Član 2. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br 55/14) propisuje da je pravobranilaštvo je organ u čijoj nadležnosti su poslovi pravne zaštite imovinskih prava i interesa: Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Članom 52. Zakona o pravobranilaštvu propisana je nadležnost pravobranilaštva jedinica lokalne samouprave, pa tako pravobranilaštvo JLS u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima zastupa JLS radi zaštite njenih imovinskih prava i interesa. Takođe, ovim članom propisano je i da pravobranilaštvo JLS prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa, posebno iz oblasti njihove nadležnosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koji su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinskopravnih i društveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa. Jedna od nadležnosti pravobranilaštva JLS je i da daje mišljenje prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i da daje pravne savete svim organima JLS koje zastupaju.

Članom 9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 87/18) propisano je da su pružaoci besplatne pravne pomoći advokatura i službe pravne pomoći u JLS. Stavom 3. ovog člana propisano je da besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u JLS mogu da pružaju diplomirani pravnici, samo u okviru svojih ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak.

Članom 16. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se pružaoci upisuju u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka. U Registar se, između ostalog, upisuju podaci o licu koje pruža besplatnu pravnu pomoć u službi za pravnu pomoć JLS.

Članom 26. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da je JLS dužna da obrazuje službu pravne pomoći koja pruža besplatnu pravnu pomoć.

S druge strane, kada je u pitanju postupak za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, članom 27. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći propisano je da se zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi organu opštinske uprave ili gradske uprave, nadležnom prema mestu prebivališta ili boravišta podnosioca zahteva ili mestu pružanja besplatne pravne pomoći, dok je odredbama člana 29. propisano da o zahtevu za odobravanje besplatne pravne pomoći može da odlučuje samo lice u organu uprave koje ima dozvolu za to, a dozvolu izdaje ministar, na tri godine. 

Dakle, imajući u vidu navedene odredbe Zakona o pravobranilaštvu i odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, mišljenje Stručne službe SKGO je da pravobranilaštvo JLS ne može da obavlja poslove odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć kao i pružanje besplatne pravne pomoći shodno odredbama Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Ova radna grupa nije obavezna ali se u praksi pokazalo kao neophodnost.

Da bi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu primenilo rodno odgovorno budžetiranje u postupku planiranja, sprovođenja i izveštavanja o budžetu JLS mora da stvori za to instiucionalne pretpostavke, izradi upustva i smernice i pomogne budžetskim korisnicima da rodn odgovorno budžetiranje primene na adekvatan način. Ovaj zadatak je pre svega na organu JLS zaduženom za finansije koje po Zakonu o budžetskom sistemu do 31. marta tekuće godine u saradnji sa mehanizmom za rodnu ravnopravnost donosi Plan za postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Rodno odgovorno budžetiranje nije posao samo Odeljenja za finansije već u ovom poslu učestvuju svi budžetski korisnici, kao i lokalni mehanizam za rodnu ravnopravnost, i lokalna uprava. Praksa je takođe pokazala da je najefikasnije da se formira manja stalna radna grupa a koju čine pre svega predstavnik/ca Odeljenja za finansije, načelnik/ca JLS, i predstavnik/ca lokalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost.  Ova manja stalna radna grupa onda planira šta će se naći u Planu za rodno odgovorno budžetiranje i formira omah kroz sam Plan i privremenu radnu grupu od budžetskih korisnika koji su obuhvaćeni Planom za rodno odgovorno budžetiranje.

Ova radna grupa se onda sastaje i započinje rad na primeni rodno odgovorno budžetiranja a koji uključuje izgradnju kapaciteta za prepoznavanje rodnih aspekata u budžetskim programima, rodne analize postojećih programa kao i povezivanje planova u 17 programa sa rodno odgovornim politikama, a što  i onda rezultiralo u pripremi rodno odgovornih mera koje bi se uključile u budžet kroz odgovarajuće ciljeve i indikatore. Ako se sa ovim akstivnostima krene u aprilu odmah po usvajanju Plana za postepeno uvođenje rodno odgovorno budžetiranja JLS će imati dovoljno vremena da se spremi za budžet za narednu godinu.

Ukoliko postoji funkcionalna grupu za programsko budžetiranje ta grupa bi mogla da svoj kapacitet izgradi i za rodno odgovorno budžetiranje. Na kraju, na samoj JLS je da odluči kako će pokrenuti ovaj proces. Ono što je sigurno jeste da bez toga primena ide jako teško.

Ciljevi i indikatori u programskom budžetu JLS nisu predmet odobravanja od strane Ministarstva finansija niti ih treba posmatrati kao uniformne.

Propisana procedura proširenja programske strukture po Aneksu 5 prema Uputstvu za izradu programskog budžeta odnosi se na mogućnost da usled novih nadležnosti ili specifičnih okolnosti JLS mogu podneti zahtev za proširenje uniformne programske strukture – uvođenjem novih programskih aktivnosti. Do sada, neke programske aktivnosti su u skladu sa ovom procedurom postale uniformne (sastavni seo Aneksa 5) i koriste ih JLS koje imaju takve potrebe. Dakle, uniformna programska struktura budžeta JLS sadržana je u listi (Aneks 5 Uputstva MFIN) i odnosi se samo na programe i programske aktivnosti (uključujući i njihove: šifre, nazive, sektor kome pripadaju i svrhu).

Za uniformne programe i programske aktivnosti koje sprovode, JLS utvrđuju ciljeve na osnovu svojih planova razvoja i drugih dokumenata javne politike. Svaka JLS utvrđuje i pokazatelje kojima meri postizanje specifičnih ciljeva programa, programske aktivnosti ili projekta koji sprovodi. Shodno napred navedenom, predlog liste uniformnih ciljeva i indikatora za programsku strukturu budžeta JLS se ne menja, niti se oni podnošenjem zahteva postaju uniformni.

U slučaju programskih informacija, a posebno pri formulisanju ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima.

Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.

Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.

Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.

 Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.

Radna mesta načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se sistematizuju kao službenici na položaju u okviru pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi (ili objedinjenom pravilniku). Bez obzira na nadležnost donošenja akta o postavljenju službenika na položaju (u konkretnom slučaju zamenika načelnika Opštinske uprave), svi rashodi koji se vezuju za radni odnos načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se planiraju, evidentiraju i izvršavaju na teret razdela direktnog korisnika Opštinske uprave na grupi konta 41.