Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poreski obveznik je na Prilogu-1 iskazao dva Podpriloga za poljoprivredno i šumsko zemljište, jer su granične parcele. Da li je to ispravno ili mora podneti dva Priloga-1 i po jedan Podprilog uz Prilog-1?
Prema članu 7. stav 2. Zakona o porezima na imovinu osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana (fer vrednost) čini:
- za neizgrađeno zemljište – vrednost zemljišta;
- za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.
Prema Mišljenju Ministarstva finansija broj 430-00-00067/2014-04 оd 3.3.2014. god:
Kаdа је prеdmеt оpоrеzivаnjа pоrеzоm nа imоvinu prаvо svојinе nа zеmlјištu pоvršinе prеkо 10 аri, rеč је о pоvršini zеmlјištа kоје prеdstаvlја fizičku cеlinu, nеzаvisnо оd:
- vrstе zеmlјištа (grаđеvinskо, pоlјоprivrеdnо, šumskо i drugо),
- dа li zеmlјištе kао fizičku cеlinu čini јеdnа ili višе kаtаstаrskih pаrcеlа, оdnоsnо njihоvih dеlоvа,
- brоја pоrеskih оbvеznikа nа zеmlјištu kоје је prеdmеt оpоrеzivаnjа (prеdmеt оpоrеzivаnjа оprеdеlјuје pоvršinа zеmlјištа prеkо 10 аri, а nе brој pоrеskih оbvеznikа zа tо zеmlјištе).
Prema tome, predmet oporezivanja je zemljište koje se sastoji od dve parcele različitih vrsta zemljišta (poljoprivredno i šumsko), tako da se za to zemljište (kao celinu) utvrđuje poreska osnovica.
Prema Pravilniku o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, poreska osnovica će utvrđuje u Prilogu 1, što znači da je obveznik pravilno postupio kada je za predmetno zemljište podneo jedan Prilog -1 i dva Podpriloga (u kojima je iskazao posebne vrednosti delova zemljišta). Da se na tom zemljištu, recimo, nalaze i objekti, za njih bi trebalo podneti samo posebne Podpriloge (u kojima bi se utvrdila vrednost objekata), pri čemu bi se ukupna poreska osnovica (za zemljište i objekte na njemu) utvrdila u Prilogu – 1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik kome je utvrđena obaveza za 5 godina 2016. godine. Rešenja mu nisu uručena iste, ali su knjižena na 31.12.2016.. U avgustu 2017. su mu uručena rešenja na koja on blagovremeno izjavljuje žalbu. U međuvremenu je obveznik preminuo i po žalbama nije odlučeno, tj. prvostepeni organ nije razmatrao žalbu. Preminuli poreski obveznik je imao punomoćnika koji je potpisao poreske prijave u 2016. Naslednik ima pravosnažno rešenje o nasleđivanju pokojnog poreskog obveznika. Da li u ovom slučaju treba rešavati po žalbi na ime preminulog poreskog obveznika, gde bi se sa punomoćnikom rešavalo po žalbi ili na ime naslednika koji bi bio uključen u postupak?
S obzirom da je stranku zastupao punomoćnik, u granicama dobijenog punomoćja, postupak se nastavlja sa punomoćnikom koji saglasno odredbama člana 52. Zakona o opštem upravnom postupku ima pravni osnov da učestvuje u poreskom postupku, ali samo u okviru dobijenog punomoćja. Dakle, punomoćje na prestaje smrću stranke, s tim što neslednik, kao pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opozvati ranije dato punomoćje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je pojašnjenje člana 12. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu, u smislu, koje uslove treba da ispunjava nepokretnost da bi se smatrala kulturnim ili istorijskim spomenikom (za poresko uverenje)?
Članom 12. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene – pod uslovom da nisu trajno date drugom licu radi ostvarivanja prihoda (uz naknadu). Pravo na poresko oslobođenje primenom navedene odredbe ne može se ostvariti na primer za objekat u kome se obavlja delatnost (npr. zubarska ordinacija, hotel, restoran i dr.), s obzirom da je to delatnost privrednog karaktera ili za objekat koji je namenjen i koristi se za stanovanje. Znači, da bi poreski obveznik imao pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu potrebno je da kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi:
- da je nepokretnost koja se oporezuje proglašena kulturnim ili istorijskim spomenikom
- da se nepokretnost koja se oporezuje koristi isključivo za te namene
- da nepokretnost koja se oporezuje nije trajno data drugom licu uz naknadu (duže od 183 dana u toku 12 meseci, sa prekidima ili neprekidno).
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 7, Bilten 1/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 4, Bilten 2/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 5, Bilten 10/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 4, Bilten 9/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 2, 3 i 14, Bilten 5/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko potkrovlje ili bilo koja od etaža na porodično stambenoj zgradi nije istarašeno/a, da li se u tom slučaju računa i ta kvadraturu za poresku osnovicu?
Nastanak poreske obaveze propisan je odredbama člana 10. Zakona o porezima na imovinu. Poreska obaveza nastaje najranijim od sledećim dana:
- danom sticanja prava;
- danom početka korišćenja;
- danom osposobljavanja;
- danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
- danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Kod objekata koji se faktički ne koriste, nastanak poreske obaveze opredeljuje činjenica da li je objekat osposobljen za korišćenje, imajući u vidu da je pravo, ali ne i obaveza poreskog obveznika da koristi objekat. To je u svakom konkretnom slučaju faktično pitanje, pri čemu treba imati u vidu građevinski aspekt (npr. da li je objekat stavljen pod krov, ugrađena stolarija, zastakljeni otvori i sl.), izgrađenost instalacija u objektu, kao i druge elemente koji opredeljuju uobičajeno i bezbedno korišćenje objekta. Ukoliko je za objekat izdata upotrebna dozvola, objekat se smatra osposobljenim za korišćenje.
U Mišljenju Ministarstva finansija, br. 011-00-00481/2010-04 od 03.09.2010. godine, navedeno je:
Na pravo svojine na objektima poreska obaveza je nastala danom sticanja prava svojine – ako konkretni objekti predstavljaju fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, što ih čini principijelno osposobljenim za korišćenje, nezavisno od činjenice da li se za njihovo korišćenje za posebnu namenu moraju dodatno osposobiti (na primer, obezbediti odgovarajuću elektro-instalaciju određene snage) i da li ih vlasnik koristi ili ne.
Naime, pravo je, ali ne i obaveza poreskog obveznika da svoje objekte koristi ili ne, da opredeli namenu korišćenja u skladu sa propisima, kao i da u cilju privođenja objekta toj opredeljenoj nameni vrši određena investiciona ulaganja u suštinskom ili estetskom smislu.
Ukoliko konkretni objekti nisu osposobljeni za korišćenje jer, na primer, ne raspolažu uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom (vodovodnom instalacijom, elektro-instalacijom, stolarijom i slično) koja ih čini objektima u smislu propisa kojima se uređuju planiranje i izgradnja, obaveza po osnovu poreza na imovinu na pravo svojine na tim objektima nije nastala
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 6/18.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 12/17.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 6, Bilten 10/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3, Bilten 2/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je postupak odjave objekata koji su u lošem stanju (npr. ispucali zidovi, krov se urušava ili je srušen u celosti). Da li je dovoljno samo izaći na lice mesta i konstatovati u zapisniku da nema elementarnih uslova za život i na taj način odjaviti poresku prijavu? Da li je potrebno da lice zaduženo za poslove građevinske inspekcije sastavi zapisnik o zatečenom stanju?
Pоrеskа оbаvеzа zа оdrеđеnu nеpоkrеtnоst pоrеskоg оbvеznikа prеstаје: prеstаnkоm pоstојаnjа prеdmеtа оpоrеzivаnjа ili prеstаnkоm svојstvа pоrеskоg оbvеznikа. Znаči, pоrеskа оbаvеzа prеstаје kаdа sе rеcimо sruši оbјеkаt ili kаdа оbvеznik otuđi svојu nеpоkrеtnоst. Kao dokaz o datumu rušenja objekta, svakako može poslužiti akt nadležne opštinske službe, uviđaj na licu mesta ili drugi dokaz.
Kаdа је pоrеskоm оbvеzniku nаstаlа pоrеskа оbаvеzа pо оsnоvu pоrеzа nа imоvinu zа tај оbјеkаt, pоrеskа оbаvеzа tоm pоrеskоm оbvеzniku zа tај kоnkrеtni оbјеkаt niје prеstаlа iz rаzlоgа štо, recimo “zbоg nеdоstаtаkа nе sаmо dа nе mоžе služiti svојој funkciji i svrsi, vеć sе višе nе mоžе smаtrаti ni zgrаdоm”. Nаimе, prаvо је pоrеskоg оbvеznikа dа sе оprеdеli dа li ćе svој оbјеkаt kоristiti ili nе, оdnоsnо dа li ćе gа rеkоnstruisаti kаkо bi gа učiniо funkcionalnim zа оdrеđеnu nаmеnu.
Dakle, samo za srušene objekte može se utvrditi dan prestanka poreske obaveze, dok za objekte koji su ruinirani i onesposobljeni za korišćenje poreska obaveza nije prestala.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 3v, Bilten 2/16.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 1 i 4, Bilten 4/15.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 13, Bilten 11/14.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 4b, Bilten 10/14.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko je obveznik bio neosnovano zadužen u 2017. i 2018. godini, na koji način uraditi ispravku? Da li je potrebno sačiniti zapisnik o poreskoj kontroli ili pokrenuti ponavljanje postupka i doneti rešenje?
Rešenje za storniranje neosnovanih zaduženja i pripadajuća kamata .doc
Resenje o stavljanju van snage rešenja.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je pogrešio poziv na broj kod dve rate reprograma i uplate su otišle na opštinu. Podnet je zahtev i uplate su preknjižene. Ima li poreski obveznik pravo na otpis kamate, jer se obratio sa zahtevom za otpis iste?
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 1, pod b.pdf
ZPPPA u članu 68. stav 4. propisuje da ako poreski obveznik podnese zahtev za plaćanje poreza putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se:
1) dan na koji je dospeo porez koji se plaća putem preknjižavanja, ako na taj dan postoji više plaćeni porez po drugom osnovu, ili
2) dan na koji je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, ako je porez koji se plaća putem preknjižavanja ranije dospeo.
Dan plaćanja poreza iz stava 4. ovog člana određuje se na osnovu činjeničnog stanja na dan odlučivanja po zahtevu.
S obzirom da je u Mišljenju Ministarstva finansija navedeno da se preknjižavanje može vršiti samo u okviru računa koje naplaćuje isti organ, u vašem slučaju, gde su pare otišle u drugi budžet, odnosno na račun drugog organa, može se odbiti zahtev za otpis kamate. Naime, sredstva nisu došla u budžet važe opštine, a u pitanju je greška poreskog obveznika, pa u tom smislu nema osnova za otpis kamate, što potvrđuje o mišljenje Ministarstva finansija.
Kada bi isključivo postupali po zakonskim odredbama i ne bi uzimali navedeno Mišljenje u obzir, otpis kamate bi se mogao izvršiti isključivo tako što bi pre otpisa od opštine Babušnica bio tražen dokaz kada su opštini uplaćene pare na račun javnog prihoda po toj uplati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na rešenje za komunalnu taksu za isticanje firme za 2015. je izjavljena žalba po kojoj je odlučivalo Ministarstvo finansija i odbilo žalbu kao neosnovanu. Nakon toga, obveznik pokrene upravni spor i Upravni sud uvaži tužbu i poništi rešenje Ministarstva finansija jer ga je doneo nenadležni organ. Ministarstvo vrati sve spise predmeta uz, između ostalog, konstataciju "da su primedbe i pravno shvatanje Upravnog suda Srbije obavezujući za ovaj organ, u smislu člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima“. Šta uraditi u ovoj situaciji, kome proslediti predmet? Da li je to i dalje ministarstvo ili je opštinsko/gradsko veće?
Krajem 2015. godine počele su da stižu presude Upravnog suda prema kojima je Poreska uprava nenadležni organ za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv zaključaka i rešenja koja donose JLS u postupcima utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi, odnosno naknada, kao izvornih prihoda JLS koji nisu porez.
U presudama Upravnog suda je, između ostalog, navedeno je i da lokalna komunalna taksa odnosno naknada za korišćenje građevinskog zemljišta ne predstavlja ni porez ni sporedno poresko davanje, niti odlučivanje po žalbi protiv tog rešenja predstavlja odlučivanje po pravnom leku izjavljenom protiv poreskog upravnog akta donetom u poreskom postupku, te po oceni Upravnog suda Poreska uprava nije nadležna da odlučuje po žalbi u tim upravnim stvarima.
Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji su stupile na snagu 1. januara 2017., osim odredbe člana 25. Zakona koje se odnose na utvrđivanje nadležnosti drugostepenog organa i rešavanje u drugostepenim poreskim postupcima i koje su počele da se primenjuju počev od 1. jula 2017., kada prestaju i nadležnosti Poreske uprave u pogledu ovlašćenja za rešavanje u drugostepenom poreskom postupku. U stavu 2. ovog člana, propisano je da predmete u kojima nije okončan postupak pred drugostepenim poreskim organom, do 30. juna 2017., preuzeće organ utvrđen ovim zakonom. Prema navedenom od 1. jula 2017., po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešava drugostepeni organ - ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Imajući u vidu da, lokalna komunalna taksa ne predstavlja ni porez ni sporedno poresko davanje, niti odlučivanje po žalbi protiv tog rešenja predstavlja odlučivanje po pravnom leku izjavljenom protiv poreskog upravnog akta donetom u poreskom postupku od strane nadležnog poreskog organa, u konkretnom slučaju znači da ćete u ponovnom postupku postupiti u svemu po nalogu suda i prema navedenom žalbu sa spisima predmeta proslediti opštinskom veću na odlučivanje.
Mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-173/2017-04 od 11.08.2017. godine.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li možete objaviti spisak radnji za koje se naplaćuje taksa u LPA i kolika je visina takse?
Postoji zahtev za otpis nekog duga za lokalnu komunalnu taksu taksu za pravno lice. Dug treba otpisati, postoji želja da se uključi stranka u postupak tako što bi se sačinio zapisnik o kancelarijskoj kontroli koji bi se zatim poslao na davanje izjava odnosno eventualnih primedbi. S obzirom na to da, prema poslednjim izmenama ZPPPA, ne postoji odredba koja upućuje na sastavljanje zapisnika o postupku kancelarijske kontrole, kako postupati kad nema kancelarijske kontrole, na šta se pozivati? Da li postoji neki primer zapisnika u postupku kancelarijske kontrole kojim se stranka može uključiti u postupaka i na koji način se šalje na izjašnjavanje?
ZPPPA od 1.1.2019 godine umesto kancelarijske kontrole propisuje poresku kontrolu. U postupku poreske kontrole može se sačiniti zapisnik u kom se utvrđuju sve činjenice od značaja za oporezivanje.
Zapisnik za poresku kontrolu 2019.docx
Poziv poreska kontrola 2019.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se objavi forma Službene beleške po članu 55. stav 4. ZPPPA?
Ova forma Službene beleške može da se koristi od 1. marta 2019. godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako izgledaju legitimacije za poreske inspektore?
Legitimacije sa hologramom_javni prihodi.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.