Питања и одговори

Функционална класификација исказује издатке по функционалној намени за одређену област и независна је од организације која ту функцију спроводи, док је програмска класификација намењена исказивању расхода и издатака према задацима и активностима корисника буџетских средстава који се спроводе у циљу ефикасног управљања јавним средствима и доприноса остварењу конкретних циљева дефинисаних документима јавне политике. Свакој планираној програмској активности у буџету ЈЛС одговара једна функционална намена. У конкретном случају потребно је преиспитати основаност планирања апропријације за дотацију удружењима грађана (средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења) која се распоређују у конкурсном поступку за организације, управо у програмској активности 0902-0001 Једнократне помоћи и други облици помоћи.

Добровољни трансфери родитеља Предшколској установи могу бити уплаћени у складу са принципима "родитељског динара". Родитељски динар је, као термин, први пут употребљен у Националној стратегији образовања у Србији 2005–2010. године, што подразумева увођење додатних извора финансирања делатности школских и предшколских установа, и то не само из буџетских средстава већ и из средстава родитељског динара. Поставља се питање да ли се тај вид финансирања установа образовања и васпитања односи на њихову редовну или само проширену, односно додатну делатност. Увођење родитељског динара засновано је на принципу добровољности, а не законске обавезе. Родитељски динар треба схватити апсолутно као добровољно давање и уколико се сматра да ће бити исправно уложен, родитељ ће га и уплатити, а уколико није у могућности да плати или не сматра да је потраживање оправдано, не мора да плати. Предшколска установа треба да отвори посебан рачун за пријем предметног извора финансирања. Средства за извршење конкретног расхода ће се планирати са извора 08 - Добровољни трансфери од физичких и правних лица, ПУ ће извршење приказати у колони "из донација и помоћи" у обрасцу 5.

Учешће (добровољно) грађана у финансирању појединих капиталних инвестиција нпр. асфалтирање улица је могуће, и у те сврхе се може користити уведени месни самодопринос, који се уплаћује у буџет општине, кроз евиденциони подрачун и представља изворни приход општине. Увођење месног самодоприноса (на зараду или на имовину) се реализује путем успешно спроведеног референдума у локалној заједници (најчешће месној заједници) и доношења Одлуке о увођењу самодоприноса у складу са прописима којима је уређен поступак непосредног изјашњавања грађана (Закон о референдуму и народној иницијативи). Имајући у виду да је то комплексан процес, почев од израде програма финансирања инвестиција из строго наменских средстава самодоприноса, до изгласања већине бирача који су изашли на референдум, ова проблематика у случају конкретне улице и њихових становника би требала да буде регулисана путем уплате добровољних трансфера од физичких и правних лица (група приходног конта 744, односно 744251 - Капитални добровољни трансфери од физичких и правних лица у корист нивоа општина), уз регулисање међусобних права и обавеза закључивањем појединачних типских уговора, све са циљем обезбеђивања нормативно-правне позадине ове трансакције и наменског утрошка предметних уплата у конкретне сврхе.

Сходно члану 45. Закона о водама, заштита од штетног дејства вода обухвата мере и радове за заштиту од поплава спољним и унутрашњим водама и од леда, заштиту од ерозије и бујица и отклањање последица таквог деловања вода. Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују заштиту од штетног дејства вода, а управљање ризицима од штетног дејства вода обухвата: израду прелиминарне процене ризика од поплава, израду и спровођење планова управљања ризицима од поплава, општег и оперативних планова одбране од поплава, спровођење редовне и ванредне одбране од поплава и заштиту од ерозије и бујица. Израда прелиминарне процене ризика од поплава је у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, док оперативне планове за одбрану од поплава за целу територију Републике Србије припремају јавна водопривредна предузећа за воде 1. реда по водним подручјима, у складу са Општим планом надлежног министарства. Јединице локалне самоуправе су надлежне за доношење оперативних планова за воде 2. реда, у складу са општим планом и оперативним планом за воде 1. реда уз прибављено мишљење јавног водопривредног предузећа, односно за спровођење редовне и ванредне одбране од поплава.

Све расходе за потребе израде оперативних планова за воде 2. реда, односно одбране од поплава, заштиту од ерозије и бујица потребно је планирати у оквирима програма 15 – Опште услуге локалне самоуправе, програмска активност 0602-0014 Управљање у ванредним ситуацијама, функција 320.

У вези са подрачунима месних заједница указујемо да прикупљање наменских средстава за потребе уређења атарских путева није у складу са надлежностима месних заједница. Предлог је да се та врста прихода/донације усмери у буџет ЈЛС на приходна конта 744 Добровољни трансфери од физичких и правних лица у корист нивоа града/општине и планирати расход на одговарајућој апропријацији 425000 - Текуће поправке и одржавање, за поправку тих путева код директног корисника - Општинске/градске управе. 

Планкса (пројектна) документација за реализацију конкретног инвестиционог подухвата планира се у одговарајућој програмској активности на контима 511400 - Пројектно планирање. Евидентирањем исплате за пројектну документацију на групи конта 511, паралелно се евидентирају пројекти и елаборати на групи конта 011000 - Некретнине и опрема, при чему таква документација треба да буде обухваћена и годишним пописом.

Последном изменом и допуном Анекса 5 (септембра 2021.) у униформну програмску структуру уведена је програмска активност 0902-0005 Обављање делатности установа социјалне заштите, у оквирима програма Социјална и дечија заштита која је намењена планирању и извршењу апропријација за текуће пословање/функционисање Центра за социјални рад (преко економске класификације 463) на функцију 090. Поред планирања расхода и издатака за потребе функционисања Центра за социјални рад, јединице локалне самоуправе трансферишу средства Центру за социјални рад за једнократне новчане помоћи у оквиру програмске активности 0902-0001 Једнократне помоћи и други облици помоћи на функцији 070, а имајући у виду да је уведена нова програмска активност, потребно је средства за различите намене планирати у оквиру различитих програмских активности.  

Расходе за цивилну заштиту потребно је планирати у оквирима програма 15 - Оште услуге локалне самоуправе, у програмској активности 0601-0014 Управљање у ванредним ситуацијама, а у складу са чланом 54. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама ("Сл. гласник РС", бр. 87/18), према којем "Цивилна заштит је организован систем чија је основна делатност заштита, спасавање и отклањање последица елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других већих опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра и животну средину у миру и ванредном и ратном стању." 

Према функционалној класификацији расходе за цивилну заштиту треба планирати у функцији 320 - Услуге противпожарне заштите а која укључује и услуге цивилне заштите у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем. 

Приликом израде Одлуке о ребалансу нуџета није неопходно израдити образложење измена програмских информација, јер се о томе може исвестити при изради извештаја о учинку програма, али је потребно прилагодити програмске информације за оне програме, односно пројекте и програмске активности код којих се износ средстава мења а да то може имати утицај на достизање претходно дефинисаног циља или пак, ако се нове уводе ребалансом. Такође, одлука о изменама и допунама одлуке о буџету (ребаланс) треба да садржи и програмске информације о програмима, програмским активностима и пројектима који се не мењају.

Потребно је пре издавања решења о грађевинској дозволи да физичко лице у поступку отуђења непосредном погодбом са ЈЛС прибави преостали део катастарске парцеле који је у својини ЈЛС. 

Заједнички удео је неопредељен удео у погледу површине, те како се цена за отуђење грађевинског земљишта у јавној својини утврђује по 1м2, потребно је  на одговарајући начин утврдити колика површина од предметне кат. парцеле припада ЈЛС.

Предлажемо да се покрене поступак отуђења непосредном погодбом пред надлежном имовинскоправном службом те да се у току тог поступка прибави од РГЗ уверење о кретању ове кат. парцеле да би се утврдило  да ли је имовинска заједница између физичког лица и ЈЛС настала у поступку израде новог Катастра непокретности или на други начин. 

Када се утврди колика површина предметне кат. парцеле припада ЈЛС, тада би по спроведеном поступку отуђења непосредном погодбом и на основу Уговора закљученог са ЈЛС, власник објекта стекао правни основ за упис права својине на предметном земљишту са уделом 1/1 и након тога би могао покренути поступке за прибављање аката којим се одобрава изградња објекта. 

Члан 92. Закона о јавним набавкама прописује да поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку коју именује наручилац. 

У комисији за јавну набавку један члан мора да буде лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.

За члана комисије именује се лице које има одговарајућа стручна знања из области која је предмет јавне набавке, када је то потребно.

Није неопходно да су чланови комисије посебно стручни за сваки предмет јавне набавке, јер то није ни могуће у потпуности постићи, али је пожељно да су та стручна знања које комисија за јавну набавку има довољна за лакше разумевање и контролу над поступком набавке, израдом техничких спецификација и начином доказивања (нпр. познавање посебних прописа и процедура, специфичности и сл.).

Чланом 38. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да скупштина општине има председника скупштине. Председник скупштине организује рад скупштине општине, сазива и председава њеним седницама и обавља друге послове утврђене законом и статутом општине. Председник скупштине, на предлог најмање 1/3 одборника, бира се из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине. Председник скупштине може бити разрешен и пре истека времена за које је изабран, на исти начин на који је биран. Председник скупштине може бити на сталном раду у општини.

У погледу висине плате изабраног лица, односно функционера на сталном раду, одредбама члана 9. став 1. Закона о платама у државним органима и јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон) прописано је да се коефицијенти за обрачун и исплату плата изабраних лица у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђују највише до коефицијената утврђених овим законом, и то:

1) за изабрана лица у органима територијалне аутономије и граду Београду - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате потпредседника Народне скупштине;

2) за изабрана лица у градовима - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате председника сталног радног тела Народне скупштине;

3) за изабрана лица у општинама са преко 60.000 становника - највише до коефицијента за обрачун и исплату плате народног посланика на сталном раду у Народној скупштини;

4) за изабрана лица у осталим општинама - највише до 90% коефицијента за обрачун и исплату плате народног посланика на сталном раду у Народној скупштини.

Накнада за вршење функције изабраних лица која користе право да не буду на сталном раду у јединици локалне самоуправе уређује се актом јединице локалне самоуправе и Закон о платама у државним органима и јавним службама не уређује висину тих накнада.