Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Инвеститор има Решење о измени грађевинске дозволе због промена насталих у току грађења објекта (промене су у вези услова имаоца јавног овлашћења ЕПС-а). Да ли је потребно да инвеститиор поднесе пријаву радова после измене грађевинске дозволе, као и пријаву темеља и пријаву конструкције или може да одмах после измене грађевинске дозволе да поднесе захтев за издавање употребне дозволе?
После решења о измени грађевинске дозволе због промена насталих у току изградње инвеститор је у обавези да поднесе нову пријаву радова. Нова пријава радова је нужна због евентуално новог обрачуна доприноса за уређивање грађевинског земљишта али важна је и због законом прописаног рока важења грађевинске дозволе.
Нову пријаву темеља и нову пријаву конструкције инвеститор мора након измене грађевинске дозволе увек да поднесе уколико настале измене у току градње доводе до промене у погледу темеља, односно конструкције или архитектуре. Уколико промене у конкретном случају не доводе до промене коснтрукције или архитектуре осим нове пријаве радова није потребно подносити нову пријаву темеља и нову пријаву конструкције.
Крајем 2022. године инвеститор је поднео захтев за измену грађевинске дозволе ради смањења инсталисане снаге на 480 kW и смањења димензија цевовода, чији се пречник смањује. За те измене достављен је и нови пројекат са извршеном техничком конртролом. Да ли је, због ових измена, потребно упутити инвеститора на нове локацијске услове и на прибављање нове енергетске дозволе или се може сматрати да је измена у инсталисаној снази од 960 kW на 480 kW у складу са приложеном енергетском дозволом приликом издавања грађевинске дозволе (која је у међувремену истекла) и да нису потребни нови локацијски услови/измена, пошто се у техничкој контроли каже да је измењена пројектно-техничка документација у складу са издатим локацијском условима?
Вршилац техничке контроле није по закону надлежан да утврђује да ли је или није у конкретном случају потребно изменити раније издате локацијске услове или није. За утврђивање потребе вођења одређеног поступка у оквиру обједињене процедуре у зависности од свих околности случаја, искључиво је надлежан орган општинске управе надлежан за издавање аката којима се одобрава изградња објекта.
Грађевинска дозвола престаје да важи уколико се не поднесе пријава радова у року од 3 године од правноснажности решења о грађевинској дозволи. Уколико је важност издате грађевинске дозволе у конкретном случају истекла, у том случају се не може водити поступак за измену те грађевинске дозволе и надлеђни орган треба да донесе решење о одбијању захтева за измену грађевинске дозволе. Тада инвеститор мора да покрене нови поступак за издавање локацијских услова, да прибави нову енергетску дозволу и да поднесе нови захтев за грађевинску дозволу.
Уколико предметна грађевинска дозвола није истекла (пријава радова је поднета пре истека рока од 3 године од дана правноснажности решења о грађевинској дозволи), уколико се ради о изменама које су наведене у питању а тичу се смањења капацитета планиране МХЕ, у том случају се не може доносити решење о измени грађевинске дозволе већ захтев треба одбацити и упутити инвеститора да прибави нове локацијске услове и нову енергетску дозволу.
Уредба о локацијским условима прописује да се у току поступка издавања локацијских услова прибављају услови за пројектовање и прикључење ималаца јавних овлашћења у којима су обавезно, између осталог, садржани и подаци из члана 3. став 2. тачка 8) Уредбе, те како инвеститор планира смањење капацитета МХЕ чија је изградња раније одобрена што представља битну измену у току изградње, у том случају је потребно да сви имаоци јавних овлашћења по новом идејном решењу у којем су садржани подаци о новом капацитету МХЕ у новом поступку издавања локацијских услова издају нове услове за пројектовање и прикључење (UPP) и да инвеститор обавезно прибави нову енергетску дозволу, изради нови пројекат за грађевинску дозволу (ПГД) и поднесе нови захтев за издавање грађевинске дозволе.
Како треба да гласи поука о правном средству у решењима надлежног радног тела Скупштине (кадровска комисија) којима се решава о правима из радног односа функционера?
У вези поуке о правном леку у акту о престанку функције, примењују се општи прописи о раду. Чланом 195. Закона о раду је прописано да против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом. Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права. Дакле, поука о правном леку треба да гласи да лице има право да у року од 60 дана од дана достављања решења покрене радни спор пред надлежним судом.
Чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је заштитно право за функционере у случају престанка функције. У ком радно правном статусу је функционер у периоду од 15 дана од дана престанка функције, тј. до 15дана када има право да поднесе захтев за накнаду плате три месеца, а није у обавези да настави да врши дужност јер је изабран нови функционер?
У складу са чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018 и 114/2021) функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1) истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2) подношења оставке; 3) разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Чланом 14. истог закона је даље предвиђено да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право на накнаду плате може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Ово право престаје пре истека рока заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право на накнаду плате остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције, и то право му, по захтеву, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Захтев за накнаду плате функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Дакле, закон није посебно уредио статус лица у периоду од 15 дана у коме може да се определи за накнаду плате након престанка функције. Једна од могућности може бити да лицу престане радни однос и да се одјави са обавезног социјалног осигурања до подношења захтева за накнаду плате, па да се накнадно поново пријави, а друга могућност може бити да лице остане у радном односу и буде пријављено на обавезно социјално осигурање те да се одјави са даном престанка функције по истеку рока за подношење захтева за накнаду плате, уколико захтев не поднесе. Јасно је да у ситуацији у којој се рок од 15 дана протеже у два месеца, односно два обрачунска периода за плате, да је боља опција прва могућности.
Коме се обратити када надокнада за рад интерресорне комисије није плаћена од јула 2022. године?
Правни основ за формирање и рад интерресорне комисије прописан је Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. Закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021).
Члан 77. став 3. прописује:
„Интересорну комисију образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Јединица локалне самоуправе одређује седиште рада, обезбеђује и исплаћује накнаде за рад чланова, обезбеђује техничку и другу подршку за њен рад, обезбеђује средства за финансирање подршке препоручене од стране интерресорне комисије, обезбеђује архивирање и чување документације, прикупља извештаје о раду inetrresorne комисије, предложеној подршци и њеним ефектима најмање два пута годишње.“
Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл. гласник РС", бр. 80/2018) ближе је уређено финансирање рада чланова ИРК. У члану 5. став 1. овог правилника стоји: „Комисију као радно тело образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања.“
Последњи став члана 5. овог Правилника гласи: „Јединица локалне самоуправе обезбеђује и исплаћује накнаде за рад члановима Комисије у складу са законом. Накнада за рад сталном и повременом члану комисије исплаћује се на основу донетог мишљења Комисије.“
За неплаћену надокнаду за рад интерресорне комисије треба се обратити јединици локалне самоуправе, односно органу јединице локалне самоуправе који је образовао ИРК.
Обзиром на то, да се озакоњење покреће на основу обавештење из Катастра да је објекат видљив, на који начин се може покренути озакоњење ових објеката који нису видљиви од шумског растиња, односно шта може да се прихвати као доказ о постојању објекта на парцели пре сателитског снимка из 2015. године?
Закон о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.
Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.
Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.
Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.
Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.
Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.
Погледај/преузми Инструкцију за поступање служби приликом решавања предмета који се тичу издавања обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку.пдф
Да ли Скупштна ЈЛС оставку заменика председника општине може да не прихвати?
Закон о локалној самоуправи не прописује обавезу скупштине општине односно града да одлучује о поднетој оставци председника општине, самим тим ни заменика председника општине.
У том смислу указујемо на то да је нпр. чланом 49. став 2. Закона о локалној самоуправи прописано да се о предлогу за разрешење председника општине мора расправљати и одлучивати у року од 15 дана од дана достављања предлога председнику скупштине. Дакле, разрешење председника општине, као и заменика председника општине подразумева одлучивање.
С друге стране, чланом 50. ст. 4. и 5. истог закона прописано је да о поднетој оставци председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа, председник скупштине општине обавештава одборнике на почетку прве наредне седнице скупштине општине, те да председник општине, заменик председника општине или члан општинског већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове, до избора новог председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа.
Осим тога, као разлог за распуштање скупштине општине, чланом 85. тачка 2) Закона о локалној самоуправи прописано је „ако не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке.
Дакле, Закон о локалној самоуправи препознаје одређене правне последице које везује за само подношење оставке, а не за доношење одлуке скупштине општине о поднетој оставци.
У наведеном смислу, мишљења смо да се о поднетој оставци не одлучује, односно не доноси било каква одлука, већ се та оставка само констатује на седници скупштине општине у складу са обавештењем председника скупштине општине из члана 50. став 4. Закона о локалној самоуправи, након чега би требало да се приступи избору новог заменика председника општине.
У складу са свим наведеним, одговор на постављено питање је да скупштина општине не може да не прихвати оставку заменика председника општине, јер се о том питању, према Закону о локалној самоуправи, уопште не одлучује, тако се ни не може поставити питање прихватања или неприхватања поднете оставке.
После ступања на снагу Одлуке о градској управи и Правилника о систематизацији радних места, запослени су добили решења о распоређивању на радна места. Да ли решења треба доставити и за лица којима мирује радни однос у Управи, с обзиром да су тренутно на функцији?
Чланом 79. Закона о раду (сл.) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Наведена права има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Чланом 168. Закона о запосленима у АП и ЈЛС самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон и 114/2021) предвиђено је да се у случају доношења новог правилника сви службеници распоређују на одговарајућа радна места.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања. Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и нивоу образовања и за које испуњава остале услове за рад, а ако ни такво радно место не постоји, постаје нераспоређен. Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа. Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа. Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен. У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту. У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката. У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
С обзиром да се мировање радног односа не везује се за одређено радно место на коме је запослени радио до одласка на функцију, већ се односи на радни однос код послодавца, с тога по повратку на рад код послодавца запослени може бити распоређен на било које радно место за које испуњава услове рада. Према томе, сматрамо да се код измене акта о систематизацији радних места или доношења новог акта решење о распоређивању не доноси за лица којима мирује радни однос у том органу.
Како надлежни орган треба да поступа у случају да сви услови имаоца јавних овлашћења морају бити испоштовани, а ЕПС у својим условима није навео преко којих парцела прелази електроенергетска мрежа, као ни катастарску парцелу где се налази место прикључење? Да ли надлежни орган гледа и тражи од стране да достави доказе да су решени имовинско-правни односи, везани за услове ЕПС-а који су наведени у пројекту? Да ли се траже докази пре издавања грађевинске дозволе или када се поднесе захтев за прикључење на инфраструктуру? Да ли се може позвати на члан 69. став 11. Закона о планирању и изградњи и да ли се исти члан може односити и на кат. парцелу где се налази место прикључења ако је друго лице власник и на кат. парцеле преко којих прелази електроенергетска мрежа?
Услове за пројектовање и прикључење имаоци јавних овлашћења издају у поступку издавања локацијских услова за изградњу планираног објекта инвеститора на кат. парцели која испуњава услове за грађевинску парцелу.
После издавања локацијских услова, а пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе за свој објекат, инвеститор је дужан да закључи уговор са имаоцима јавних овлашћења ради реализације услова за прикључење које прикључење ће се десисти тек након завршетка изградње планираног објекта инвеститора.
Уз захтев за издавање грађевинске дозволе планираног објекта који треба да буде прикључен у будућности на комуналну инфраструктуру или електроенергетску мрежу, инвеститор уз свој захтев поред друге прописане документације, доставља само уговор који је на основу издатих услова за пројектовање и прикључење закључио са имаоцем јавних овлашћења и то је једини услов о којем надлежни орган који одлучује о издавању грађевинске дозволе планираног објекта инвеститора треба да води рачуна у том поступку.
Паралелно са изградњом свог објекта, инвеститор треба да предузима радње на реализацији утврђених услова за будуће прикључење тог објекта: да се обрати имаоцу јавних овлашћења за израду Елабората којим се детаљно разрађује будуће извођење планираног прикључка и евентуалног подземних или надземних водова: траса којом иде и кат. парцеле које захвата вод, тачно место прикључења новоизграђеног објекта и дефинише се обавеза инвеститора да реши имовинске односе са власницима парцела кроз које пролази вод, да испуни одређене техничке услове за извођење вода, да изради техничку документацију и да прибави решење у смислу члана 145. ЗПИ све на име ЕПС/Града/Општине (у зависности од тога да ли се ради о електроводу или комуналној инфрастуктури), решење о упторебној дозволи и да на крају финансира у целости извођење радова на том воду неопходном за прикључење новог објекта инвеститора.
ЕПС увек обавезује инвеститора да се пре извођења радова на електроводовима са прикључком, обрати ЕПС са захтевом за израду Пројектног задатка којим се детаљно утврђују обавезе инвеститора у вези изградње електровода са прикључком: да изради KTTP – ситуацију, да достави пројектну документацију на сагласност ЕПС, да реши имовинске односе на одређени начин, да угради материјале који испуњавају одређене стандарде и сл.
Потом инвеститор у посебном поступку, дакле не у оном поступку у којем је поднео захтев за издавање грађевинске дозволе за свој објекат, кроз ЦЕОП у корист ЕПС подноси захтев за прибављање решења из члана 145. ЗПИ у којем треба да достави пројектну – техничку документацију на којој је овлашћено лице ЕПС потврдило да је сагласно са пројектном документацијом, као и доказ да је решио имовинскоправне односе на кат. парцелама преко којих пролази вод у смислу члана 69. ЗПИ. У отм поступку надлежни орган треба да утврђује да ли су испуењени услови из члана 69. ЗПИ за издавање решења о одбрењу извођења радова у смислу члана 145. ЗПИ за изградњу вода.
Након прибављања решења по члану 145. ЗПИ инвеститор у име ЕПС кроз ЦЕОП подноси пријаву радова и по потврђивању пријаве радова започиње извођење грађевинских радова на изградњи електровода.
Надзор над извођењем тих радова обавезно врши овлашћено лице ЕПС и након завршетка радова на изградњи вода, по извршеном техничком прегледу, кроз ЦЕОП инвеститор подноси захтев на име ЕПС за издавање решења о употребној дозволи након чијег прибављања се врши примопредаја у складу са прописима ЕПС и у којој се проверава да ли је инвеститор испунио све обавезе из закљученог уговора, Елабората ЕПС и Пројектног задатка.
Након тога или паралелно са тим, инвеститор врши припрему за технички преглед свог објекта, уграђује мерне уређаје, испитује електроинсталације, прибавља потврду од извођача радова за изведене електрорадове на његовом објекту, врши потребна плаћања за прикључење и подноси захтев кроз ЦЕОП на своје име за прикључење свог објекта на електромрежу, а пре тога мора да закључи и уговор о гарантованом снабдевању са ЕПС.
У овом поступку прикључење новоизграђеног објекта инвеститора, уколико су све радње напред наведене, ЕПС на терену врши физичко прикључење објекта и потом издаје потврду инвеститору да је његов објекат прикључен на електромрежу.
Да ли градоначелник може са адвокатом да закључи уговор о делу, ради пружања адвокатских услуга у правним пословима, споровима и правним радњама пред свим судовима, државним органима и свим другим трећим лицима, будући да је Правилником о унутрашњој организацвији и систематизацији радних места образовано Јавно правобранилаштво?
У складу са чланом 199. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Уговор о делу може да се закључи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. Уговор из става 2. овог члана мора да буде у сагласности са посебним колективним уговором за лица која самостално обављају делатност у области уметности и културе, ако је такав колективни уговор закључен. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.
Из наведених одредби произилази да се уговор о делу може закључити за неки посао који није систематизован у оквиру органа јединице локалне самоуправе.
У овом конкретном случају се не би могао закључити уговор о делу за послове који су у вези са предузимањем правних радњи и корићшењем правних средстава ради остваривања и заштите имовинских права и интереса конкретне јединице локалне самоуправе.
Потребно је тумечење члана 30. Закона о финансијској подршци породици са децом, и то део који се односи на децу која остварују додатак за помоћ и негу другог лица, оносно шта спада у материјалне услове породице. Да ли су то само месечни приходи и месечни катастарски приходи наведени у члану 30. став 1. тачка 1. и 2. или под "материјалне услове" спада и нпр. поседовање друге непокретности, поседовање пословног простора, поседовање гараже или изнајмљеног пословног простора већег од 20 квадратних метара и сл?
Сва права на новчану подршку се у основи деле на права уз претходну проверу материјалних услова и универзална права. Признавање права уз проверу материјалних услова подразумевају претходно одређен лимит прихода и вредности имовине који се утврђује законом и/или ближе уређује подзаконским актима. Особе које остварују приходе или поседују имовину који прелазе постављени лимит, не могу да остваре право за које је тај лимит утврђен. Насупрот томе универзално право се односи на одређену корисничку групу. Сваки појединац који на основу критеријума, прописаних законом, припада одређеној корисничкој групи, остварује конкретно право без претходне провере материјалних услова.
Чланом 30. Закона о финансијкој подршци породици са децом се дечији додатак утврђује као право које се остварује уз претходну проверу материјалних услова који су тим законом прописани. Истовремено се у ставу 2. истог члана Закона уводи изузетак којим се дечији додатак утврђује као универзално право за сву децу која користе Додатак за помоћ и негу другог лица. Дакле, деца која користе Додатак за помоћ и негу другог лица остварују право на Дечији додатак на основу утврђене чињенице да користе претходно поменути вид подршке. Деца која користе Додатак за помоћ и негу другог лица остварују право на дечији додатак без било какве претходне провере материјалних услова укључујући све приходе и имовину које они или њихови чланови домаћинства, на било који начин, остварују или поседују.
Да ли је преузимање могуће само ако се има сагласност радног тела Владе (Комисије за давање сагласности) односно и без ње, под условом да се крећемо у оквиру до 70% одлива/прилива из претходне године?
Као одговор на питање прилажемо извод из Мишљења Министарства финансија, бр. 011-00-00757/2021-03
(...) Чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему прописано је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства финансија. Ставом 6. истог члана тог закона прописано је да корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица.
Наведена ограничења броја запослених, односно ангажованих лица односе се на све кориснике јавних средстава, који су дефинисани чланом 2. тачка 5) Закона о буџетском систему. Према дефиницији, корисницима јавних средстава сматрају се, између осталог, директни и индиректни корисници буџетских средстава, који су пак ближе дефинисани чланом 2. тач. 7) и 8) тог закона. Директним корисницима буџетских средстава, према дефиницији, сматрају се органи и службе локалне власти, што је збирни појам за органе и службе јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије.
С друге стране, органи јединица локалне самоуправе прописани су чланом 27. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон и 47/18), и то су: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа. Према члану 53. тог закона општинска управа образује се као јединствени орган, а могу се образовати и општинске управе за поједине области у општинама са преко 50.000 становника.
У случају да је образовано више општинских управа, свака од њих представља посебан орган јединице локалне самоуправе, што значи да свака од њих представља директног корисника буџетских средстава, а самим тим и корисника јавних средстава, који је сам по себи шири појам од појма корисника буџетских средстава.
С обзиром на то да се ограничења прописана чланом 27к ст. 4. и 6. Закона о буџетском систему примењују на нивоу појединачног корисника јавних средстава, сматрамо да се укупан дозвољени број запослених, односно ангажованих лица (у зависности од броја запослених на неодређено време) посматра на нивоу сваке појединачне општинске управе, уколико иста није образована као јединствен орган. То практично значи да у случају када општинска управа има мање од 50 запослених на неодређено време може да има до седам запослених, односно ангажованих лица, док општинске управе које имају више од 50 запослених на неодређено време примењују проценат од 10%, у смислу члана 27к став 4. Закона о буџетском систему.