakon isteka roka za podnošenje ponuda).
Naručilac može već sledećeg dana da pokrene novi postupak javne nabavke, a to može biti npr. otvoreni postupak ili pregovarački postupak bez objave javnog poziva iz člana 61. stav 7. Zakona, kojim je propisano da javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavlјivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.
Reč je o ozakonjenju objekta koji delom u površini od 6 m2 pada na parcelu koja je u javnoj svojini opštine, u pitanju je ulica koja je isto u javnoj svojini opštine, a koja je deo državnog puta (IIa). Pribavljenja je saglasnost upravljača javnog puta. Šta je potrebno da se pribavi od dokumenata da bi se nastavio postupak ozakonjenja objekta? Da li je moguće ozakonjenje ovakvih objektata? Kako postupiti kad deo objekta, koji treba ozakoniti, u površini od 10 m2 pada na parcelu na kojoj je kao nosilac prava državne svojine upisana Republika Srbija, korisnik opština? Šta je potrebno pribaviti i da li je moguće ozakonjenje ovakvog objekta?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ukoliko postoji više podnetih zahteva za ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene, najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje većeg broja objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.
Da li opština, kao imalac javne svojine na posebnom delu, ima obavezu da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom?
U članu 63. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016 i 9/2020 - dr. zakon) je propisano da su vlasnici posebnih delova zgrade dužni da učestvuju u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade i zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom.
Ukoliko je Jedinica lokalne samouprave vlasnik posebnog dela zgrade (stana, poslovnog prostora), ona ima prava i obaveze jednako kao i ostali vlasnici posebnih delova, vezano za upravljanje i održavanje zgrade, kako je to definisano u članovima 12-14, 15. i članu 60. pomenutog Zakona. U tom smislu, JLS je dužna i da učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom, u skladu sa Odlukom koju donosi skupština konkretne stambene zajednice.