Questions and answers

Ne, kao lice za zaštitu podataka o ličnosti ne može se odrediti pravno lice budući da je iz dikcije Zakona o zaštit podataka o ličnosti jasno da lice za zaštitu podataka o ličnosti može biti isključivo fizičko lice.

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) je utvrđeno da se lice za zaštitu podataka o ličnosti određuje na osnovu njegovih stručnih kvalifikacija, a naročito stručnog znanja i iskustva u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i sposobnosti za izvršavanje obaveza iz člana 58. ovog zakona. 

Zakon ne predviđa neko formalno obrazovanje koje treba da poseduje lice za zaštitu podataka o ličnosti.

Obaveze lica za zaštitu podataka o ličnosti utvrđene su odredbama člana 58. Zakona, tako da lice za zaštitu podataka o ličnosti odgovara za neizvršavanje tih obaveza rukovaocu/obrađivaču. 

Međutim, lice za zaštitu podataka o ličnosti ne snosi odgovornost za obaveze rukovaoca/obrađivača propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. 

Dakle, njegova uloga u pogledu usaglašavanja postupanja rukovaoca/obrađivača prevsahodno je savetodavna, pa tako, po pravilu, ne može ni da snosi odgovornost umesto rukovaoca/obrađivača za postupanje suprotno odredbama Zakona. 

Rukovalac/obrađivač dužan je da obezebdi nezavisnost lica za zaštitu podataka o ličnosti u izvršavanju njegovih obaveza i ne može da ga kazni niti da raskine radni odnos, odnosno ugovor sa njim zbog izvršavanja obaveza iz člana 58. Zakona.

Oobaveze lica za zaštitu podataka o ličnosti utvrđene su odredbama člana 58. Zakona, kojim je, između ostalog, predviđena njegova obaveza da: 

• informiše i daje mišljenje rukovaocu ili obrađivaču, kao i zaposlenima koji vrše radnje obrade o njihovima zakonskim obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;
• prati primenu odredaba Zakona, drugih zakona i internih propisa rukovaoca ili obrađivača koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti; 
• daje mišljenje, kada se to zatraži, o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i prati postupanje po toj proceni;  
• sarađuje sa Poverenikom u vezi sa pitanjima koja se odnose na obradu podataka.
  

Odredbom člana 56. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) predviđeno je da rukovalac/obrađivač mora odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti, i to: 

• ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako je reč o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja (npr. državni organi, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, osnovne i srednje škole, muzeji, biblioteke, javne službe...); 
• osnovne aktovnosti rukovaoca ili obrađivača sastoje se od radnji obrade koje po svojoj prirodi, obimu, odnosno svrhama zahtevaju redovan i sistematski nadzor velikog broja lica na koje se podaci odnose (npr. operatori elektronskih komunikacionih mreža i usluga, banke...);
• osnovne kativnosti rukovaoca ili obrađivača sastoje se od obrade posebnih vrsta podataka o ličnosti iz člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili podataka o ličnosti u vezi sa krivičnim presudama i kažnjivim dellima iz člana 19. ovog zakona, u velikom obimu (npr. pojedine privatne lekarske prakse u slučaju da već nisu obuhvaćene pojmom organa vlasti). 

U drugim slučajevima, rukovalac/obrađivač može odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti.

Članom 20. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS“, broj  88/2011, 15/2016 i 104/2016, u daljem tekstu: ZJPPK) propisano je da je postupak izbora privatnog partnera ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom. Ovim članom zakona su propisana i pravila u pogledu toga u kojim situacijama se primenjuju odredbe ovog zakona za izbor privatnog partnera, a kada se primenjuje postupak javne nabavke.

Po pravilu se privatni partner bira u postupku javne nabavke. Ipak, pretpostavka je da je ovaj podatak sadržan u odobrenom koncesionom aktu.  

Dalje je u stavu 5. ovog člana propisano koje odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke se ne primenjuju u postupku izbora privatnog partnera, te je u tom pogledu naročito potrebno imati u vidu odredbe o ovim pravilima koja su uređena ZJPPK.

U pogledu objavljivanja na Portalu javnih nabavki, pre svega ukazujemo da su na Portalu javnih nabavki na kome se objavljuju postupci javnih nabavki koji su pokrenuti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), oglasi, konkursna dokumentacija i druga dokumenta objavljivani u delu u kome se objavljuju i „redovne“ javne nabavke, dok su samo javni ugovori objavljivani u delu Portala „Javni ugovori“.

S tim u vezi, ukazujemo da i u slučaju pokretanja postupka za izbor privatnog partnera primenom odredaba Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, javni poziv, konkursnu dokumentaciju i druge dokumente sačinjavate i objavljujete u delu novog Portala javnih nabavki u kojem biste pokrenuli i „redovni“ postupak javne nabavke.   

U pogledu pravila postupka za izbor privatnog partnera u postupku javne nabavke, potrebno je da primenjujete odredbe Zakona o javnim nabavkama, izuzev u delovima koji su propisani članom 20. stav 5. ZJPPK, kada primenjujete odredbe ZJPPK.

Priprema konkursne dokumentacije se na novom Portalu javnih nabavki vrši u delovima, odnosno ne priprema se jedan dokument konkursne dokumentacije, i to na način da pojedine delove sačinjavate pre slanja na objavljivanje putem Portala (na primer, model javnog ugovora, obrazac strukture cene i dr.), dok pojedine delove kreira Portal nakon unosa potrebnih podataka (kriterijumi za dodelu ugovora, kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta i uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu).

Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) propisana je Nomenklatura nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa godišnjim stopama amortizacije.

Članom 2. ovog pravilnika, propisano je da nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe i delove amortizacionih grupa propisane u Nomenklaturi. U Nomenklaturi, u koloni prvoj, amortizacione grupe obeležene su arapskim brojevima, a delovi amortizacionih grupa - arapskim brojevima sa zagradom, slovima i alinejama. U koloni drugoj navedeni su nazivi amortizacionih grupa i delova amortizacionih grupa, a u koloni trećoj - godišnje stope amortizacije.

Dalje u članu 3. stav 1 i stav 2. definisano je da osnovna sredstva koja po nazivu ili bližem opisu naziva nisu navedena u Nomenklaturi, pravno lice raspoređuje u amortizacione grupe, odnosno delove amortizacionih grupa u koje su raspoređena njima najsličnija osnovna sredstva. Sličnost osnovnih sredstava određuje se prema nameni kojoj služe, a u okviru iste namene - prema vrsti materijala upotrebljenog za njihovu izgradnju, odnosno izradu.

Dakle, imajući u vidu da dron kao osnovno sredstvo nije navedeno u Nomenklaturi, a obzirom da isti služi jedinici lokalne samouprave za potrebe snimanja Grada u okviru urbanističkih projekata, isti bi se mogao razvrstati u deo XI. – Oprema za uređenje i za održavanje kancelarijskih i drugih prostorija, za obavljanje kancelarijskih poslova i za obavljanje tehničkih, poslovnih i finansijskih usluga, amortizaciona grupa 109. - Kancelarijski, pogonski i ostali nameštaj i druga oprema za obavljanje kancelarijskih poslova, deo amortizacione grupe 8) - Ostala (nepomenuta) oprema, sa godišnjom stopom amortizacije 11. Druga mogućnost je svrstati ovo osnovno sredstvo u amortizacionu grupu 111. - Merni i kontrolni uređaji, instrumenti, pribor i aparati – elektronski, sa godišnjom stopom amortizacije 20.

Novim Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom iz 2018. godine, uređeno je da postupak procene potreba za dodatnom podrškom pored roditelja/ zakonskog zastupnika i obrazovne, zdravstvene ili socijalne ustanove uz obaveznu saglasnost roditelja, može pokrenuti i ustanova po službenoj dužnosti.

Predlog ove dopune Pravilnika je potekao od praktičara zbog izuzetnih situacija kada odbijanje roditelja da sarađuje sa predstavnicima obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite može da se podvede pod nebrigu i zanemarivanje deteta, a što dalje može imati ozbiljne pravne posledice u pogledu starateljstva nad detetom. Zbog toga mogućnost pokretanja postupaka po službenoj dužnosti ustanove treba da koriste oprezno, kao krajnju meru.

Iz ovog razloga, pre nego što podnese predlog za pokretanje procene za dodatnom podrškom po službenoj dužnosti, ustanova koja pokreće inicijativu je dužna da obavesti nadležni organ starateljstva radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti, kao i da obavi savetodavni rad sa roditeljima/zakonitim zastupnikom.

Preporučujemo da IRK koja dobije predlog o pokretanju postupka procene za dodatnom podrškom po službenoj dužnosti od ustanove koja je pokrenula inicijativu traži dokaze da je obavešten nadležni organ starateljstva, kao i da je ustanova realizovala savetodavni rad sa roditeljima. Sledeći korak bi bio da se obave konsultacije sa nadležnim organom starateljstva koji će, najverovatnije, morati da se uključi kako bi se procena potrebe za dodatnom podrškom sprovela u prirodnom životnom okruženju deteta.

Polazeći od Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), članom 188. stav. 1. je propisano da su jedinice lokalne samouprave opštine, gradovi i grad Beograd. Takođe, član 189. Ustava propisuje da se na teritoriji grada mogu obrazovati dve ili više gradskih opština. Gradske opštine se obrazuju Statutom, kojim se uređuju poslovi iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) članom 3. stav 1. je propisano da se lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave).

Dakle, shodno važećim propisima gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave, već su to samo opština, grad i grad Beograd.

Članom 14. stav 4. Zakona o lokalnim izborima jeste propisano da "predsednik, članovi izborne komisije u stalnom i proširenom sastavu i njen sekretar imaju zamenike", iz čega proističe da svaki član izborne komisije treba da ima i svog zamenika.

Međutim, u praksi postoje slučajevi da izborna komisija ne bude imenovana u punom sastavu, najčešće iz razloga što neki ovlašćeni predlagač-odbornička grupa nije blagovremeno dostavila predlog svog ili svojih predstavnika u izbornoj komisiji. Takva odluka se ne bi trebalo smatrati manljivom, odnosno ne bi je trebalo smatrati nepunovažnom, pogotovo iz razloga što je u praksi takođe poznato da se upražnjena mesta naknadno dopune, po dobijanju predloga ovlašćenog predlagača.

S obzirom na to da se iz postavljenog pitanja ne može utvrditi razlog nepotpunog predloga za imenovanje izborne komisije, ukazujemo na to da je članom 14. stav 11. Zakona o lokalnim izborima propisano da je "protiv rešenja skupštine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i članova izborne komisije u stalnom sastavu dopuštena (je) žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od donošenja rešenja", tako da je ovlašćeni predlagač koji je trebalo da predloži predmetnog zamenika člana u mogućnosti da svoja prava zaštiti u odgovarajućem postupku pred Upravnim sudom, ukoliko smatra da mu je povređeno zakonom garantovano pravo na imenovanje zamenika člana izborne komisije.

Propisima nije definisan rok za objavljivanje Građanskog vodiča kroz odluku o budžetu. Ipak, dobra praksa je da se on izradi i objavi u što kraćem roku nakon usvajanja odluke o budžetu JLS. Nije neophodno da bude usvojen od strane Opštinskog veća, ali svakako članove veća možete upoznati sa njegovom sadržinom pre objavljivanja na internet stranici Vaše JLS.

Za model ovog vodiča (kroz usvojenu Odluku o budžetu JLS), ali i drugih vodiča koji se odnose na nacrt odluke o budžetu i Odluku o završnom računu – možete pogledati informacije na internet stranici SKGO posvećenoj programskom budžetiranju: http://www.skgo.org/strane/225

Imajući u vidu da je u slučaju kod programske aktivnosti „Funkcionisanje lokalnih ustanova socijalne zaštite“ - u pitanju transfer ustanovi socijalnog rada, u skladu sa Uputstvom za izradu programskog budžeta nije nužno da definišete ciljeve i indikatore.

Ovde citiramo Uputstvo za izradu programskog budžeta, strana 15, treći pasus:

Kako je fokus programskog budžeta na korišćenju informacija o ishodima programskih aktivnosti i projekata, kao i kvantiteta, kvaliteta i efikasnosti pružanja javnih usluga, nije potrebno definisati ciljeve i pokazatelje učinka za programske aktivnosti tipa:

• administracija i upravljanje
• transfer
• naknade korisnicima socijalne zaštite
• budžetska rezerva 

Takođe, kada je reč o dokumentu koji se odnosi na ciljeve programa i PA i indikatore, treba imati u vidu da se ne mora držati te liste (ona je samo predložena i služi kao ispomoć i orijentacija), jer osnovni pristup jeste da svaka JLS samostalno definiše ciljeve i indikatore u skladu sa svojim planskim dokumentima, i naravno, na način definisan u Uputstvu za izradu programskog budžeta Ministarstva finansija.

Postavljena lista koja se nalazi na na sajtu MFIN, je sa datumom 01.10.2019. godine, dakle nije u međuvremenu ažurirana (pretpostavljamo iz istog razloga, uniformna struktura u međuvremenu evoluira, a lista ciljeva i indikatora se koristi orijentaciono).

Preporučujemo da se kao orijentir koristi uniformna struktura koja je data u Aneksu 5 Uputstva - za koju je ispravno konstatovano da je ažurirana septembra ove godine.

Kako je SKGO dostavila obrazac za pripremu programskog dela budžeta ranije tokom leta ove godine, to onda nova PA na koju se referiše, nije ušla u obrazac.

Sa druge strane, u novom informacionom sistemu za kontrolu izvršenja budžeta JLS (KIBJLS), za koji su instrukcije dobile sve JLS od Uprave za trezor i u koji su sve JLS u obavezi da unesu budžet za 2021. godinu – izvršena su prilagođavanja za uniformnu programsku strukturu budžeta JLS (programi i PA) u skladu sa ažuriranjem Uputstva (Aneksa 5) od septembra 2020. Takođe, sistem (KIBJLS) omogućava da se „ručno“ unose i projekti.