Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли начелник управе може после протека времена на које је постављен бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса, али на период који је краћи од трајања мандата?
Члан 56. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђа да начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставља општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Заменик начелника општинске управе се поставља на исти начин и под истим условима као начелник. Руководиоце организационих јединица у управи распоређује начелник.
Члан 48. став 3 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) предвиђа да су у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика, док члан 99. истог закона предвиђено да службеник на положају ступа на положај даном доношења решења о постављењу на положај. Службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса. Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса.
Имајући у виду наведене одредбе, мишљења смо да у случају да се начелник управе поново поставља на исти положај без јавног конкурса то чини на период од 5 година, како је предвиђено одредбама Закона о локалној самоуправи.
Да ли је функција члана Извршног одбора Националног савета јавна функција, јер су именовање или избор на јавну функцију основ за подношење захтева за продужење мировања радног односа у општинској управи?
Према Закону о националним саветима националних мањина („Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 20/14 - УС, 55/14 и 47/18), национални савет је организација којој се законом поверавају одређена јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима.
Чланом 7. Закона о националним саветима националних мањина прописано је да национални савет бира председника и чланове извршног одбора из реда чланова националног савета, на предлог председника националног савета.
Извршни одбор:
- непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката националног савета;
- стара се о извршавању јавних овлашћења која су поверена националном савету;
- врши и друге послове утврђене законом, статутом и општим актима националног савета.
Имајућу у виду надлежност Извршног одбора националног савета, као и чињеницу да је функционер изабрано, постављено или именовано лице, мишљења смо да је члан Извршног одбора јавна функција.
У прилог томе су и одредбе о неспојивости функција, те је тако одредбом чл. 7а. ст. 2. Закона о националним саветима националних мањина прописано да председник националног савета и члан извршног одбора не може бити изабрано или постављено лице у државном органу, покрајинском органу, односно органу јединице локалне самоуправе који у оквирима својих надлежности одлучује о питањима која се тичу рада националних савета.
Према мишљењу Агенције за борбу против корупције (бр. 014-011-00-0323/18-11 од 18.12.2018. године) не постоје законске сметње да се лице, које врши јавну функцију директора јавног предузећа са територије јединице локалне самоуправе у којој делује Национални савет, кандидује и буде изабрано за председника или за члана извршног одбора Националног савета, уз сагласност Агенције, осим у ситуацији када се ради о јавном предузећу из области културе, обавештавања или службене употребе језика и писма, у вези са чијим радом постоје овлашћења Националног савета, према Закону о националним саветима. Такође, не постоје законске сметње да се лице, које врши јавну функцију директора основне школе, кандидује и буде изабрано за председника или за члана извршног одбора Националног савета, под условом да се не ради о основној школи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, у односу на које школе постоји надлежност Националног савета у вези са именовањем органа управљања и избором и именовањем директора школе.
Може ли матичар са средњом стручном спремом и који има положен испит за матичара и овлашћење да може радити на послу матичара носити звање вишег референта или му се мора дати више звање?
Сходно члану 11. Закона о матичним књигама ("Сл. гласник РС", бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) матичар, односно заменик матичара може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара.
Чланом 66. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019, 114/21) је прописано следеће:
„У звању вишег референта обављају се административни, технички и други претежно рутински послови који обухватају широк круг задатака и могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада и поступака, а раде се самостално и уз повремени надзор непосредног руководиоца. За рад на пословима у звању вишег референта службеник мора да има стечено средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање пет година радног искуства у струци..“
С обзиром на наведено, матичару односно заменику матичара може да се одреди звање вишег референта.
У пракси постоје матичари односно заменици матичара са стеченим високим образовањем од 240 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим, високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова и одређена звања у складу са тим (виши сарадник и сарадник), са вишим образовањем и одређено звање у складу са тим (млађи сарадник) и са средњим образовањем и одређена звања у складу са тим (референт и виши референт) и плате у складу са тим звањима.
Да ли у случају када запослени на основу решења послодавца искористи први део годишњег одмора у трајању од 15 дана, послодавац мора да донесе ново решење за други део годишњег одмора, односно уколико преостали део годишњег одмора запослени користи из више делова, за сваки део годишњег одмора?
Чланом 68. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Даље је чланом 73. истог закона предвиђено да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
У складу са чланом 28. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору. Службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 35 радних дана, према мерилима одређеним општим актом послодавца.
Дакле, код годишњег одмора постоје две радње од стране послодавца: утврђивање права на годишњи одмор и одобрење за коришћење годишњег одмора, из чега проистиче да су то различита решења. На пример, једним решењем се може утврдити дужина трајања годишњег одмора и одобрити коришћење „првог дела“ годишњег одмора, док се другим решењем одобрава коришћење „преосталог“ годишњег одмора.
Да ли директор установе културе, који је претходно био директор гимназије, има право на обрачун минулог рада на целокупан стаж?
У складу са чланом 25. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач република србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 3/22) запослени има право на додатак на плату по основу:
1) прековременог рада - 26% од основице;
2) рада на дан празника који је нерадни дан - 110% од основице;
3) рада ноћу - 26% од основице, у складу са законом;
4) времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада, оствареног у радном односу код послодавца - 0,4% од основице.
Послодавац у смислу става 1. тачка 4) овог члана је установа културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, под условима прописаним законом.
Ако се истовремено стекну услови за додатак на плату по више основа, плата се увећава процентом добијеним сабирањем процената увећања по свим основама.
С обзиром на наведене одредбе и с обзиром да гимназија није установа културе, лицу у конкретном случају се не могу признати године проведене у радном односу у гимназији у минули рад.
Да ли и на који начин службеник Општинске управе може постати намештеник?
Чланом 94. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. Гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) предвиђено је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Поступак јавног конкурса уређен је истим законом и то члановима од 101. до 111.
Дакле, службеник може постати намештеник уколико се јави на јавни конкурс расписан за попуњавање намештеничког радног места и буде изабран по том конкурсу.
Да ли модел уговора за јавну набавку радова може да садржи клаузулу, да се радови изврше у року од 11 месеци, а да се уговором предвиди плаћање тих радова на 36 месечних рата од дана закључења уговора?
Динамика извршења и плаћања по закљученим уговорима јавних набавки радова би морале да буду усклађене. Плаћање које траје више година спада у реализацију уговора, па самим тим постоји ситуација вишегодишњег уговора, а не уговора који траје годину дана.
Дакле, уколико је рок извршења радова 11 месеци, најлогичнији и најкаснији рок начин плаћања је до 45 дана након што су извршени комплетни радови.
Наравно да плаћање може бити сукцесивно, рецимо, по испостављеним привременим ситуацијама док траје извршење радова, али не би требало уговарати плаћање које траје још 25 месеци након што су сви радови увелико извршени, јер тај уговор самим тим траје 36 месеци, а не 11 месеци.
Та ситуација може се решити уколико се прибави сагласност органа надлежног за финансије за закључење вишегодишњег уговора, и да се на тај начин закључи уговор који ће предвиђати плаћање које траје 36 месеци, јер се не може вршити плаћање по уговору који је истекао.
Наручиоци, дакле, имају право да спроведу поступак јавне набавке и закључе уговор који траје три године, али је претходно потребно да прибаве сагласност локалног органа управе надлежног за финансије (ако је наручилац локална самоуправа, обраћа се градском или општинском одељењу/сектору за финансије) за закључење вишегодишњег уговора (односно за преузимање обавеза чије плаћање доспева у години у којој се спроводи поступак и траје још наредне две године), према члану 54. Закона о буџетском систему и Уредби о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одређених уговора, који због природе расхода, захтевају плаћање у више година.
Када наручилац добије сагласност, доноси Одлуку о спровођењу поступка и даље спроводи поступак јавне набавке на Порталу јавних набавки као да је стандардан једногодишњи уговор у питању-без разлике.
На шта се односи исплата солидарне помоћи запосленима у складу са чланом 51. став 1. тачка 6) "за помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице“, кад је чланом 53. Посебног колективног уговора регулисано право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, ако то право није остварено по другом основу (а чланом уже породице у смислу члана 53. се сматрају брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог)? У ком случају се исплаћује солидарна помоћ за помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице?
Солидарна помоћ није исто што и накнада трошкова, односно право запосленог (или његове породице) да му послодавац рефундира одређени новчани износ, еквивалентан трошку који је запослени/члан породице био дужан да сноси у одређеној животној ситуацији. Управо је та разлика видљива у цитираним одредбама чланова од 51. до 53. Посебног колективног уговора за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022). Јасно је да се у случају чл. 52. и 53. ради о праву на накнаду трошка везаног за погребне услуге, у складу са ценовником погребног предузећа, односно у износу који је утврђен тим ценовником.
Поводом истог догађаја (смрт запосленог) исти колективни уговор прописује и право породице на "помоћ за случај смрти запосленог", највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Овде се ради о помоћи породици запосленог по основу солидарности, а износ ове помоћи није везан за било какав конкретан трошак, нити је за остваривање права неопходно да чланови породице достављају доказе о трошковима које су сносили. Односно, поводом истог догађаја, ради остваривања права на накнаду трошка неопходно је доставити и рачун јавног комуналног предузећа из кога произилази да је трошкове погребних услуга сносио члан породице (уколико би трошкове сносило друго лице, право на накнаду трошка не би постојало). Са друге стране, за остваривање права на солидарну помоћ, поред чињенице смрти запосленог потребан је само доказ да право остварује лице које се сматра чланом породице запосленог (значење израза "члан породице" утврђује сâм колективни уговор).
У смислу наведеног, јасно је да се ради о остваривању различитих права, под условима који су прописани колективним уговором.
Да ли је за издавање решења о одобрењу за уградњу унутрашњих гасних инсталација за објекат под хипотеком потребна сагласност хипотекарног повериоца везано за члан 17. Закона о хипотеци?
Код права и обавеза власника непокретности и хипотекарног повериоца неопходно је да се узму у обзир одредбе члана 16 и 17. Закона о хипотеци.
Наиме, чланом 16. Закона о хипотеци прописано је да власник непокретности над којом је установљена хипотека има права, између осталих, да употребљава предмет хипотеке према уобичајеној намени, да убира плодове, као и да предмет хипотеке отуђи и пренесе право на треће лице.
Чланом 17. Закона о хипотеци прописане су обавезе власника непокретности.
Ставом 1. овог члана прописано је да власник хипотекарне непокретности не сме физички мењати предмет хипотеке без писмене сагласности повериоца. Под физичким мењањем се подразумева: преграђивање, доградња, рушење, спајање, деоба, и др.
Ставом 2. истог члана прописано је да је власник непокретности дужан да чува и одржава предмет хипотеке као добар домаћин, односно добар привредник, да не би својим поступцима или пропустима умањио вредност хипотекарне непокретности.
Пажљивим читањем става Закона, мишљења смо да се приликом уградње гасних инсталација не врши ни једна радња из члана 17. став 1. Закона о хипотеци за које се захтева посебна писмена сагласност хипотекарног повериоца као и да се поменутим радњама не умањују вредност непокретности (став 2).
Да ли је и за овакве радове потребна сагласност повериоца или не најбоље би било да се погледају одредбе Уговора који власник непокретности има са повериоцем.
На крају, имајући у виду да сам Закон о хипотеци није један од закона који нужно примењују локалне самоуправе и да предметно питање није постављено да би се заштитио интерес локалне самоуправе или пружила подршка у раду органа, већ да је исто више питање уговорног односа на релацији власник непокретност - хипотекарни поверилац где сваки власник непокретности без обзира каква је одлука поступајућег органа у другом предмету у обавези да поштује своје уговорне обавезе и да их зна.
Да ли је код поновног додељивање мандата одборника (чл. 74. Закона о локалним изборима, када је ступањем на функцију престао мандат тог одборника) обавезно полагање заклетве, обзиром да се ради о старом сазиву Скупстине? Шта се дешава у случају да је исти оправдано спречен да се појави на верификацији таквог мандата?
Ни Закон о локалним изборима ни Закон о локалној самоуправи не прописују обавезу полагања заклетве одборника.
Ако и постоји таква обавеза, она је најчешће прописана статутом општине односно града.
Закон о локалним изборима, у члану 64. став 1. прописује да мандат одборника почиње да тече оног дана када је потврђен. То значи да полагање заклетве није конститутивни елемент потврђивања нити почетка трајања мандата одборника, па ни одборника коме је у складу са чланом 74. Закона о локалним изборима поново додељен мандат у истом сазиву скупштине.
Самим тим, недолазак одборника на седницу скупштине на којој треба да му се потврди мандат није од утицаја односно правног значаја за доношење те одлуке па ни за почетак трајања поновно додељеног мандата.
Да ли се Планови и евиденције из области родне равноправности у ЈЛС доносе само за Управу или се односе и на именована, изабрана и постављена лица? Како се они приказују у евиденцијама? Ко доноси план у ЈЛС и именује лице задужено за родну равноправност?
Закон о родној равноправности прописује обавезу органа јавне власти (и послодаваца), који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица да својим годишњим планом/програмом рада одреде посебне мере за остваривање и унапређивања родне равноправности у свом радном окружењу (члан 15. ст. 1. Закона о родној равноправности). Сагласно томе, сваки орган ЈЛС, а не само Општинска/Градска управа, под условом да има више од 50 запослених и радно ангажованих лица, у обавези је да својим годишњим планом/програмом рада одреди посебне мере. Те посебне мере су циљане мере које орган ЈЛС предузима ради остваривања и унапређивања родне равноправности, а које ће то конкретне мере бити, зависи од претходне оцене стања у вези са положајем жена и мушкараца у органу. План којим су утврђене мере за остваривање и унапређивање родне равноправности доноси руководилац органа ЈЛС.
Када је реч о евиденцији о остваривању родне равноправности, сваки орган ЈЛС дужан је да евидентира податке о запосленима и радно ангажованим лицима, и то на Обрасцу бр. 1, који је утврђен Правилником о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности („Службени гласник РС“, број 67/2022 ).
У круг запослених сагласно чл. 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2017, 113/2017 - др. закон, 95/ 2021), спадају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду, односно заснивају радни однос ради вршења дужности, као и службеници и намештеници. Сагласно томе, сви који су на сталном раду у органу, односно који су засновали радни однос у органу ради вршења дужности улазе у састав запослених у органу, у односу на које се води евиденција и на Обрасцу бр. 1. подноси извештај надлежном министарству, у складу са Правилником о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности („Службени гласник РС“, број 67/2022).
У круг радно ангажованих лица спадају, сагласно члановима 197-202. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), лица која обављају рад ван радног односа, по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању или уговора о допунском раду.
Што се тиче лица задуженог за родну равноправност, њега је дужан да одреди сваки орган јавне власти који има више од 50 запослених и радно ангажованих лица (чл. 64. ст 1. Закона о родној равноправности). То подразумева и одговарајућу измену и допуну акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
Лице задужено за родну равноправност у Општинској/Градској управи именује руководилац Општинске/Градске управе.
Који орган ЈЛС или служба покреће поступак и доставља Захтев за покретање или Одлуку о покретању поступка експропријације министарству грађевинарства?
Предлог за утврђивање јавног интереса подноси корисник експропријације.
Уколико је ваша општина корисник експропријације предлог треба да поднесе Општински правобранилац који заступа интересе општине у оваквим предметима.
За општине које немају формирано општинско правобранилаштво предлог подноси Председник општине.
Предлог се подноси Влади РС, а преко Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које Министартсво касније припрема решење којим се утврђује јавни интерес за предметну изградњу, у складу са Законом о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за РС.
Сваки захтев који дође у Министарство биће прослеђен надлежном сектору за те послове сагласно њиховом акту о систематизацији и опису послова појединачних сектора.
Сектор за просторно планирање и урбанизам Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је надлежан за оцену планских аката и даје позитивно мишљење на предлоге за утврђивање јавног интереса који су поднети редовним путем на основу Закона о експропријацији.