Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.

Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.

U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.

Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.


Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Šta konkretno znači neprofitna zakupnina i zakupnina koja se obračuvanava primenom propisanih kriterijuma i merila u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu?

Članom 2. Zakona o porezima na imovinu koji je bio u primeni do 31. decembra 2018. godine bilo je propisano da se porez an imovinu plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.

Navedena odredba uvedena je pre donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 1. januara 2017. godine.

Starim zakonom o stanovanju bile su uređene samo neporfitne zakupnine, a novi zakon o stanovanju sada uređuje i neprofitne zakupnine I obligacioni zakup.

Namera Zakona o porezima na imovinu je da se samo kod neprofitne zakupnine porez utvrđuje zakupcu, ali u periodu od 2017-2018 nije izvršeno usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanu zgrada, zbog čega je u tom periodu zakupac po osnovu ugovora o obligacionom zakupu mogao da bude obveznik, uzimajući u obzir navedene propise.

Od 1. januara 2019. godine sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica (tačka 2)).

Stavom 5. i 6. člana 2. zakona propisano je: "Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:

  1. stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;
  2. javna svojina;
  3. prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;
  4. zbrinjavanje izbeglica.

Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.pdf

Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji za obračun neprofitne zakupnine.DOC

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Pravno lice poseduje imovinu koja je u postupku ozakonjenja. Šta treba da priloži nadležnoj službi kao dokaz da je ta imovina prijavljena u površini koja se ozakonjuje, s obzirom da se prijave za pravna lica od ove godine podnose u elektronskoj formi? Fižička lica su predavala kopiju poreske prijave iz koje se vidi ovaj podatak.

Zakonom o ozakonjenju, u članu 11. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.

Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.

Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga I Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim uptem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena I nepokretnost koja se ozakonjuje.

S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektornske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija I potrebne su za ozakonjenje.

Takođe, uzimajući u obzir da se da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci. 

U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje možete dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba, u zavisnosti kako će oni postupati.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

Vlasnik kuće je zaključio ugovor o zakupu porodične stambene zgrade sa ćerkom. Da li je on/ona u obavezi da plaća porez na imovinu?

Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja. Od 1. januara 2014. godine predmet oporezivanja porezom na imovinu su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije na kojima je konstituisano, između ostalog, pravo svojine i pravo zakupa stana ili stambene zgrade u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. Istim članom zakona uređeno je da kada je na nepokretnosti konstituisano neko drugo pravo, državina ili korišćenje, onda se porez plaća na to pravo, državinu ili korišćenje, a ne na pravo svojine. 

Prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 2017. godine, zakupac na neodređeno vreme stana, koji je to pravo stekao u skladu sa zakonom, odnosno po sili zakona i stan koristi po pravnom osnovu koji može biti: ugovor o zakupu stana i/ili odluka nadležnog organa, odnosno pravosnažno sudsko rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, stiče svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme.

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, predmet oporezivanja je zakup stana ili stambene zgrade konstituisan u korist fizičkog lica, za priod duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.

Kada je zakup stana ili stambene zgrade, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, ugovoren na vreme kraće od jedne godine, oporezivo pravo je pravo svojine, što znači da je poreski obveznik vlasnik stana ili stambene zgrade.

Po Zakonu o stanovanju koji je bio na snazi u vreme kada su pisane odredbe Zakona o porezima na imovinu, zakup stana ili stambene zgrade koji nema karakter zakupa po propisima o stanovanju, već je obligacionog karaktera, nije bio oporezivo pravo za porez na imovinu, već oporezivo pravo je pravo svojine i obveznik poreza na imovinu je vlasnik nepokretnosti.

S obzirom da je novi Zakon o stanovanju uredio da i ugovoreni (obligacioni) zakup jeste zakup u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje,

Da je u ugovoru navedeno da zakupac treba da podnese poresku prijavu, tada postoji pravni osnov da se porez na imovinu utvrdi zakupcu, jer je ugovor sačinjen u 2017. godini, nakon stupanja na snagu odredbi novog Zakona o stanovanju.  

Napominjemo da odredbe Zakona o porezima na imovinu nisu usklađene sa ovim promenama Zakona o stanovanju iz razloga što Zakon o porezima na imvoinu nije ni menjan u ovom periodu, tako da je došlo do neusaglašenosti dva zakona. Očekujemo da će kod prve izmene Zakona o porezima an imovinu biti propisano da oporezivo pravo bude samo pravo zakupa za neprofitne zakupnine 8što je starim Zakonom o stanovanju i bilo uređeno).

O ovome treba da vodite računa, da nakon izmene zakonskih odredbi znate gde treba da promenite poreskog obveznika.

Zbog svega navedenog preporuka je da se gde god je to moguće, poreska obaveza ne prebacuje na zakupca u slučajevima obligacionog zakupa koji traje duže od 1 godine ili ako se i prebaci obaveza na zakupca da se to negde evidentira da bi se nakon izmene zakona to moglo lako korigovati.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Urbanizam, izgradnja i stanovanje

U članu 2. stav 1. tačka 2) određeno je da se porez plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisane u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. U praksi postoje slučajevi kada su ugovori o zakupu na kraći period od jedne godine, ali se istekom roka zakupa zaključuje novi ugovor sa narednim danom tako da faktički nema prekida i zakup traje preko godinu dana, odnosno više godina. Takođe, u praksi postoje slučajevi da se ugovori na kraći rok od godinu dana produžavaju nakon nekog vremena (sa prekidom do 2-3 meseca), ali da faktički lica koriste stanove u mnogo dužem vremenu od godinu dana. Da li u ovim slučajevima treba zaduživati za porez na imovinu?

U slučajevima kada se ugovori (koji su na period kraći od godinu dana) više puta produžavaju bez prekida, može smatrati da je poreski obveznik zakupac stana, s obzirom da je u tom slučaju pravo zakupa konstituisano u korist zakupca za period duži od jedne godine.

Međutim, kada postoji prekid od, kako navodite, dva do tri meseca, tada se ne može smatrati da je pravo zakupa konstituisano na period duži od jedne godine, već u tom slučaju, za vreme prekida to lice ima državinu neposternosti u javnoj svojini bez pravnog osnova I za taj period to lice jeste poreski obveznik po članu 2. stav 1. tačka 7. Zakona o porezima na imovinu.

Napominjemo da je u praksi sigurno dosta komplikovano pratiti sve to, ali strogo formalno gledano to bi bilo tako.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.