Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли лице за заштиту података о личности може да буде и правно лице?
По којим критеријумима треба одредити лице за заштиту података о личности и које су његове компетенције?
Законом о заштити података о личности ("Сл. гласник РС", бр. 87/18) је утврђено да се лице за заштиту података о личности одређује на основу његових стручних квалификација, а нарочито стручног знања и искуства у области заштите података о личности, као и способности за извршавање обавеза из члана 58. овог закона.
Закон не предвиђа неко формално образовање које треба да поседује лице за заштиту података о личности.
Да ли лице за заштиту података о личности сноси одговорност за поступање руковаоца/обрађивача у складу са Законом о заштити података о личности?
Обавезе лица за заштиту података о личности утврђене су одредбама члана 58. Закона, тако да лице за заштиту података о личности одговара за неизвршавање тих обавеза руковаоцу/обрађивачу.
Међутим, лице за заштиту података о личности не сноси одговорност за обавезе руковаоца/обрађивача прописане Законом о заштити података о личности.
Дакле, његова улога у погледу усаглашавања поступања руковаоца/обрађивача превсаходно је саветодавна, па тако, по правилу, не може ни да сноси одговорност уместо руковаоца/обрађивача за поступање супротно одредбама Закона.
Руковалац/обрађивач дужан је да обезебди независност лица за заштиту података о личности у извршавању његових обавеза и не може да га казни нити да раскине радни однос, односно уговор са њим због извршавања обавеза из члана 58. Закона.
Које су обавезе лица за заштиту података о личности?
Ообавезе лица за заштиту података о личности утврђене су одредбама члана 58. Закона, којим је, између осталог, предвиђена његова обавеза да:
- информише и даје мишљење руковаоцу или обрађивачу, као и запосленима који врше радње обраде о њиховима законским обавезама у вези са заштитом података о личности;
- прати примену одредаба Закона, других закона и интерних прописа руковаоца или обрађивача који се односе на заштиту података о личности;
- даје мишљење, када се то затражи, о процени утицаја обраде на заштиту података о личности и прати поступање по тој процени;
- сарађује са Повереником у вези са питањима која се односе на обраду података.
Који руковаоци/обрађивачи морају да одреде лице за заштиту података о личности?
Одредбом члана 56. Закона о заштити података о личности ("Сл. гласник РС", бр. 87/18) предвиђено је да руковалац/обрађивач мора одредити лице за заштиту података о личности, и то:
- ако се обрада врши од стране органа власти, осим ако је реч о обради коју врши суд у сврху обављања његових судских овлашћења (нпр. државни органи, орган територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, основне и средње школе, музеји, библиотеке, јавне службе...);
- основне актовности руковаоца или обрађивача састоје се од радњи обраде које по својој природи, обиму, односно сврхама захтевају редован и систематски надзор великог броја лица на које се подаци односе (нпр. оператори електронских комуникационих мрежа и услуга, банке...);
- основне кативности руковаоца или обрађивача састоје се од обраде посебних врста података о личности из члана 17. став 1. Закона о заштити података о личности или података о личности у вези са кривичним пресудама и кажњивим dellima из члана 19. овог закона, у великом обиму (нпр. поједине приватне лекарске праксе у случају да већ нису обухваћене појмом органа власти).
У другим случајевима, руковалац/обрађивач може одредити лице за заштиту података о личности.
Одсек за јавне набавке Градске управе је добио, након свих добијених одобрења за концесиони акт, налог да помогне у изради конкурсне документације, за поверавање комуналне делатности градског и приградског превоза на територији града партнеру по моделу јавно приватног партнерства. По члану 20. Закона о јавно приватном партнерству ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 15/2016 и 104/2016), на поступак одабира концесионара/приватног партнера, примењују се поступци јавне набавке, одређени законом којим се уређују јавне набавке. По старом Закону о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 68/15) позиви и конкурсна документација су објављивани у посебном делу Портала јавних набавки, у делу јавни уговори. Међутим, нови Закон о јавним набавкама који је ступио на снагу 01.07.2020. године, нигде не наводи поступак избора јавно приватног партнера а нови Портал јавних набавки, не пружа могућност обављања таквих поступака. Такође и конкурсну документацију на новом Порталу, сам Портал формира, уношењем података од стране наручиоца . Да ли се наведена документација за избор јавно-приватног партнера, објављује на Порталу јавних набавки и да ли се уопште спрема класична конкурсна документација за наведени поступак за избор јавно-приватног партнера? Какав је уопште поступак избора јавно-приватног партнера? Који је редослед поступака наручиоца након добијања одобрења за концесиони акт?
Чланом 20. Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама („Службени гласник РС“, број 88/2011, 15/2016 и 104/2016, у даљем тексту: ZJPPK) прописано је да је поступак избора приватног партнера или поступак јавне набавке одређен законом којим се уређују јавне набавке или поступак давања концесије одређен овим законом. Овим чланом закона су прописана и правила у погледу тога у којим ситуацијама се примењују одредбе овог закона за избор приватног партнера, а када се примењује поступак јавне набавке.
По правилу се приватни партнер бира у поступку јавне набавке. Ипак, претпоставка је да је овај податак садржан у одобреном концесионом акту.
Даље је у ставу 5. овог члана прописано које одредбе закона којим се уређују јавне набавке се не примењују у поступку избора приватног партнера, те је у том погледу нарочито потребно имати у виду одредбе о овим правилима која су уређена ZJPPK.
У погледу објављивања на Порталу јавних набавки, пре свега указујемо да су на Порталу јавних набавки на коме се објављују поступци јавних набавки који су покренути у складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), огласи, конкурсна документација и друга документа објављивани у делу у коме се објављују и „редовне“ јавне набавке, док су само јавни уговори објављивани у делу Портала „Јавни уговори“.
С тим у вези, указујемо да и у случају покретања поступка за избор приватног партнера применом одредаба Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019), који је у примени од 1. јула 2020. године, јавни позив, конкурсну документацију и друге документе сачињавате и објављујете у делу новог Портала јавних набавки у којем бисте покренули и „редовни“ поступак јавне набавке.
У погледу правила поступка за избор приватног партнера у поступку јавне набавке, потребно је да примењујете одредбе Закона о јавним набавкама, изузев у деловима који су прописани чланом 20. став 5. ZJPPK, када примењујете одредбе ZJPPK.
Припрема конкурсне документације се на новом Порталу јавних набавки врши у деловима, односно не припрема се један документ конкурсне документације, и то на начин да поједине делове сачињавате пре слања на објављивање путем Портала (на пример, модел јавног уговора, образац структуре цене и др.), док поједине делове креира Портал након уноса потребних података (критеријуми за доделу уговора, критеријуми за квалитативни избор привредног субјекта и упутство понуђачима како да сачине понуду).
У коју амортизациону групу сврстати дрон који је део опреме јединице локалне самоуправе а служи за потребе снимања Града у оквиру урбанистичких пројеката?
Правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације („Сл. лист СРЈ“, бр. 17/97 и 24/2000) прописана је Номенклатура нематеријалних улагања и основних средстава са годишњим стопама амортизације.
Чланом 2. овог правилника, прописано је да нематеријална улагања и основна средства, правно лице распоређује у амортизационе групе и делове амортизационих група прописане у Номенклатури. У Номенклатури, у колони првој, амортизационе групе обележене су арапским бројевима, а делови амортизационих група - арапским бројевима са заградом, словима и алинејама. У колони другој наведени су називи амортизационих група и делова амортизационих група, а у колони трећој - годишње стопе амортизације.
Даље у члану 3. став 1 и став 2. дефинисано је да основна средства која по називу или ближем опису назива нису наведена у Номенклатури, правно лице распоређује у амортизационе групе, односно делове амортизационих група у које су распоређена њима најсличнија основна средства. Сличност основних средстава одређује се према намени којој служе, а у оквиру исте намене - према врсти материјала употребљеног за њихову изградњу, односно израду.
Дакле, имајући у виду да дрон као основно средство није наведено у Номенклатури, а обзиром да исти служи јединици локалне самоуправе за потребе снимања Града у оквиру урбанистичких пројеката, исти би се могао разврстати у део XI. – Опрема за уређење и за одржавање канцеларијских и других просторија, за обављање канцеларијских послова и за обављање техничких, пословних и финансијских услуга, амортизациона група 109. - Канцеларијски, погонски и остали намештај и друга опрема за обављање канцеларијских послова, део амортизационе групе 8) - Остала (непоменута) опрема, са годишњом стопом амортизације 11. Друга могућност је сврстати ово основно средство у амортизациону групу 111. - Мерни и контролни уређаји, инструменти, прибор и апарати – електронски, са годишњом стопом амортизације 20.
На који начин поступа ИРК када захтев за додатном подршком у образовању подноси школа, а без сагласности родитеља?
Новим Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом из 2018. године, уређено је да поступак процене потреба за додатном подршком поред родитеља/ законског заступника и образовне, здравствене или социјалне установе уз обавезну сагласност родитеља, може покренути и установа по службеној дужности.
Предлог ове допуне Правилника је потекао од практичара због изузетних ситуација када одбијање родитеља да сарађује са представницима образовне, здравствене или установе социјалне заштите може да се подведе под небригу и занемаривање детета, а што даље може имати озбиљне правне последице у погледу старатељства над дететом. Због тога могућност покретања поступака по службеној дужности установе треба да користе опрезно, као крајњу меру.
Из овог разлога, пре него што поднесе предлог за покретање процене за додатном подршком по службеној дужности, установа која покреће иницијативу је дужна да обавести надлежни орган старатељства ради предузимања мера из његове надлежности, као и да обави саветодавни рад са родитељима/законитим заступником.
Препоручујемо да ИРК која добије предлог о покретању поступка процене за додатном подршком по службеној дужности од установе која је покренула иницијативу тражи доказе да је обавештен надлежни орган старатељства, као и да је установа реализовала саветодавни рад са родитељима. Следећи корак би био да се обаве консултације са надлежним органом старатељства који ће, највероватније, морати да се укључи како би се процена потребе за додатном подршком спровела у природном животном окружењу детета.
Да ли градске опстине Града Београда имају статус локалне саоуправе у смислу цлана 3. става 1. Закона о локалној самоуправи?
Полазећи од Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06), чланом 188. став. 1. је прописано да су јединице локалне самоуправе општине, градови и град Београд. Такође, члан 189. Устава прописује да се на територији града могу образовати две или више градских општина. Градске општине се образују Статутом, којим се уређују послови из надлежности града које врше градске општине.
Према Закону о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон и 47/18) чланом 3. став 1. је прописано да се локална самоуправа остварује се у општини, граду и граду Београду (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе).
Дакле, сходно важећим прописима градске општине нису јединице локалне самоуправе, већ су то само општина, град и град Београд.
Једна од предложених тачака дневног реда за седницу скупштине општине је и разматрање Решења о именовању изборне комисије општине у сталном саставу. Наиме, у предлогу Решења стоји да се у састав изборне комисије именују председник, заменик председника, 8 чланова комисије и 7 заменика чланова комисије. Законом о локалним изборима прописано је да председник, чланови изборне комисије и њен секретар у сталном саставу имају заменике. Овим предлогом Решења један члан изборне комисије нема заменика. Да ли чланови изборне комисије у сталном саставу морају имати и заменике?
Чланом 14. став 4. Закона о локалним изборима јесте прописано да "председник, чланови изборне комисије у сталном и проширеном саставу и њен секретар имају заменике", из чега проистиче да сваки члан изборне комисије треба да има и свог заменика.
Међутим, у пракси постоје случајеви да изборна комисија не буде именована у пуном саставу, најчешће из разлога што неки овлашћени предлагач-одборничка група није благовремено доставила предлог свог или својих представника у изборној комисији. Таква одлука се не би требало сматрати манљивом, односно не би је требало сматрати непуноважном, поготово из разлога што је у пракси такође познато да се упражњена места накнадно допуне, по добијању предлога овлашћеног предлагача.
С обзиром на то да се из постављеног питања не може утврдити разлог непотпуног предлога за именовање изборне комисије, указујемо на то да је чланом 14. став 11. Закона о локалним изборима прописано да је "против решења скупштине јединице локалне самоуправе о именовању председника и чланова изборне комисије у сталном саставу допуштена (је) жалба Управном суду у року од 24 часа од доношења решења", тако да је овлашћени предлагач који је требало да предложи предметног заменика члана у могућности да своја права заштити у одговарајућем поступку пред Управним судом, уколико сматра да му је повређено законом гарантовано право на именовање заменика члана изборне комисије.
Који је рок за израду водича, да ли треба да се усвоји од стране Општинског већа?
Прописима није дефинисан рок за објављивање Грађанског водича кроз одлуку о буџету. Ипак, добра пракса је да се он изради и објави у што краћем року након усвајања одлуке о буџету ЈЛС. Није неопходно да буде усвојен од стране Општинског већа, али свакако чланове већа можете упознати са његовом садржином пре објављивања на интернет страници Ваше ЈЛС.
За модел овог водича (кроз усвојену Одлуку о буџету ЈЛС), али и других водича који се односе на нацрт одлуке о буџету и Одлуку о завршном рачуну – можете погледати информације на интернет страници СКГО посвећеној програмском буџетирању: http://www.skgo.org/strane/225
У Упутству за прирпему програмског будзета за 2021. који је ажуриран у септембру 2020. године у програму 11 је додата нова програмска активност 0009 - функционисање локалних установа социјалне застите, а у "Циљеви програма и програмских активности и листа униформисаних индикатора за програмску структуру будзета - предлог за градове, општине и градске општини у републици Србији" који је на сајту Министарства финансија објављен 1.10.2020. године нема циљева и индикатора за програм 11, ПА 0009 која је од ове године додата. Такође у обрасцима за програмски будзет 2021. у падајућем менију нема избора за ову програмску активност. Да ли имају новији обрасци где је у програму 11 има избор за програмску активност 0009 и који су циљеви и идикатори за ову нову програмску активност?
Имајући у виду да је у случају код програмске активности „Функционисање локалних установа социјалне заштите“ - у питању трансфер установи социјалног рада, у складу са Упутством за израду програмског буџета није нужно да дефинишете циљеве и индикаторе.
Овде цитирамо Упутство за израду програмског буџета, страна 15, трећи пасус:
Како је фокус програмског буџета на коришћењу информација о исходима програмских активности и пројеката, као и квантитета, квалитета и ефикасности пружања јавних услуга, није потребно дефинисати циљеве и показатеље учинка за програмске активности типа:
- администрација и управљање
- трансфер
- накнаде корисницима социјалне заштите
- буџетска резерва
Такође, када је реч о документу који се односи на циљеве програма и ПА и индикаторе, треба имати у виду да се не мора држати те листе (она је само предложена и служи као испомоћ и оријентација), јер основни приступ јесте да свака ЈЛС самостално дефинише циљеве и индикаторе у складу са својим планским документима, и наравно, на начин дефинисан у Упутству за израду програмског буџета Министарства финансија.
Постављена листа која се налази на на сајту МФИН, је са датумом 01.10.2019. године, дакле није у међувремену ажурирана (претпостављамо из истог разлога, униформна структура у међувремену еволуира, а листа циљева и индикатора се користи оријентационо).
Препоручујемо да се као оријентир користи униформна структура која је дата у Анексу 5 Упутства - за коју је исправно констатовано да је ажурирана септембра ове године.
Како је СКГО доставила образац за припрему програмског дела буџета раније током лета ове године, то онда нова ПА на коју се реферише, није ушла у образац.
Са друге стране, у новом информационом систему за контролу извршења буџета ЈЛС (КИБЈЛС), за који су инструкције добиле све ЈЛС од Управе за трезор и у који су све ЈЛС у обавези да унесу буџет за 2021. годину – извршена су прилагођавања за униформну програмску структуру буџета ЈЛС (програми и ПА) у складу са ажурирањем Упутства (Анекса 5) од септембра 2020. Такође, систем (КИБЈЛС) омогућава да се „ручно“ уносе и пројекти.