Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odeljenje za građevinske i inspekcijske poslove dostavlja službi za katastar nepokretnosti rešenja o ozakonjenju objekata na upis u evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima. Služba za katastar nepokretnosti traži da se u rešenju o ozakonjenju objekata (npr. pomoćnog objekta tipa garaža) navede podatak o tome ko je vlasnik odnosno suvlasnik nelegalnog objekta i u kojem delu. Da li rešenje o ozakonjenju nezakonito sagrađenog objekta treba da sadrži ovaj podatak i da li je osnovan zahtev Službe za katastar nepokretnosti?
Zakonom o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS, 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US”), članom 10. propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, pritom se pod odgovarajućim pravom smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.
Na osnovu utvrđenog prava vlasnika nelegalno izgrađenog objekta postupajući prvostepeni organ sprovodi postupak ozakonjenja.
Dakle, bitan elemenat za postupak ozakonjenja je posedovanje odgovarajućeg prava vlasnika objekta.
Članom 34. stav 7. Zakona o ozakonjenju propisano je šta rešenje o ozakonjenju obavezno sadrži:
- konstataciju da se tim rešenjem vrši ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta, dela objekta, odnosno nezakonito izvedenih radova;
- naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje rešenje o ozakonjenju, sa naznakom sedišta, odnosno adrese;
- podatke o objektu koji je predmet ozakonjenja, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti, gabaritu, spratnosti, neto i BRGP i oznaku lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska opština, ulica i kućni broj ako je određen, opština, odnosno grad);
- ime, prezime i broj licence preduzetnika ili naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta i ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova;
- konstataciju da je izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni deo rešenja o ozakonjenju;
- dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje.
Članom 141. Zakona o opštem upravnom postupku između ostalog propisano je da rešenje u upravnom postupku obavezno sadrži naziv i adresu organa koji donosi rešenje i propis o njegovoj nadležnosti, broj i datum rešenja, lično ime ili naziv stranke i njenih zastupnika i njihovo prebivalište ili sedište i kratko naznačenje predmeta postupka.
Stoga, osnovan je zahtev nadležnog katastra u pogledu sadržine samog rešenja o ozakonjenju, jer da bi se neko rešenje moglo sprovesti u katastru neophodno je da su u rešenju navedeni podaci o vlasniku nelegalno izgrađenog objekta.
Samo rešenje koje poseduje sve podatke može biti isprava podobna za uknjižbu prava svojine na tako ozakonjenom objektu u korist lica vlasnika nelegalno izgrađenog objekta.
Ispravka granica susednih katastarskih parcela je uređena članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji. Stavom 1. i 2. uređeno je da se ispravka vrši na osnovu elaborata geodetskih radova. Stavom 3. je uređeno da vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko pravne odnose pre izrade elaborata geodetskih radova. Imajući u vidu da pre izrade elaborata vlasnik nema utvrđen nijedan element ispravke granica, a samim tim ni predmet rešavanja imovinsko pravnih odnosa, na koji način će ih rešiti pre izrade elaborata? Tako isto, vezano za stav 4. davanje saglasnosti od strane pravobranioca, koji takođe nema predmet za davanje saglasnosti.
Član 68. Zakonu o planiranju i izgradnji glasi: "Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova".
Takođe, Zakonom je predviđeno da pre izrade elaborata vlasnik parcele rešava imovinsko-pravne odnose, što u prevodu znači da je u obavezi da deo susedne parcele kupi od vlasnika bilo da je reč o javnoj ili privatnoj svojini.
Saglasnost pravobranioca, kao zastupnika grada/opštine potrebna je samo ako je vlasnik susedne parcele jedinica lokalne samouprave.
U situaciji kada ne posttoji ni jedan elemenat ispravke granice parcele jer još uvek nije izrađen elaborat, može se putem skice planirane parcelacije (ili ispravke granice parcele) oko koje bi se složile sve stranke u postupku, utvrditi u odgovarajućim merama i granicama tačna površina susedne parcele koja je potrebna kako bi se uspostavila ispravka granice.
Georeferencirana skica je osnov za početak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa između podnosioca zahteva za ispravku granice parcele i vlasnika susedne parcele a svako eventualno odstupanje do kojeg može doći kasnije bi se rešavalo izmenom (aneksom) osnovnog ugovora između stranaka u postupku.
Građevinski inspektor je doneo rešenje o rušenju objekta u skladu sa članom 7. stav 7. Zakona o ozakonjenju (“Sl. glasnik RS”, br. 96/15) i dostavio isto nadležnom Odeljenju za ozakonjenje. U skladu sa članom 7. stav 8. istog zakona u dispozitivu rešenja je navedeno da se rešenje neće izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja. Nadležni organ za ozakonjenje je doneo rešenje kojim se odbija zahtev za ozakonjenje kao neosnovan, jer se predmetni objekat nalazi na saobraćajnici, prema PGR-u i rešenje uručio stranci. U zakonskom roku, stranka je uložila žalbu i navela da joj rešenje građevinskog inspektora o rušenju objekta nije uručeno, te da se rušenje ne može sprovesti. Odredbom člana 7. stav 9. Zakona o ozakonjenju, propisano je da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom. Saglasno navedenom, nadležno Odeljenje je pokrenulo postupak ozakonjenja i donelo napred navedeno rešenje bez upuštanja utvrđivanja činjenice da li je stranci rešenje građevinskog inspektora dostavljeno. Da li je nadležni organ za ozakonjenje pravilno postupio kada je doneo rešenje kojim je odbio zahtev za ozakonjenje, bez obzira što stranka nije primila rešenje građevinskog inspektora o rušenju istog, a rešenje se neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja?
Zakonom o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS", br. 96/2015) je članom 7. stav. 6. bilo propisano da, po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu; članom 7. stav 7. da rešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ); članom 7. stav 8. da se rešenje iz stava 7. ovog člana neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja; a članom 7. stav 9. da po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Kao organ nadležan za izdavanje rešenja o ozakonjenju pravilno ste postupili kada ste po dobijanju rešenja o rušenju objekta koje je doneo građevinski inspektor po službenoj dužnosti pokrenuli postupak ozakonjenja, bez upuštanja u ocenu ispravnosti rešenja građevinskog inspektora, jer ovim zakonom niste određeni kao organ koji vrši nadzor nad radom građevinske inspekcije.
Ukoliko stranka smatra da postoje razlozi za pobijanje rešenja građevinskog inspektora, može ga pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima izjavljenim protiv rešenja građevinskog inspektora.
Žalbu na rešenje građevinskog inspektora stranka ne može izjavljivati kroz žalbu na rešenje o ozakonjenju.
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/2020 - Odluka US RS) propisano je da se postupak ozakonjenja može pokrenuti i ukoliko građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, tako što je članom 6. stav 4. propisano da u slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju iz stava 3. ovog člana, a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Što se tiče postupka upravnog izvršenja rešenja građevinskog inspektora, on nije u nadležnosti organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, već prvostepenog organa koji je doneo rešenje koje se prinudno sprovodi, a to je organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.
Da li je moguće ozakonjenje garaže na opštinskom zmeljištu? Kao dokaz o pravu svojine na objektu postoji presuda na osnovu priznanja, a u drugom identičnom slučaju postoji kupoprodajni ugovor. Ako postoji, šta je potrebno prethodno uraditi, pre samog procesa ozakonjenja? Da li se daje zemljište u zakup ili je ovde moguće određivanje zemljišta za redovnu upotrebu shodno Zakonu o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, prvo je potrebno proveriti postoji li planski osnov za ozakonjenje, u skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju:
Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.
Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti.
Nakon toga, potrebno je pristupiti određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji.
Naime, članom 10. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kako u konkretnom slučaju može da se pretpostavi da postoji dokaz o pravu svojine na objektu (Kupoprodajni ugovor, odnosno presuda), tada je neophodno da podnosilac zahteva pribavi odnosno dokaže odgovarajuće pravo na zemljištu.
Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljištu ispod objekta, stečeno u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta biće u ovom slučaju najverovatnije određeno kao zemljište pod objektom, a na osnovu elaborata geodetskog obeležavanja koje izrađuje ovlašćeno lice na zahtev podnosioca.
U pitanju je isticanje firme na izdvojenom mestu poslovanja. Zakonom o privrednim društvima (''Sl.glasnik RS''mbr.36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), članom 87. stav 5. regulisano je da "Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, osim u slučaju iz stava 4. ovog člana", međutim kad se radi o poslovnom imenu privrednog društva, članom 22. i 23. istog Zakona propisano je šta je obavezno da poslovno ime sadrži, a ne i obaveza privrednog društva da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, kao što je u slučaju kod preduzetnika. Da li može lokalna samouprava, preko svojih inspekcija, da pokrene postupak isticanja poslovnog imena od strane Telekoma Srbije ad Beograd na svom izdvojenom mestu poslovanja? Kakve su nadležnosti komunalnog inspektora u ovakvom slučaju (ako ih ima, po kom zakonu ih ima)?
Na osnovu člana 46. Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/19), komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave vrši, kao poveren posao, nadzor nad isticanjem poslovnog imena i drugih podataka saglasno članu 32. tog zakona.
Vidno isticanje poslovnog imena, matičnog broja i adrese sedišta na prodajnom mestu jeste obaveza trgovca i pružaoca usluge i, pre svega, poseban uslov za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima.
Prodajno mesto čini prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje trgovine, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisan način, koji je namenjen za obavljanje trgovine.
Prema tome, ako privredni subjekt na izdvojenom mestu obavlja delatnost koja nije trgovina na malo, komunalni inspektor nije ovlašćen da nalaže inspekcijske mere u cilju isticanja poslovnog imena na takvom objektu.
U vezi sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, na koji način se, u postupku ozakonjenja objekata, utvrđuje da za neki objekat nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli?
Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. Glasnik RS”, br. 18/2016 и 95/2018 – autentično tumačenje) je propisano da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari (član 10).
Činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari utvrđuju se dokazima (član 116. stav 1. ZUP-a).
Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. Glasnik RS”, br. 96/2015 i 83/2018), propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Činjenica da nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, utvrđuje se na osnovu isprave koju je izdao organ nadležan za izdavanje rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, a to znači upravnog akta kojim je odbijen zahtev investitora za izmenu građevinske dozvole.
Polazeći od obaveza javnog preduzeća da u skladu sa članom 22. Zakona o javnim preduzećima dostavlja, nadzorni odbor: „3) usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja; 4) usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti; b) praćenje realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Član 63. propisuje da je javno preduzeće čiji je osnivač RS dužno da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Javno preduzeće čiji je osnivač AP ili JLS izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja nadležnom organu AP, odnosno JLS. Na osnovu izveštaja iz člana 63. stav 2. ovog zakona, nadležni organ AP i JLS sačinjava i dostavlja ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti. Pored informacije iz stava 2. ovog člana, nadležni organ AP i JLS jednom godišnje dostavlja ministarstvu analizu poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća. Analiza se dostavlja u roku od 60 dana od završetka kalendarske godine. U skladu sa iznetim, na koji način se postupa po svakom od ovih izveštaja koje dostavlja komunalno preduzeće: kroz preciziranje nadležnog organa da li je to u svim slučajevima Skupština grada ili Gradsko veće shodno članu 46. stav 1. tačke 5a i 5b? Kakve su obaveze nadležnog Odeljenja gradske uprave za komunalne poslove (da li je to priprema Informacije o stepenu usklađenosti i da li se Informacija dostavlja Ministarstvu privrede tromesečno ili na kraju godine)? Da li se svi dokumenti na skupštini obrađuju tromesečno? Da li se Analiza priprema godišnje, uvek ili samo ako ima mera za otklanjanje nepravilnosti u poslovanju? Da li je donosi Gradsko veće ili Skupština grada i dostavlja Ministarstvu privrede?
Što se tiče pitanja u vezi sa nadležnim organom, mišljenja smo da to prevashodno zavisi od načina na koji su definisane nadležnosti organa statutom ili drugim aktom. Važno je istaći da je Zakon o lokalnoj samoupravi definisao skupštinu grada/opštine kao nadležni organ za davanje saglasnosti na program poslovanja (i nadzor nad radom JP), odnosno gradsko/opštinsko veće kao nadležni organ za podnošenje tromesečnih izveštaja o radu JP, odnosno, praćenje realizacije programa poslovanja.
Kada je reč o praćenju realizacije programa poslovanja možemo konstatovati da je uobičajena praksa da kvartalni izveštaj priprema JKP i dostavlja ga veću kao organu nadležnom za praćenje realizacije programa poslovanja, da bi dalje nadležna organizaciona jedinica u upravi (po pravilu Odeljenje za komunalne poslove) pripremila informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, koje veće potom prosleđuje skupštini. U praksi najčešće skupština dalje prosleđuje ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti ali smatram da to može da prosledi i drugi organ obzirom da je nadležnom ministarstvu najvažnije da dobije podatke u određenoj formi i prema uputstvu koje je zvanično objavljeno.
Dakle, Informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti se radi kvartalno i šalje skupštini i ministarstvu, dok Analiza poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća se radi jednom godišnje i ona predstavlja faktički godišnji izveštaj sastavljen od kvartalnih izveštaja (informacija). Takođe, ukoliko je došlo do poremećaja u poslovanju javnog preduzeća, konkretni razlozi za nastanak poremećaja se moraju navesti u Analizi (npr. osnovni razlozi gubitka, itd.).
Potrebno je mišljenje o primeni člana 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, radi se o legalnom objektu preuzetom iz zemljišne knjige, sagrađen na parceli koja je formirana do 11. septembra 2009. godine. Da li je u ovom slučaju normirana nadležnost nadležne službe katastra nepokretnosti za sticanje prava svojine od strane vlasnika objekta, u smislu člana 70. stav 21. i 22. Zakona o planiranju i izgradnji? Takođe, članom 105. st. 1. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kojem je taj objekat sagrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti. Zahtev za upis prava svojine, u smislu stava 4. navedenog člana, podnosi se organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra. Dakle, u navedenoj situaciji nema osnova za donošenje upravnog akta od strane organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, po osnovu člana 70. stav 9. tač. 1), 2) i 3) Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko u navedenoj situaciji postoji nadležnost organa lokalne samouprave nadležnog za imovinsko-pravne poslove, koji je zakonski osnov vođenja upravnog postupka?
Članom 70. stav 21. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da: "Ako je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu za zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, odnosno takva katastarska parcela se smatra parcelom koja u utvrđenoj površini služi za redovnu upotrebu objekta, a pravo svojine na toj parceli biće upisano u skladu sa zakonom.
Dalje se u Zakonu navodi da: „Postupak iz stava 21. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, na osnovu dokaza da je građevinska parcela formirana, odnosno obeležena pre 11. septembra 2009. godine (stav 22. istog člana Zakona).
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, a na osnovu podataka (da je na zemljištu upisana RS sa pravom korišćenja javnog preduzeća; da je porodična stambena zgrada u vlasništvu fizičkih lica; da je porodična stambena zgrada preuzeta iz zemljišnih knjiga - u smislu Zakona reč je o legalnom objektu, kao i da je parcela formirana do stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji - do 11.09.2009.), mišljenja smo da su ispunjeni uslovi iz člana 70. stav 21. i stav 22. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno da se navedena parcela smatra zemljištem za redovnu upotrebu objekta koji je u privatnom vlasništvu, i da nije potrebno sprovoditi postupak utvrđivanja površine za redovnu upotrebu objekta u skladu sa članom 70. Zakona, pred prvostepenim organom.
Postupak upisa prava svojine na zemljištu je u nadležnosti katastra koji je u obavezi da na osnovu dokaza da je parcela formirana do 11. septembra 2009. godine izvrši promenu upisa u javnoj knjizi u skladu sa Zakonom.
Da li prilikom donošenja opštinskih Odluka o komunalnim delatnostima pored zakona kao osnova za donošenje istih u pravnom osnovu treba da stoji i odredba uredbe koja se odnosi na tu materiju (donete su odluke o komunalnim delatnostima koje sadrže i odredbe uredbe koja reguliše komunalnu delatnost, ali nije sadržana u pravnom osnovu)?
Po pravilu Preambula treba da sadrži pravni osnov za donošenje propisa, naziv organa koji propis donosi i datum održavanja sednice na kojoj je propis donet. Ona najpre sadrži materijalno pravni osnov tj. odredbu višeg propisa koji sadrži uređivanje određene materije, a zatim formalni pravni osnov za donošenje propisa odnosno propis koji određuje nadležnost organa za donošenje konkretnog propisa. Ukoliko se navodi više propisa, oni se navode prema pravnoj snazi, dakle najpre odredbe zakona, a zatim statuta.
U konkretnom slučaju, treba navesti prvo odredbu Zakona o komunalnim delatnostima, zatim Zakona o lokalnoj samoupravi i na kraju odredbu Statuta.
Mišljenja smo da odredbe Uredbe ne treba navoditi u Preambuli. Odredbe Uredbe se stavljaju u Preambulu samo ako ima neko bliže ovlašćenje za propisivanje, dok je u svim drugim slučajevima suvišno.
Kako odlučiti po zahtevu stranke kada opštinska Odluka nije usklađena sa Zakonom i Pravilnikom ministra donet na osnovu tog zakona? Koji propis primeniti?
Kada je reč o usaglašenosti lokalnih opštih pravnih akata iz izvornog delokruga, zbog samog pojma lokalne samouprave, neusaglašenost sa zakonom ne dovodi automatski do derogiranja opšteg pravnog akta JLS. Neusaglašenost takve odluke sa zakonom i podzakonskim aktom, stvara obavezu JLS za njenim usklađivanjem sa zakonskim i podzakonskim propisima. Imajući u vidu da je postupajući organ je u obavezi da primeni lokalni propis koji je na snazi, potrebno je u najkraćem roku inicirati postupak za usklađivanje lokalnog akta sa zakonom, kako ne bi došlo do povrede nekog prava stranke u postupku.
Ukoliko je pojedinačni akt, kojim se odlučuje o nekom pravu stranke, dakle, rešenje ili zaključak, donet na osnovu neusklađenog opsteg akta JLS, on može biti predmet ocene zakonitosti kroz ustavnu žalbu, kao što i sam lokalni propis može biti predmet normativne kontrole Ustavnog suda tj. postupka ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti opšteg akta JLS, koji može inicirati fizičko ili pravno lice.
Investitor je podneo zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Dostavio je sve neophodne dokaze za dobijanje upotrebne dozvole, a u skladu sa članom 69. Zakona o planiranju i izgradnje rešio je imovinsko-pravne odnose osim za jednu parcelu nema dokaza o vlasništvu ili zakupu, već ima saglasnost. Radi se o parceli vlasnistva Republike Srbije, a korisnik je Železnica Srbije. Da li se saglasnost može prihvatiti kao validan dokument kako bi se izdala upotrebnu dozvola?
U skladu sa članom 69. stav 9. “Za izgradnju, dogradnju ili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz ovog člana i drugih dokaza propisanih ovim zakonom dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta”. U konkretnom slučaju bi validan dokaz o rešenim imovinskim odnosima bio saglasnost Železnica Srbije kao korisnika zemljišta čiji je vlasnik RS.
U istom stavu 9. se navodi i da "Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, ugovor o zakupu zemljišta ili saglasnost vlasnika ili korisnika zemljišta, odnosno rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti”.
Osim navedenog, u skladu sa članom 69. stav 11. u slučaju da se predmentna parcela nalazi na zemljištu iznad podzemnih delova pomenutih objekata ili na zemljištu ispod nadzemnih elektroenergetskih vodova i elisa vetroturbina (što nije precizirano u pitanju), investitor ima pravo prolaza ispod ili preleta iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta, a takođe se u tom slučaju, u skladu sa stavom 12. ovog člana, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u smislu stava 9. ovog člana, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, bez obzira na namenu zemljišta.
Možete li objaviti formu uverenja za pravna lica koja ozakonjuju objekat, kao i kratko objašnjenje.
Model uverenja za pravna lica - ozakonjenje.docx
Sadržaj uverenja svakako treba prilagoditi svakoj pojedinačnoj situaciji.
Članom 11. Zakona o ozakonjenju propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija. Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga i Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim putem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena predmetna nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektronske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija i potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje, već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje može se dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.