Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOdredbom 33. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisano je da je službenik dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog člana, određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci. S obzirom na navedeno, da li samo neposredni rukovidilac npr. šef Odseka ili Načelnik odeljenja može da izda takav nalog ili to može biti i Načelnik uprave ukoliko je potreba za povećanim obimom posla u drugom odeljenju? Ili je duh ove odredbe takav da se misli samo na povećan obim posla u postojećoj organizacionoh jednici gde je već zaposleni raspoređen? (odseku, odeljenju i dr.)
Saglasno članu 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023), službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, i to u slučaju: privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.
Vrstu i trajanje poslova koje će raditi službenik određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci. Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta jeste jedna od posebnih situacija do kojih može da dođe u toku rada bilo kog poslodavca. Neposredni rukovodilac može, da zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik, pismenim nalogom naloži službeniku da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, a najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci (dakle, radnih dana, ne kalendarskih).
Uzimajući u obzir navedeno, nalog koji službeniku izdaje neposredni rukovodilac u skladu sa članom 33. zakona može se ticati izdavanja naloga za obavljanja poslova koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove u okviru organizacione jedinice kojom rukovodilac rukovodi. Što se tiče privremenog obavljanja poslova na radnom mestu u drugoj organizacionoj jedinice, smatramo da je potrebno koristiti institut privremenog premeštaja u skladu sa članom 115. zakona, koje je u nadležnosti rukovodioca organa
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 11.Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl.glasnik RS", br. 2/2019) definisana su merila za ocenjivanje službenika, i to: postignuti rezultati u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto.
Članom 18. iste Uredbe takođe su definisana i dodatna merila za ocenjivanje koja se odnose na ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto, a koja se prvenstveno tiču razumevanja i primene posebnih veština koje zahteva radno mesto i ona se određuju unapred za period za ocenjivanje.
Mišljenja smo da ocenjivači nisu u obavezi da utvrđuju dodatna merila, ukoliko ne postoji potreba za njima, već da u tom slučaju u obrascu polje „dodatno merilo“ može ostati nepopunjenо. Međutim, ukoliko utvrde dodatna merila onda moraju i da ih ocene.
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u AP i JlS ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018, 111/2021 - dr. Zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju mlađeg savetnika obavljaju složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Član 141. stav 7. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) navedeno je da rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa.
Dakle, ukoliko je aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta definisano da službenik rešava u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima iz svoje nadležnosti, rukovodilac organa - načelnik uprave ga može pismeno za to ovlastiti te bi u tom slučaju službenik mogao da potpisuje rešenja.
Poštovani, Lice je odlukom Skupštine određeno za člana skupštinskog odbora. Isto lice je na konstitutivnoj sednici skupštinskog odbora izabrano na dužnost zamenika predsednika skupštinskog odbora. Da li lice sa ovakvim statusom (i lice koje je ugovorom o delu vezano za rad Skupštinse) može biti upućivano na službeno putovanje u zemlji i inostranstvu radi obavljanja poslova vezanih za skupštinu, i ima li pravo na dnevnicu i naknadu nužnih troškova (prevoz, smeštaj i sl.) ?
Lice koje je odlukom Skupštine imenovano za člana skupštinskog odbora i izabrano za zamenika predsednika odbora ima status izabranog lica koje vrši javnu funkciju u skladu sa Poslovnikom Skupštine. U obavljanju poslova odbora ovo lice može biti upućeno na službeni put u zemlji i inostranstvu na osnovu službenog naloga.
Takvo lice ima pravo na:
dnevnicu,
naknadu troškova prevoza,
troškove smeštaja,
kao i druge nužne troškove službenog puta,
u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave i uredbama kojima se uređuju službena putovanja.
Ove naknade ne predstavljaju zaradu već naknadu troškova vršenja funkcije, pa ne postoji pravna prepreka da se iste isplate iz budžeta Skupštine.
Izvršilac angažovan po ugovoru o delu nema status zaposlenog lica, već obavlja konkretan posao , i u tom slučaju naručilac je dužan da mu nadoknadi nužne troškove izvršenja posla, a to, kada je priroda posla takva, obuhvata i putne troškove (prevoz, takse, smeštaj).
Međutim, izvršilac po ugovoru o delu nema pravo na dnevnicu, osim ako to nije izričito predviđeno posebnim aktom JLS ili ugovorom (što je retka i izuzetna praksa).
Dakle, na osvovu gore navedenog, Lice koje je izabrano za člana odbora ili zamenika predsednika odbora može biti upućeno na službeni put i ima pravo na dnevnice i troškove, dok lice koje je angažovano po ugovoru o delu može biti upućeno na put radi izvršenja ugovorenih obaveza, ali ima pravo samo na refundaciju stvarnih troškova — bez prava na dnevnicu.
Oba statusa su pravno validna, ali se obračun naknada vrši u skladu sa njihovim različitim pravnim položajima.
Da li zaposlena koja je ostvarila 18 godina i 6 meseci rada u radnom odnosu u Gradskoj upravi i 1 godinu i 6 meseci rada u Regionalnoj razvojnoj agenciji čiji je osnivač grad ima pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 20 godina rada?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, pravo na jubilarnu nagradu u ovom konkretnom slučaju može se ostvariti samo za godine rada provedene u gradskoj upravi, ne i za staž u razvojnoj agenciji koja ima status privrednog društva, bez obzira što je osnivač razvojne agencije grad.