Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Ekonomski razvoj

Potrebno je mišljenje oko poreskog oslobođenja po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu. Naime, primećeno je da obveznici sa sela u okolini opštine kojima je u postupku legalizacije neophodno da podnesu nove poreske prijave, zbog ekonomskih objekata velikih površina registruju poljoprivredno gazdinstvo kako bi za iste imali poresko oslobođenje. Zna se da od dokumentacije treba da prilože potvrdu o registraciji i mogu da izvade uverenje o katastarskom prihodu iz katastra nepokretnosti. S obzirom na to, da se često radi o više objekata sa preko 200 kvadrata, da li postoji još nešto što bi moglo da se zahteva kao dokaz za ostvarivanje prava na ovo poresko oslobođenje. U pitanju su domaćinstva čiji se članovi nalaze na privremenom radu u inostranstvu, ili su već inostrani penzioneri, pa su objekti iz tih razloga pravljeni u većem broju i sa većim površinama. Vrlo je simptomatično što je većina tih registracija iz ove godine i jasno se vidi da su se oni raspitali na koji bi način mogli porez manje da plaćaju.

Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tačka 2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).

Prema odredbi člana 26. stav 2. Zakona o poljoprivrednom zemljištu objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanja starih autuhtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje prečurki, puževa i riba.

Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti.

Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostvariti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi: 

  • da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost;
  • da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
  • da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
  • da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.

U vezi oporezivanja objekata u vlasništvu fizičkih lica koja su nosioci poljoprivrednog gazdinstva i pojave da im je to način da izbegnu plaćanje porezna za objekte velike površine ističemo sledeće:

Fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.

S druge strane, fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.

Da bi fizičko lice moglo da ostvari pravo na poresko oslobođenje, pored uslova da se radi o objektu koji je isključivo namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju koji se ne daje u zakup, zakonom je propisan i uslov da je to lice obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede.

Obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva je fizičko lice koje po tom osnovu ostvari prihod, nezavisno od toga da li je izvršilo registraciju poljoprivrednog gazdinstva, da li je obveznik poreza na dodatu vrednost, da li ima poresku obavezu ili porez na dohodak građana, prema odredbi člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti Zakonom o porezu na dohodak građana.

Odredbom člana 32. stav 1. ovog zakona  propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. tog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).

Obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - preduzetnik fizičko je lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast i koje vodi poslovne knjige u skaldu sa članom 43. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana (član 32. stav 2. Zakona).

Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po tom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:

  1. nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
  2. koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
  3. korisnici poljoprivredne penzije.

Prema odredbi člana 85. stav 2. Zakona, obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Saglasno sa stavom 5. tog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 16) tog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.

Znači, svako fizičko lice koje je obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, primenom člana 12. stav 1. tačka 10) i st. 3. i 4. Zakona, ne plaća porez na imovinu na objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište (na objekte za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke), pod uslovom da ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, na period koji u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.

Dokaz  da je lice obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, može biti uverenje iz Poreske uprave koje treba da dostavi poreski obveznik, ili se taj podatak može pribaviti i službenim putem (mada je po članu 51. ZPPPA obaveza obveznika da dostavi dokaze za poreska oslobođenja i umanjenja).

Definicija šta je to poljoprivredno gazdinstvo, data je u članu 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je propisano da poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju. Ovim zakonom uređena je i registracija i poslovanje poljoprivrednih gazdinstava.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Ukoliko nije utvrđena cena drugog zemljišta u nekoj zoni, a ni cena poljoprivrednog zemljišta u toj istoj zoni, da li se cena drugog zemljišta računa tako što se cena poljoprivrednog zemljišta iz prethodne godine umanjena za 40% množi sa odgvorarajućim koeficijentom i da li se onda to iskazuje na poziciji I.3.?

Članom 6. stav 8. Zakona o porezima na imovinu propisano je da ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (iz člana 6a. stav 7. ovog zakona) u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%.

U slučaju iz stava 8. ovog člana smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta (stav 9.)

Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi u skladu sa stavom 8. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu.

Pošto za tekuću (u ovom slučaju 2018.) godinu nije bilo poreske osnovice za drugo zemljište, kod fizičkih lica se porez na imovinu za 2019. godinu utvrđuje prema prošlogodišnjoj osnovici tog ili sličnog zemljišta. Ako je za 2018. godinu to zemljište oporezovano kao neka druga vrsta, onda se koristi ta poreska osnovica, a ako nije, onda se uzima vrednost sličnog, odnosno odgovarajućeg zemljišta.

Za pravna lica, da bi se utvrdila poreska osnovica za drugo zemljište, trebalo je da bude objavljena prosečna cena drugog zemljišta u najopremljenijoj zoni da bi se primenili koeficijenti. Ako to nije učinjeno, primenjuje se knjigovodstvena vrednost shodno članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Kada poreski obveznik izbegava da po ceni građevinskog zemljišta plati promenu namene i podnese izmenjenu poresku prijavu po ceni građevinskog zemljišta u poljoprivredne svrhe i pozove se na član 40. ZPPPA na koji način može da se ne prihvati izmenjena poreska prijava iako postoji saznanje da se ista ne podnosi zbog izbegavanja plaćanja promene namene? Takođe, po zakonu obveznik ima pravo na" ispravku greške".

Plaćanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne sme da bude od uticaja na utvrđivanje obaveze poreza na imovinu. Naknada se plaća prema poreskoj osnovici za prethodnu godinu.

Zakon o porezima na imovinu je od 2019. godine propisao da JLS može svojom odlukom propisati da se građevinsko zemljište za svrhu oporezivanja smatra poljoprivrednim.

Ako obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu koja je formalno i matematički ispravna, takva prijava mora biti primljena i evidentirana.  Ako LPA smatra da je ta prijava suštinski neispravna i ima dokaze za to, tada LPA ima obavezu da po njoj sprovede postupak poreske kontrole i utvrdi razliku poreza u odnosu na tu (izmenjenu) poresku prijavu, kao i da u tom rešenju o poreskoj kontroli naloži poreskom obvezniku da podnese tačnu poresku prijavu u skladu sa onim što je utvrđeno u postupku poreske kontrole.

Svakako bi u ovakvim slučajevima, kada se utvrdi očigledna namera poreskog obveznika da izbegava plaćanje poreza, trebalo podneti  i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Odeljenje za privredu i poljoprivredu se obratilo LPA sa zahtevom da izvrši procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta u skladu sa članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. LPA za ovo zemljište nije utvrđivala obavezu u 2018. godini, ali postoji utvrđena cena po m2 za poljoprivredno zemljište za 2018. i 2019. godinu. Treba da se dostavi prosečna cena po m2 za poljoprivredno zemljište u odgovarajućoj zoni, i u vezi toga je dilema da li dostaviti cenu za tekuću 2019. godinu ili za 2018. godinu tj. kako tumačiti član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?

Pre svega LPA ne radi procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta, jer to nije propisano članom 44. Zakona o naknadama javnih dobara. Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.

Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.

Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.

Znači, ako se promena namene poljoprivrednog zemljišta vrši u 2019. godini, pri čemu za predmetno zemljište nije utvrđena poreska osnovica, LPA dostavlja prosečnu cenu kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta za zonu u kojoj se to zemljište nalazi, i to iz akta o prosečnim cenama za 2018. godinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Ekonomski razvoj

Kod poreskog oslobođenja članom 12. stav 1. tačka 6) predviđeno je da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnost – poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – 5 godina računajući od početka privođenja nameni. U kakvom je statusu bilo poljoprivredno i šumsko zemljište do početka privođenja nameni i koje dokaze uz poresku prijavu treba tražiti da se potvrdi ponovno privođenje nameni?

Članom 12. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računajući od početka privođenja nameni. Ovde se misli na zemljište koje nije bilo uređeno i nije se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju niti je bilo šuma (šikare i sl.).

Što se tiče dokaza kojim se dokazuje pravo na poresko oslobođenje, ističemo da je ZPPPA propisano da obveznik snosi dokaze za ostavrivanje prava na poresko oslobođenje I u tom smislu smatramo da te dokaze svakako obveznik mora dostaviti.To može biti uvid u orto foto snimak iz različitih godina, izjava sa dva svedoka (mada to može biti i zloupotrebljeno), dokumentacija kojom se dokazuje da je obveznik izvršio ulaganja u privođenje zemljišta nameni, dokaz da je obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede za to zemljište od određenog datuma i sl.

U svakom slučaju, u praksi je vrlo teško dokazati pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu, tako da treba voditi računa da obveznici ne počnu to da koriste bez dostavljanja kvalitetnih dokaza.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.