Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U okviru programa 11 – Socijalna i dečija zaštita, programske aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći su planirana sredstva za socijalnu zaštitu (jednokratne pomoći po odluci o socijalnoj zaštiti) koji pripadaju funkciji 070, a u okviru ove programske aktivnosti su planirana i sredstva za projekte nevladinih organizacija po konkursu, koja bi mogla da bude druga funkcija?
Funkcionalna klasifikacija iskazuje izdatke po funkcionalnoj nameni za određenu oblast i nezavisna je od organizacije koja tu funkciju sprovodi, dok je programska klasifikacija namenjena iskazivanju rashoda i izdataka prema zadacima i aktivnostima korisnika budžetskih sredstava koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja javnim sredstvima i doprinosa ostvarenju konkretnih ciljeva definisanih dokumentima javne politike. Svakoj planiranoj programskoj aktivnosti u budžetu JLS odgovara jedna funkcionalna namena. U konkretnom slučaju potrebno je preispitati osnovanost planiranja aproprijacije za dotaciju udruženjima građana (sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja) koja se raspoređuju u konkursnom postupku za organizacije, upravo u programskoj aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći.
Na koji način evidentirati dobrovoljne transfere roditelja Predškolskoj ustanovi?
Dobrovoljni transferi roditelja Predškolskoj ustanovi mogu biti uplaćeni u skladu sa principima "roditeljskog dinara". Roditeljski dinar je, kao termin, prvi put upotrebljen u Nacionalnoj strategiji obrazovanja u Srbiji 2005–2010. godine, što podrazumeva uvođenje dodatnih izvora finansiranja delatnosti školskih i predškolskih ustanova, i to ne samo iz budžetskih sredstava već i iz sredstava roditeljskog dinara. Postavlja se pitanje da li se taj vid finansiranja ustanova obrazovanja i vaspitanja odnosi na njihovu redovnu ili samo proširenu, odnosno dodatnu delatnost. Uvođenje roditeljskog dinara zasnovano je na principu dobrovoljnosti, a ne zakonske obaveze. Roditeljski dinar treba shvatiti apsolutno kao dobrovoljno davanje i ukoliko se smatra da će biti ispravno uložen, roditelj će ga i uplatiti, a ukoliko nije u mogućnosti da plati ili ne smatra da je potraživanje opravdano, ne mora da plati. Predškolska ustanova treba da otvori poseban račun za prijem predmetnog izvora finansiranja. Sredstva za izvršenje konkretnog rashoda će se planirati sa izvora 08 - Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica, PU će izvršenje prikazati u koloni "iz donacija i pomoći" u obrascu 5.
Opštinska uprava planira rashode za kapitalno održavanje ulica na ekonomskoj klasifikaciji 5113. Građani opštine hoće da učestvuju u finansiranju rashoda za asfaltiranje ulica. Da li je to moguće i na koji način u pogledu obezbeđenja pravnog osnova i računa na koji se uplaćuju njihova sredstva?
Učešće (dobrovoljno) građana u finansiranju pojedinih kapitalnih investicija npr. asfaltiranje ulica je moguće, i u te svrhe se može koristiti uvedeni mesni samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine. Uvođenje mesnog samodoprinosa (na zaradu ili na imovinu) se realizuje putem uspešno sprovedenog referenduma u lokalnoj zajednici (najčešće mesnoj zajednici) i donošenja Odluke o uvođenju samodoprinosa u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana (Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi). Imajući u vidu da je to kompleksan proces, počev od izrade programa finansiranja investicija iz strogo namenskih sredstava samodoprinosa, do izglasanja većine birača koji su izašli na referendum, ova problematika u slučaju konkretne ulice i njihovih stanovnika bi trebala da bude regulisana putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica (grupa prihodnog konta 744, odnosno 744251 - Kapitalni dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica u korist nivoa opština), uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe.
U kom programu, programskoj aktivnosti, odnosno funkciji treba planirati rashode koje ima lokalna samouprava po zakonu o vodama tj. za finansiranje rashoda za zaštitu od štetnog dejstva voda?
Shodno članu 45. Zakona o vodama, zaštita od štetnog dejstva voda obuhvata mere i radove za zaštitu od poplava spoljnim i unutrašnjim vodama i od leda, zaštitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica takvog delovanja voda. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju zaštitu od štetnog dejstva voda, a upravljanje rizicima od štetnog dejstva voda obuhvata: izradu preliminarne procene rizika od poplava, izradu i sprovođenje planova upravljanja rizicima od poplava, opšteg i operativnih planova odbrane od poplava, sprovođenje redovne i vanredne odbrane od poplava i zaštitu od erozije i bujica. Izrada preliminarne procene rizika od poplava je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok operativne planove za odbranu od poplava za celu teritoriju Republike Srbije pripremaju javna vodoprivredna preduzeća za vode 1. reda po vodnim područjima, u skladu sa Opštim planom nadležnog ministarstva. Jedinice lokalne samouprave su nadležne za donošenje operativnih planova za vode 2. reda, u skladu sa opštim planom i operativnim planom za vode 1. reda uz pribavljeno mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, odnosno za sprovođenje redovne i vanredne odbrane od poplava.
Sve rashode za potrebe izrade operativnih planova za vode 2. reda, odnosno odbrane od poplava, zaštitu od erozije i bujica potrebno je planirati u okvirima programa 15 – Opšte usluge lokalne samouprave, programska aktivnost 0602-0014 Upravljanje u vanrednim situacijama, funkcija 320.
Mesna zajednica ima otvoren namenski podračun za donacije od građana za uređenje atarskih puteva, na koji su prikupljena određena sredstva. Kako ta sredstva planirati u budžetu za 2023. godinu da bi mogla da se utroše u 2023. godini?
U vezi sa podračunima mesnih zajednica ukazujemo da prikupljanje namenskih sredstava za potrebe uređenja atarskih puteva nije u skladu sa nadležnostima mesnih zajednica. Predlog je da se ta vrsta prihoda/donacije usmeri u budžet JLS na prihodna konta 744 Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica u korist nivoa grada/opštine i planirati rashod na odgovarajućoj aproprijaciji 425000 - Tekuće popravke i održavanje, za popravku tih puteva kod direktnog korisnika - Opštinske/gradske uprave.
Kako se u budžetu opštine planira planska dokumentacija?
Planksa (projektna) dokumentacija za realizaciju konkretnog investicionog poduhvata planira se u odgovarajućoj programskoj aktivnosti na kontima 511400 - Projektno planiranje. Evidentiranjem isplate za projektnu dokumentaciju na grupi konta 511, paralelno se evidentiraju projekti i elaborati na grupi konta 011000 - Nekretnine i oprema, pri čemu takva dokumentacija treba da bude obuhvaćena i godišnim popisom.
U kojoj programskoj aktivnosti i kojoj funkciji je pravilno planirati transfer Centru za socijalni rad opštine?
Poslednom izmenom i dopunom Aneksa 5 (septembra 2021.) u uniformnu programsku strukturu uvedena je programska aktivnost 0902-0005 Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite, u okvirima programa Socijalna i dečija zaštita koja je namenjena planiranju i izvršenju aproprijacija za tekuće poslovanje/funkcionisanje Centra za socijalni rad (preko ekonomske klasifikacije 463) na funkciju 090. Pored planiranja rashoda i izdataka za potrebe funkcionisanja Centra za socijalni rad, jedinice lokalne samouprave transferišu sredstva Centru za socijalni rad za jednokratne novčane pomoći u okviru programske aktivnosti 0902-0001 Jednokratne pomoći i drugi oblici pomoći na funkciji 070, a imajući u vidu da je uvedena nova programska aktivnost, potrebno je sredstva za različite namene planirati u okviru različitih programskih aktivnosti.
U kom programu i programskoj aktivnosti treba planirati rashode za civilnu zaštitu?
Rashode za civilnu zaštitu potrebno je planirati u okvirima programa 15 - Ošte usluge lokalne samouprave, u programskoj aktivnosti 0601-0014 Upravljanje u vanrednim situacijama, a u skladu sa članom 54. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 87/18), prema kojem "Civilna zaštit je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru i vanrednom i ratnom stanju."
Prema funkcionalnoj klasifikaciji rashode za civilnu zaštitu treba planirati u funkciji 320 - Usluge protivpožarne zaštite a koja uključuje i usluge civilne zaštite u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Da li je prilikom izrade Odluke o rebalansu budžeta potrebno izraditi obrazloženje izmena programskih infromacija? Da li tabela za programski budžet treba da sadrži sve projekte i programske aktivnosti ili može samo one projekte i aktivnosti koji se menjaju rebalansom?
Prilikom izrade Odluke o rebalansu nudžeta nije neophodno izraditi obrazloženje izmena programskih informacija, jer se o tome može isvestiti pri izradi izveštaja o učinku programa, ali je potrebno prilagoditi programske informacije za one programe, odnosno projekte i programske aktivnosti kod kojih se iznos sredstava menja a da to može imati uticaj na dostizanje prethodno definisanog cilja ili pak, ako se nove uvode rebalansom. Takođe, odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu (rebalans) treba da sadrži i programske informacije o programima, programskim aktivnostima i projektima koji se ne menjaju.
Šta je potrebmo dostaviti kao dokaz o pravu svojine na zemljištu s obzirom da je zajednička svojina privatnog lica i opštine?
Potrebno je pre izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli da fizičko lice u postupku otuđenja neposrednom pogodbom sa JLS pribavi preostali deo katastarske parcele koji je u svojini JLS.
Zajednički udeo je neopredeljen udeo u pogledu površine, te kako se cena za otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini utvrđuje po 1m2, potrebno je na odgovarajući način utvrditi kolika površina od predmetne kat. parcele pripada JLS.
Predlažemo da se pokrene postupak otuđenja neposrednom pogodbom pred nadležnom imovinskopravnom službom te da se u toku tog postupka pribavi od RGZ uverenje o kretanju ove kat. parcele da bi se utvrdilo da li je imovinska zajednica između fizičkog lica i JLS nastala u postupku izrade novog Katastra nepokretnosti ili na drugi način.
Kada se utvrdi kolika površina predmetne kat. parcele pripada JLS, tada bi po sprovedenom postupku otuđenja neposrednom pogodbom i na osnovu Ugovora zaključenog sa JLS, vlasnik objekta stekao pravni osnov za upis prava svojine na predmetnom zemljištu sa udelom 1/1 i nakon toga bi mogao pokrenuti postupke za pribavljanje akata kojim se odobrava izgradnja objekta.
Da li referent u objedinjenoj proceduri koji radi na poslovima izdavanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i rešenja o odobrenju može da bude u komisiji za javnu nabavku za projektat unutrašnjih gasnih instalacija za javni objekat, a kasnije da obrađuje zahtev za rešenje sa izabranim projektom iz javne nabavke?
Član 92. Zakona o javnim nabavkama propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac.
U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za člana komisije imenuje se lice koje ima odgovarajuća stručna znanja iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kada je to potrebno.
Nije neophodno da su članovi komisije posebno stručni za svaki predmet javne nabavke, jer to nije ni moguće u potpunosti postići, ali je poželjno da su ta stručna znanja koje komisija za javnu nabavku ima dovoljna za lakše razumevanje i kontrolu nad postupkom nabavke, izradom tehničkih specifikacija i načinom dokazivanja (npr. poznavanje posebnih propisa i procedura, specifičnosti i sl.).
Da li predsednik Skupštine opštine/grada kod primene koeficijenta za obračun plate može da ostvari 50% od koeficijenta?
Članom 38. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da skupština opštine ima predsednika skupštine. Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine. Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je biran. Predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
U pogledu visine plate izabranog lica, odnosno funkcionera na stalnom radu, odredbama člana 9. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon) propisano je da se koeficijenti za obračun i isplatu plata izabranih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju najviše do koeficijenata utvrđenih ovim zakonom, i to:
1) za izabrana lica u organima teritorijalne autonomije i gradu Beogradu - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine;
2) za izabrana lica u gradovima - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine;
3) za izabrana lica u opštinama sa preko 60.000 stanovnika - najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini;
4) za izabrana lica u ostalim opštinama - najviše do 90% koeficijenta za obračun i isplatu plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini.
Naknada za vršenje funkcije izabranih lica koja koriste pravo da ne budu na stalnom radu u jedinici lokalne samouprave uređuje se aktom jedinice lokalne samouprave i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ne uređuje visinu tih naknada.