Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako i pod kojim uslovima saradnik može napredovati u zvanje mlađi savetnik ukoliko u gradskoj upravi radi četiri godine a pre tri godine se doškolovao i završio OAS obima od najmanje 240 ESPB i obavilo volonterski staž kod drugog poslodavca u trajanju od jedne godine? U tri uzastopne godine ima ocene ističe se.
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS, бр. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 и 92/23) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ukoliko ispunjava sve gore navedeno ima mogućnost napredovanja na neposredno više izvršilačko radno mesto, odnosno radno mesto mlađi savetnik.
Službenik u septembru mesecu 2025. godine puni 65 godina i odlazi u starosnu penziju. Četrdeset godina rada kod Poslodavca ostvaruje u novembru 2025. godine. Isti je podneo zahtev za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada koje ostvaruje u novembru mesecu kada je već u penziji. U zahtevu se poziva da ostvaruje jubilarnu nagradu u toj kalendarskoj godini. Da li na osnovu navedenog se službeniku može doneti rešenje o isplati jubilarne nagrade?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 5 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Da li Ustanova kulture čiji je osnivač Grad, može da u skladu sa članom 174. Zakona o radu uputi na rad kod drugog poslodavca (Kabinet gradonačelnika - Gradska uprava) zaposlenog na neodredjeno vreme ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, te da mu u skladu sa članom 79. Zakona o radu utvrdi mirovanje radnog odnosa u Ustanovi kulture, nakog čega bi ovo lice sklopilo ugovor o radu na određeno vreme kao Šef kabineta gradonačelnika. (Ustanova kulture bi ovom licu najpre ponudila Aneks ugovora zbog izmene uslova rada (upućivanje kod drugog poslodavca), eventualno bi se potpisao sporazum između Ustanove kulutre i Gradske uprave, uz saglasanost zaposlenog koji bi prethodio mirovanju radnog odnosa u Ustanovi kulture i prijemu u Kabinetu gradonačelnika.) Molim Vas za odgovor da li se ovo može sprovesti i na koji način?
Članom 174. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) između ostalog je predviđeno da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu).
Dakle, u ovom konkretnom slučaju smatramo da bi osnov za upućivanje bio zaključen sporazum o poslovnoj saradnji između ustanove i gradske uprave o upućivanju zaposlenog ustanove na rad u kabinetu izabranog lica dok traje dužnost tog izabranog lica. S obzirom na pretpostavku da će dužnost izabranog lica trajati duže od godinu dana, sa sporazumom treba da se saglasi i zaposleni koji se upućuje.
U jednoj od posebnih organizacionih jedinica Gradske uprave postoji potreba za angažovanjem po ugovoru na određeno vreme lica koje je u radnom odnosu na neodređeno vreme u ustanovi čiji je osnivač Grad. Napominjemo da bi ovo lice ostalo u stalnom radnom odnosu u ustanovi. Pitanje je da li se ovakvo angažovanje može realizovati i na osnovu kojih propisa, pod kojim uslovima, kao i u kom procentu se može izvršiti „preraspodela“ radnog vremena kod oba poslodavca. Takođe, da li postoje zakonska ograničenja u pogledu ukupnog radnog vremena?
Članom 202. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Ugovor o dopunskom radu u slučaju organa jedinice lokalne samouprave se računa u broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama kojih može biti 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, odnosno 7 dodatno angažovanih u slučaju da organ JLS ima manje od 50 zaposlenih.
Da li zaposleni u JLS ima pravo na jubilarnu nagradu od 20 godina, ako mu je 2023. godine isplaćena nagrada za 10 godina provedenih u službi JLS, a sa zahtevom iz 2025. godine potražuje za 20 godina sa dokazom da je prethodno radila 10 godina u Narodnoj banci Jugoslavije
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano: “Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, zaposlenom se za jubilarnu nagradu neće računati godine rada u Narodnoj banci Jugoslavije (Narodna banka Jugoslavije je nastavila rad kao Narodna banka Srbije), jer se ne radi o državnom organu, već o centralnoj banci Republike Srbije.