Odgovor na prvo pitanje: Ministar ne može biti odbronik u skupštini opštine/grada. Članom 126. Ustava Republike Srbije propisano je da član Vlade, odnosno ministar, ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.

Prema članu 11. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – odluka US, 72/12, 7/14 – Odluka US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon), član Vlade (odnosno ministar) ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa (stav 1), te je član Vlade dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija (stav 2).

Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje istovremeno vršenje funkcija koje mogu dovesti do sukoba interesa. Naime, članom 56. stav 1. navedenog zakona propisano je da javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Takođe, prema članu 40. stav 1. propisano je da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. U suprotnom postojao bi sukob interesa, naime ministar bi kao odbornik predlagao odluke, usvajao budžet, vršio kontrolu lokalne vlasti, dok istovremeno vrši funkciju u izvršnoj vlasti – te bi u toj situaciji postojao vertikialni i horizontalni sukob ineteresa.

Odgovor na drugo pitanje: Ukoliko postoji situacija u kojoj ministar u Vladi istovremeno obavlja i funkciju odbornika u skupštini opštine, Zakonom o sprečavanju korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21 – autentično tumačenje, 94/21 i 14/22) predviđena je mogućnost podnošenja prijave Agenciji za sprečavanje korupcije o povredi Zakona o sprečavanju korupcije, u skladu sa čl. 77. i 78. ovog zakona, u slučaju sumnje u postojanje kumulacije javnih funkcija koja je uređena članom 56. istog zakona.

Da bi mandat bio dodeljen sledećem odborniku u skupštini opštine u skladu sa postupkom uređenim Zakonom o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24), prvo mora skupština opštine da donese odluku o prestanku mandata odborniku kojem mandat treba da prestane u nekom od slučajeva propisanih članom 67. Zakona o lokalnim izborima.

Navedenim članom je propisano da pre isteka vremena na koje je izabran odborniku prestaje mandat:

1) kada skupština na konstitutivnoj sednici potvrdi mandate odbornika iz narednog saziva;

2) ako umre;

3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je delimično lišen poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;

4) ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije;

5) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

6) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

7) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine;

8) ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom odbornika;

9) ako podnese ostavku.

Odgovor na treće i četvrto pitanje: Što se tiče Vaših pitanja o mogućnosti da odbornik u skupštini opštine bude direktor osnovne/srednje škole ili direktor Sportskog saveza, ukazujemo na to da je članom 30. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano sledeće:

- da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1);

- da, ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2);

- da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3) i

- da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4).

Na ostale funkcionere, koji ne spadaju u kategoriju zaposlenih u opštinskoj upravi i lica imenovanih, odnosno postavljenih od strane skupštine opštine, primenjuju se odredbe Zakona o sprečavanju korupcije.

Tako je članom 56. stav 4. Zakona o sprečavanju korupcije propisano da je javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije.

To, dakle, znači da se u svakom konkretnom slučaju, kada se želi preuzeti druga javna funkcija, javni funkcioner mora obratiti Agenciji za sprečavanje korupcije koja će u svakom konkretnom slučaju odlučiti da li će javnom funkcioneru odobriti preuzimanje još jedne javne funkcije.

Ovo se odnosi na javne funkcionere koji su članom 2. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije definisani kao „svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti“.

Članom 2. tačka 2) istog zakona je definisano da je organ javne vlasti „organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština“.

Direktori osnovnih i srednjih škola kao i direktori sportskih saveza mogu se smatrati javnim funkcionerima jedino u slučaju osnovnih i srednjih škola, odnosno sportskih saveza čiji osnivač je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.

Svakako, Stručna služba SKGO preporučuje da se za mišljenje povodom ovog pitanja obratite Agenciji za sprečavanje korupcije.

Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) statusna pitanja odbornika u skupštini opštine, odnosno grada reguliše članom 30, kojim je propisano: da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1), da ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2), da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3) i da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4).

Ove odredbe, dakle, ne definišu niti uređuju pravo odbornika na naknadu za obavljanje odborničke funkcije.

Dalje, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 95/18, 114/21 i 92/23) u članu 11. stav 1. propisuje da „funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, pri čemu se, u skladu sa članom 3. stav 1. istog zakona, ovde misli isključivo na funkcionere koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi (u daljem tekstu: Zakon), funkcioneri koji mogu da budu na stalnom radu u opštini su predsednik skupštine i zamenik predsednika skupštine (član 38. stav 5. odnosno član 39. stav 3. Zakona), dok su funkcioneri koji moraju da budu na stalnom radu u opštini predsednik opštine i zamenik predsednika opštine (član 43. stav 6. Zakona).

Iz navedenog se može izvući zaključak da samo lica koja su na stalnom radu u opštini primaju obaveznu naknadu za obavljanje svoje funkcije.

Imajući u vidu da Zakon ne poznaje mogućnost da odbornici budu na stalnom radu u opštini, pitanje njihove naknade se mora posmatrati drugačije od naknada onih koji jesu na stalnom radu.

Ako uzmemo u obzir odredbu člana 30. stav 2. Zakona, prema kojoj zaposlenom u opštinskoj upravi koji bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju dok traje njegov odbornički mandat, možemo izvući zaključak da drugi odbornici koji su u radnom odnosu van opštinske uprave mogu da ostanu u tom radnom odnosu i po tom osnovu ostvaruju pravo na platu.

Uzimajući u obzir sve navedeno, treba konstatovati da se primanja odbornika u praksi definišu lokalnim propisima, bilo statutom opštine, bilo posebnim aktom skupštine, pa čak i poslovnikom skupštine. U praksi se, takođe, ostvarivanje prava na odborničku naknadu povezuje sa prijavom na osiguranje. U tom slučaju bi bilo logično da se lokalnim propisima naknada za obavljanje odborničke funkcije definiše kao opciona mogućnost za onog odbornika koji nije u radnom odnosu, odnosno koji nije korisnik nekog drugog primanja koje podrazumeva prijavu na osiguranje.

U skladu sa svim navedenim, odgovor na postavljeno pitanje pre svega zavisi od toga na koji je način naknada za obavljanje odborničke funkcije uređena aktima skupštine opštine, pri čemu smo mišljenja da bi ostvarivanje prava na tu naknadu trebalo da zavisi od radno-pravnog statusa, odnosno statusa osiguranja odbornika u trenutku potvrđivanja odborničkog mandata.

U slučaju da je aktima Skupštine opštine ova naknada definisana kao obavezno primanje svih odbornika, uz obaveznu prijavu na osiguranje, slučaj koji ste naveli u svom pitanju bi bio pravno teško rešiv i eventualno odricanje od naknade ne bi moglo da proizvodi pravno već isključivo faktičko dejstvo, a sve u cilju zaštite stečenog prava na porodičnu penziju.

Članom 22. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) sekretar izborne komisije i zamenik sekretara izborne komisije definisani su kao učesnici u radu izborne komisije bez prava odlučivanja koje imenuje skupština na predlog predsednika skupštine.

Članom 18. stav 5. Zakona o lokalnim izborima (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je nov saziv skupštine dužan da imenuje nov stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine.

Članom 21. stav 1. Zakona propisano je da protiv odluke o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije u stalnom sastavu svaki podnosilac izborne liste koja je osvojila mandate u predstojećem sazivu skupštine može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od njenog objavljivanja na veb-prezentaciji.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je članom 18. stav 1. Zakona definisano da stalni sastav komisije čine predsednik, zamenik predsednika i određeni broj članova, odnosno zamenika članova komisije (dakle, ne i sekretar i zamenik sekretara), može se zaključiti da ne postoji obaveza imenovanja sekretara i zamenika sekretara izborne komisije istovremeno sa imenovanjme stalnog sastava izborne komisije, iako se u praksi imeovanje celokupnog novog sastava izborne komisije, uključujući tu i sekretara i zamenika sekretara, vrši istom odlukom. Sledstveno tome prositiče i zaključak da se pravo žalbe iz člana 21. stav 1. ne odnosi i na (ne)imenovanje sekretara i zamenika sekretara izborne komisije.

U prilog tome govori i činjenica da je članom 22. stav 4. Zakona propisano da se na sekretara i zamenika sekretara izborne komisije shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje prestanak funkcije (dakle, ne i odredbe o imenovanju) u organu za sprovođenje izbora.

Iz svega navedenog proističe zaključak da neimenovanje novog sekretara i novog zamenika sekretara izborne komisije nakon razrešenja njihovih prethodnika ne proizvodi nikakve pravne posledice, s obzirom i na to da bi imenovanju novog sekretara i novog zamenika sekretara trebalo da prethodi podnošenje odgovarajućeg predloga predsednika skupštine, koj bi, po pravnoj logici, mogao da usledi tek nakon donošenja odluke o razrešenju prethodnog sekretara, odnosno zamenika sekretara Komisije.

Članom 81. stav 1. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) propisano je da prigovor mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:

1. označenje da se prigovor podnosi izbornoj komisiji;

2. ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora fizičko lice;

3. naziv i sedište podnosioca prigovora i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora pravno lice;

4. naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako prigovor podnosi podnosilac proglašene izborne liste;

5. potpis podnosioca prigovora;

6. predmet prigovora, a naročito tačan naziv odluke uz označenje donosioca, datuma donošenja i broja pod kojim je zavedena odluka ako se prigovorom osporava odluka, odnosno tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo ako se prigovorom osporava radnja u izbornom postupku;

7. činjenice na kojima se zasniva prigovor;

8. dokaze.

Članom 81. stav 2. istog zakona propisano je da ako je prigovor nerazumljiv ili nepotpun, izborna komisija donosi rešenje kojim ga odbacuje.

Članom 8. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak shodno primenjuju na odlučivanje o prigovoru.

U kontekstu Vašeg pitanja, treba konstatovati:

1. da je članom 83. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisano da je izborna komisija dužna da rešenje o prigovoru donese i objavi u roku od 72 časa od prijema prigovora;

2. da je članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje, 2/23 – US) propisano:

• da je podnesak neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun;

• da u tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi podnesak u roku;

• da ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak;

• da ako podnesak bude uređen u roku, smatra se da je od početka bio uredan, ako zakonom nije drukčije predviđeno.

Imajući u vidu da pojam shodne primene propisa koji uređuje jednu pravnu situaciju na drugu pravnu situaciju podrazumeva primenu propisa u meri i na način koji odgovara prirodi druge pravne situacije, te ako uzmemo u obzir velike razlike između dužine roka u kojem opštinska/gradska izborna komisija treba da odluči i objavi rešenje po prigovoru i dužine rokova za postupanje sa neurednim podneskom u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, smatramo da se u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje da li postupku po prigovorima u smislu Zakona o lokalnim izborima ima shodne primene odredbe člana 59. Zakona o opštem upravnom postupku, već isključivo pitanje u kojoj meri i na koji način se član 59. Zakona o opštem upravnom postupku primenjuje u izbornim sporovima.

U prilog navedenom, ukazujemo na sledeće:

1. članom 157. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, broj 14/22) propisano je da u postupku zaštite izbornog prava prilikom izbora narodnih poslanika Upravni sud donosi odluku po žalbi u roku od 72 časa od prijema žalbe sa spisima;

2. članom 159. stav 2. istog zakona propisano je da se odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor shodno primenjuju na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru;

3. članom 25. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je:

• ako je tužba nepotpuna ili nerazumljiva, sudija pojedinac pozvaće tužioca da u ostavljenom roku otkloni nedostatke tužbe i ukazaće mu na posledice ako ne postupi po zahtevu suda;

• ako tužilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u tužbi koji sprečavaju rad suda, sudija pojedinac iz stava 1. ovog člana rešenjem će odbaciti tužbu kao neurednu, ako ne nađe da je osporeni upravni akt ništav;

• Upravni sud je u svojoj praksi prilikom rešavanja po žalbama na odluke Republičke izborne komisije po prigovorima shodno primenjivao član 25. Zakona o upravnim sporovima i podnosiocima nepotpunih žalbi nalagao otklanjanje nedostataka žalbe, ostavljajući izuzetno kratke rokove za postupanje podnosioca žalbe po tom nalogu.

U skladu sa svim navedenim, smatramo da u postupku odlučivanja po prigovoru, opštinska/gradska izborna komisija ne može da primeni član 81. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, odnosno da nerazumljiv ili nepotpun prigovor odbaci pre nego što je njegovom podnosiocu naložila otklanjanje uočenih nedostataka prigovora.

Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.

Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.

Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).

Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.

На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу