Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Centar za pružanje usluga socijalne zaštite osim dnevnog boravka dece, mladih sa smetnjama u razvoju, pruža uslugu socijalne zaštite personalni asistent, pomoć u kući i lični pratilac deteta, i zahteva da član interresorne komisije bude iz reda zaposlenih. Da li se u konkretnom slučaju radi o sukobu interesa?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80 od 24. oktobra 2018.) u članu 5. uređuje ko su članovi interresorne komisije:
„Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Povremenog člana Komisije određuje predsednik Komisije. Obaveštenje o izboru povremenog člana predsednik Komisije donosi u pismenoj formi i dostavlja izabranom povremenom članu i njegovom poslodavcu.“
Dakle, ne postoji pravni osnov koji bi obavezivao organ jedinice lokalne samouprave da stalnog član komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom bira iz redova pružalaca usluga socijalne zaštite, dok je osnovni kriterijum za povremenog člana komisije da dobro poznaje dete/učenike i različit je za svako dete/učenika.
Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službenom glasniku RS", br. 1/2012 od 11.1.2012. ) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“
Prema ovom pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član interresorne komisije.
Da li je po zakonu da radnici u budžetu (sa srednjom stručnom spremom) imaju 10% veće plate od matičara (npr. matičari sa fakultetom imaju duplo veće zarade od matičara sa srednjom školom, a u pitanju je isti posao)?
Shodno članu 11. Zakona o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) matičar, odnosno zamenik matičara može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara. Dalje je članom 89. istog zakona predviđeno da matičari i zamenici matičara koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nemaju visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) u obrazovno-naučnom polju Društveno-humanističkih nauka, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine društvenog smera, nastavljaju da obavljaju poslove ako polože poseban stručni ispit za matičara u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u Mišljenju br. 112-01-00192/2017-20 od 3.2.2017. godine dalo sledeća stanovišta:
„U skladu sa članom 80. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016) uslovi za zaposlenje, odnosno za rad na određenom radnom mestu utvrđuju se zakonom, drugim propisom i aktom o sistematizaciji radnih mesta (Pravilnikom). Članom 58. ovog zakona propisano je da se radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju Pravilnikom. Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
Članovima 60-65. navedenog zakona su utvrđeni uslovi u pogledu obrazovanja potrebnog za rad na poslovima u zvanjima, kojima je propisano da za rad na poslovima u zvanju saradnika i mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i položen državni stručni ispit, dok za rad na poslovima u zvanju viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik i mlađi savetnik, službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovni studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu.
Imajući u vidu da je konkretan stepen obrazovanja određen kao neophodan uslov za obavljanje poslova u pojedinačnim zvanjima, to proizilazi da zakonom nije ostavljena mogućnost da se na istom radnom mestu kao uslov za obavljanje poslova tog radnog mesta navedu dva ili više stepena obrazovanja.
Zakon o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009 i 145/2014) u članu 11. je propisano da matičar, odnosno zamenik matičara (dalje: matičar) može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama u trajanju do tri godine, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara.
Sada, kada se Pravilnikom poslodavac uređuje obavljanje poslova matičara na odgovarajućem radnom mestu, to radno mesto u skladu sa članom 11. Zakona o matičnim knjigama, može da bude razvrstano u zvanje saradnika, mlađeg saradnika, višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika ili mlađeg savetnika. Koje zvanje će biti određeno na tom radnom mestu zavisi od opisa poslova na tom radnom mestu i njihove složenosti, odgovornosti, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, koje poslodavac ceni pri razvrstavanju poslova u zvanja primenom merila iz Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnog mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 88/2016). Prilikom određivanja stepena obrazovanja potrebnog na radnom mestu na koje se obavljaju poslovi matičara, navešće se onaj stepen obrazovanja koji je zakonom zahtevan za obavljanje psolova matičara, tj. u ovom slučaju najmanje onaj stepen obrazovanja koji je zahtevan u članu 11. Zakona o matičnim knjigama, pri čemu u skladu sa prethodno navedenim, to može biti samo jedan stepen obrazovanja.
Imajući u vidu da se Pravilnikom određuju uslovi za zaposlenje na svakom radnom mestu, to se u slučaju popunjavanja radnog mesta na kojem se obavljaju poslovi matičara novo zaposlenim licima, mora zahtevati ispunjenost uslova iz člana 11. Zakona o matičnim knjigama, odnosno ispunjenost uslova iz Pravilnika koji mora biti usklađen sa tim zakonom.
Kada su u pitanju matičari koji su bili u radnom odnosu kod poslodavca na dan stupanja na snagu izmenjene odredbe Zakona o matičarima koja se odnosi na uslov u pogledu stepena obrazovanja zahtevanog za obavljanje poslova matičara, te su zbog te promene prestali da ispunjavaju zakonske uslove za rad na tim poslovima (znali imaju manji stepen obrazovanja), njima je Zakon o matičnim knjigama u prelaznoj odredbi člana 89. dozvolio da mogu da nastave da obavljaju poslove matičara ako polože poseban stručni ispit za matičar au roku od tri godine.
To konkretno znači da je izmena propisa kojim se reguliše zahtevani stepen obrazovanja za obavljanje poslova matičara, nalagala da se izmeni taj zahtev u Pravilniku i da se na radnim mestima matičara navede onaj stepen obrazovanja koji je propisan članom 11. Zakona.
Nakon izmene Pravilnika zbog usklađivanja sa zakonom, ali i u slučaju kasnijih donošenja novih Pravilnika, treba doneti nova rešenja o raspoređivanu zaposlenih matičara, tako što će se na njih rasporediti oni zaposleni koji imaju zahtevani stepen obrazovanja za matičara ili oni zaposleni kojima je dozvoljeno da nastave da rade na radnim mestima matičara bez obzira što nemaju zahtevani stepen obrazovanja. U uvodu rešenja o raspoređivanu zaposlenih u ovom drugom slučaju, potrebno je pozvati se na član 89. Zakona o matičnim knjigama koji je osnov da se samo zatečeni zaposleni sa nižim obrazovanjem, po samoj zakonskoj odredbi i mimo uslova utvrđenih Pravilnikom, rasporede na radno mesto matičara.
Smatramo da ne bi bilo u skladu sa Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da se zbog tako definisane odredbe člana 89. Zakona o matičnim knjigama, u samom Pravilniku na radnim mestima matičara navode alternativni uslovi u pogledu stepena obrazovanja (tj. navodi više različitih stepena obrazovanja kao uslov za obavljanje istih poslova) ili da se utvrde dva radna mesta matičara sa istim opisima, a različitim zahtevima u pogledu stepena obrazovanja.
Smatramo da je napred navedeno postupanje ispravno iz više razloga. Naime, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ne dozvoljava navođenje dva ili više stepena obrazovanja za obavljanje poslova istog radnog mesta jer zvanja određena u tom zakonu imaju konkretno definisan stepen obrazovanja koji se zahteva za poslove koji se obavljaju u tom zvanju. Takođe, poslovi istog opisa moraju imati iste uslove za njihovo obavljanje, te nije moguće za iste poslove pod istim nazivom zahtevati različite stepene obrazovanja. Drugi bitan razlog je što se Pravilnik o sistematizaciji sačinjava prema potrebama i zahtevima za obavljanje polova n određenim radnim mestima a ne prema licima koja su zaposlena kod poslodavca koji donosi Pravilnik. U slučaju da je poslodavac prilagodio Pravilnik zatečenim matičarima iz člana 89. Zakona o matičnim knjigama (bilo kroz navođenje dva stepena obrazovanja na istom radnom mestu, bilo kroz dva radna mesta matičara sa različitim uslovima za rad na njima), a da to radno mesto ostane upražnjeno, poslodavac ne bi mogao da primi novo lice na t radno mesto prema uslovima iz Pravilnika, već bi morao da menja Pravilnik i usklađuje ga sa zakonom, a tek onda da vrši njegovo popunjavanje.“
Iako ovo mišljenje ne pominje određivanje koeficijenata za obračun i isplatu plate licima koja su u skladu sa članom 89. Zakona o matičnim knjigama raspoređeni na radno mesto matičara za koje ne ispunjavaju uslove u pogledu stručne spreme, smatra se da su oni zadržali platu koju su imali pre tog raspoređivanja (u skladu sa ranijim zvanjem), te otuda razlika u plati u odnosu na lica koja su raspoređena na poslove matičara u zvanje za koje ispunjavaju uslove.
Što se tiče službenika koji rade na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, na vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja, Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 – prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 – dr. zakon, 23/2018, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon i 123/2021 – dr. zakon) je u članu 5. stav 2. predvidela da se osnovni i dodatni koeficijent iz ove uredbe može uvećati zaposlenom koji radi na pripremi i izvršenju budžeta ili finansijskog plana, vođenju poslovnih knjiga i sastavljanju računovodstvenih izveštaja – najviše do 10%.
Investitor je ishodovao građevinsku dozvolu i prijavu radova i na osnovu istog otpočeo radove. Na izdatu građevinsku dozvolu je uložena žalba od strane suseda u zakonskom roku. Kako u ovoj situaciji da se po prijavi suseda ponaša građevinski inspektor, vezano za član 138 a Zakona o planiranju i izgradnji, kada se čl. 175. i 176. pomenutog Zakona definišu prava, dužnosti i ovlašćenja građevinskog inspektora – vezano za građevinsku dozvolu i potvrđenu prijavu radova, a ne pravosnažnu ili konačnu građevinsku dozvolu?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 138 a definisano kada se može pristupiti građenju, tako što je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost.
Članom 172. zakona je propisano da građevinska inspekcija vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i iako u odredbama zakona koje se odnose na postupanje građevinske inspekcije nije ponovljeno pravilo kada se može pristupiti građenju, tj. da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, a da investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i odgovornost, podrazumeva se da građevinski inspektor u svom radu primenjuje odredbe celog zakona i odredbe koje se odnose na rad i postupanje građevinske inspekcije sagledavaju se u kontekstu celog zakona, jer odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na građevinsku inspekciju, koja vrši nadzor nad primenom odredaba zakona, nisu izdvojene od ostatka zakona.
Članom 176. stav 1. tačka 10. je propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.
Smatramo da, u konkretnom slučaju, građevinski inspektor ima osnov da naloži obustavu daljeg izvođenja građevinskih radova na izgradnji objekta, ukoliko se ti radovi izvode na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli koje nije, bar konačno, a po pravilu pravnosnažno.
S druge strane, organ nadležan za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, kome je izjavljena žalba na rešenje, ima obavezu da preispita da li je žalba izjavljena od strane ovlašćenog lica, naročito imajući u vidu to da se rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje na osnovu planskih dokumenata koji su usvojeni nakon stavljanja na javni uvid, o kome je sastavljen izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
U smislu člana 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, da li glavni urbanista može da bude lice koje je licencirani arhitekta sa bilo kojom licencom predviđenoj za arhitekte ili arhitekta urbanista i da li oba moraju da imaju 10 godina radnog iskustva?
Član 51a stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisuje da Glavni urbanista može biti „licencirani arhitekta“ - lice sa licencom iz stručne oblasti „arhitektura “ (uslovi za ovu vrstu licence, pored odgovarajućeg visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz stručne oblasti „arhitektura“), kao i „licencirani arhitekta urbanista“ - lice sa licencom iz uže stručne oblasti „urbanizam“ i (uslovi za ovu vrstu licence, pored visokog obrazovanja iz stručne oblasti „arhitektura“, odnosno uže stručne oblasti „urbanizam“ su i: stručno iskustvo, reference i položen stručni ispit iz uže stručne oblasti „urbanizam“).
Kandidat za Glavnog urbanistu bilo da je „licencirani arhitekta“ ili „licencirani arhitekta urbanista“ treba da ima najmanje 10 godina radnog (stručnog) iskustva stečenog u stručnoj oblasti „arhitektura“, odnosno užoj stručnoj oblasti „urbanizam“.
Kako postupiti u slučaju kada je poreski obveznik preminuo, a ostavinskim rešenjem je utvrđeno da ima sklopljen ugovor o doživotnom izdržavanju i da nema druge imovine koja bi bila predmet ostavinske rasprave, te obustavlja ostavinski postupak. Pokojnik ima naslednika koji nema šta da nasledi, jer je sve pripalo drugom po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Šta uraditi sa dugom koji ostaje na pokojnika pre njegove smrti?
U skladu sa članom 22. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik“ br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Stavom 2. istog člana ZPPPA propisano je da ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, ostavinskim rešenjem utvrđeno da nema imovine koja je predmet nasleđivanja, to znači da nema ni naslednika koji bi imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica. Ukoliko se naknadno utvrdi da ipak postoji imovina preminulog lica koja nije bila predmet sprovedenog ostavinskog postupka, o tome bi se odlučivalo u novom postupku i donelo dopunsko ostavinsko rešenje, po kojem bi naslednik ili naslednici, u slučaju da se prihvate nasleđene imovine imali obavezu da u skladu sa članom 22. ZPPPA ispune obavezu preminulog lica.
Shodno tome, u slučaju da ne dođe do naknadne izmene činjeničkog stanja, poreska obaveza ostaje na preminulom licu do nastupanja apsolutne zastarelosti i prenosa u vanbilansnu evidenciju.
Kada naručilac šalje odgovor na zahtev za zaštitu prava, koja dokumentacija se šalje republičkoj komisiji, a koja se kači na Portal javnih nabavki?
U skladu sa članom 45. stav 2. tačka 10) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), komunikacijom i razmenom podataka elektronskim putem preko Portala javnih nabavki smatra se (u delu postupka zaštite prava) podnošenje zahteva za zaštitu prava i objavljivanje odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Ipak, čak ni sam zahtev za zaštitu prava ne mora da se podnosi putem Portala javnih nabavki, već na načine dozvoljene članom 213. Zakona.
U skladu sa tim, odgovor naručioca u kojem će se izjasniti na sve navode zahteva za zaštitu prava, a koji se dostavlja Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) i podnosiocu zahteva, dostavlja se (u roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava) putem Portala javnih nabavki, neposredno na pisarnicu Republičke komisije i podnosioca zahteva ili preporučeno putem pošte.
Ovoj radnji naručioca prethodi objavljivanje obaveštenja o podnetom zahtevu za zaštitu prava i dostavljanje zahteva za zaštitu prava na mišljenje izabranom ponuđaču.
Ukoliko naručilac odgovor na podneti zahtev za zaštitu prava dostavlja putem Portala javnih nabavki, u konkretnom postupku javne nabavke, u delu „Zaštita prava“, koristi se opcija „Procesi“, a zatim Odgovor/rešenje naručioca.
Ipak, ukazujemo i da se kompletna dokumentacija nastala u postupku javne nabavke, a radi odlučivanja Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava, i to bez obzira da li je ona Republičkoj komisiji već dostupna na Portalu javnih nabavki, dostavlja u štampanoj formi neposredno na pisarnicu Republičke komisije ili preporučeno putem pošte.
Naime, Republička komisija je objavila Uputstvo.pdf naručiocima za postupanje u smislu člana 220. stav 1. tačka 2) i stav 5. Zakona – obaveze u vezi sa dostavom dokumentacije iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava, u kojem je navedeno da je naručilac dužan da Republičkoj komisiji, radi utvrđivanja relevantnog činjeničnog stanja u postupanju po podnetom zahtevu zaštitu prava, dostavi kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, uključujući i dokumentaciju koja se odnosi na pokrenuti postupak zaštite prava (po pravilu u fotokopiji ili u odštampanoj formi).
Dakle, odgovor na podneti zahtev za zaštitu prava naručilac može u propisanom roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava, dostaviti Republičkoj komisiji i podnosiocu zahteva na više ranije navedenih načina, dok kompletnu dokumentaciju nastalu u postupku javne nabavke i postupku zaštite prava naručilac mora dostaviti naručiocu u štampanoj formi (neposredno na pisarnicu ili preporučeno putem pošte), i to bez obzira da li je ova dokumentacija već dostupna nadležnom organu na Portalu javnih nabavki.
Da li je povraćaj od akcize koji dobiju korisnici budzeta opštine namenski ili nije?
Članom 9. Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS“, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 4/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 4/2015 - usklađeni din. izn., 5/2015 - usklađeni din. izn., 55/2015, 103/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 18/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 5/2020 - usklađeni din. izn., 7/2020 - izm. usklađenih din. izn., 78/2020 - izm. usklađenih din. izn., 153/2020, 11/2021 - usklađeni din. izn. i 53/2021) definisani su derivati nafte, biogoriva i biotečnosti kao i iznosi akciza koji se plaćaju na njih. Članom 39a ovog zakona propisano je da kupac - krajnji korisnik koji derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 7) ovog zakona, koristi za transportne svrhe, odnosno za grejanje, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti uvoznik, odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize, da je kupac - krajnji korisnik platio račun u kome je iskazan obračunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte, biogoriva i biotečnosti prodaju kupcu - krajnjem korisniku preko ovlašćenog distributera tih derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, kupac - krajnji korisnik ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni isečak, odnosno račun da je platio te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti.
Pravo na refakciju plaćene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte, biogoriva i biotečnosti koriste, a bliži uslovi, način i postupak za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize iz ovog člana propisani su Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 5) I 7) Zakona o akcizama, koji se koriste za transportne svrhe i grejanje (“Službeni glasnik RS”, br. 112/12, 38/13, 93/13, 111/15, 81/18, 93/19, 130/21).
Dalje, članom 40. Zakona o akcizama, propisano je da refakciju akcize lice iz člana 39. ovog zakona ostvaruje na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz da je platio račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom, račun uvoznika akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvenu carinsku ispravu kojom se dokazuje da je akciza plaćena pri uvozu, kao i dokaz da su proizvodi izvezeni. Zahtev za refakciju akcize podnosi se nadležnom poreskom organu.
Dakle, zahtev za refakciju akcize podnosi kupac-krajnji korisnik koji je zaključio ugovor, na čije ime glasi faktura i koji je istu platio, odnosno u konkretnom slučaju, zahtev za refakciju podnosi indirektni korisnik budžeta ili škola. Povraćaj akcize koju je indirektni budžetski korisnik ili škola platio dobavljaču kroz cenu nabavljenog goriva za potrebe grejanja, vrši se na njegov račun.
U izveštajima Državne revizorske institucije o reviziji sastavnih delova finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja lokalnih samouprava data je preporuka da je za iznos sredstava od povraćaja akcize potrebno izvršiti evidentiranje umanjenjem rashoda, odnosno korekcijom odgovarajućeg subanalitičkog konta u okviru grupe konta 426000-Materijal i izvršiti povraćaj ovih sredstava u budžet lokalne samouprave.
Budžetski korisnik sredstva od povraćaja akcize ne može koristiti kao sopstvena sredstva za drugu namenu, obzirom da stornira rashode za nabavku goriva za grejanje i ukoliko ih koristi za drugu namenu imaće situaciju da su mu više preneta u odnosu na utrošena sredstva po tom osnovu.
Lokalna samouprava može, doneti interni akt kojim će obavezati budžetske korisnike kako treba da postupaju u ovom slučaju, odnosno da definiše da li će korisnik sredstva od refakcije akcize vratiti u budžet lokalne samouprave ili će im lokalna samouprava umanjivati naredni zahtev za prenos sredstava za nabavku goriva, kako bi se izbegao rizik da se sredstva od povraćaja akcize utroše nenamenski, obzirom da se radi o povraćaju sredstava kojima je odobrenim finansijskim planom utvrđena konkretna namena.
Da li Sporazumom o preuzimanju zaposlenog sa svim obavezama i poslovima, opštinska/gardska uprava ima obavezu da prizna i isplaćuje minuli rad ostvaren u javnom preduzeću koji je osnovan od strane JLS?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS”, broj 38/19) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine”.
S obzirom na navedeno, za ostvarivanje prava na minuli rad i za godine rada kod prethodnog poslodavca potrebno je da su kumulativno ispunjeni uslovi u pogledu preuzimanja nadležnosti, poslove i zaposlenih od strane organa u kome se ostvaruje to pravo, što će rukovodilac tog organa ceniti u svakom konkretnom slučaju.
Da li može sekretar Javnog komunalnog preduzeća koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme da bude premešten na neodređeno vreme, na osnovu sporazuma, na radno mesto sekretara osnovne škole?.
Na radno-pravni status zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima primenjuje se Zakon o radu. Isti propis ne predviđa institut premeštaja na neodređeno vreme na osnovu sporazuma između dva poslodavca. Da bi jedno lice zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme u osnovnoj školi morao bi da prekine radni odnos kod prethodnog poslodavca.
Potrebno je spomenuti i da je članom 174. stav 1. Zakona o radu predviđeno da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Takođe, zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme i po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti propisana je obaveza donošenja plana i programa o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u preduzeću, kao i obaveza podnošenja izveštaja Ministarstvu do 15.01.za predhodnu godinu. Da li se ova obaveza odnosi na dostavljanje izveštaja Ministarstvu za 2021. godinu, imajući u vidu da plan i program o rodnoj ravnopravnosti ulazi u deo plana programa poslovanja?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: ZRR) propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca da svojim godišnjim planovima/programima utvrde mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (član 16. ZRR).
Kada je reč o izveštavanju o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti utvrđenih godišnjim planom/programom, ZRR propisuje da je taj izveštaj sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizacija plana/programa rada (čl. 18. st. 1. ZRR). U pogledu dužnosti obaveštavanja nadležnog ministarstva, ZRR zakon propisuje dve opcije: prava opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva u situaciji kada je godišnji izveštaj o realizaciji plana/programa učinjen dostupnim javnosti (objavljivanjem u službenom glasilu ili na internet stranici). U tom slučaju nadležnom ministarstvu dostavlja se obaveštenje o usvajanju izveštaja i o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen. Druga opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva kada godišnji izveštaji o realizaciji plana/programa nije javno dostupan. U tom slučaju ministarstvu se upućuje obaveštenje o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana/ programa, uz koje se dostavlja i izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana/programa, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. I u jednom i u drugom slučaju rok za dostavljanje obaveštenja nadležnom ministarstvu je 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja.
Obaveštenje o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, koje su sastavni deo godišnjih planova/programa rada, treba dostaviti nadležnom ministarstvu nakon što je godišnji plan/program realizovan. Imajući u vidu datum stupanja na snagu ZRR, kao i zakonske rokove za usvajanje godišnjih planova/programa, može se očekivati da će se prvi izveštaj odnositi na realizaciju mera utvrđenih planom/programom za 2022. godinu.
Treba ozakoniti policijsku stanicu, međutim Republika Srbija je vlasnik parcele na kojoj je izgrađena policijska stanica, a MUP je držalac. Da li opština, odnosno služba za ozakonjenje može da donese rešenje o ozakonjenju ovog objekta pošto je zemljište u vlasništvu Republike Srbije? Ukoliko ne, da li policijska stanica treba da se obrati ministarstvu građevine kako bi ozakonila svoj objekat? Ako opština ima pravo da ozakoni ovaj objekat, da li se on ozakonjuje na ime Republike Srbije ili na ime MUP-a?
Naime, članom 12. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da:
Rešenje o ozakonjenju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom, dok je stavom 2. propisano da:
Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
Imajući u vidu ove odredbe zakona, kao i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji gde je donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli povereno JLS (član 134. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji) za sve objekte osim za objekte koji su pobrojani u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, a u te objekte se po vrsti ne ubraja objekat koji je trenutno u državini MUP-a (objekat policijske stanice), te stim u vezi nadležni organ za poslove ozakonjenja JLS vrši te poslove kao poverenu nadležnost i u krajnjem, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi donosi rešenje o ozakonjenju tog objekta.
Činjenica da je zemljište u vlasništvu Republike Srbije nije od uticaja za drugačije tumačenje.
U pogeldu predmeta ozakonnjenja, članom 10. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Istim članom Zakona samo stavom 2. kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Saglasno navedenom članu Zakona odgovarajuće pravo jeste pravo svojine na objektu.
Međutim, u konkretnom slučaju pravo svojine na objektu ima RS, dok je MUP upisan kao držalac, tako da ozakonjenje treba sprovesti u korist Republike Srbije kao nosioca prava svojine.
Kasnije, Republika Srbija može tako ozakonjeni objekat da da na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Da li odbornik koji je raskinuo koaliciju i neće više nastupati kao odbornik izborne liste kojoj su, Odlukom o konačnoj dodeli mandata, dodeljena 2 mandata, može u sazivu gradskog parlamenta dalje da nastupa kao odbornik pod nazivom svoje organizacije i da ga skupštinske službe kroz dalji rad skupštine evidentiraju po novom nazivu, kao i da li postoji neko drugo rešenje, ukoliko ovo što je dotično lice zahtevalo nije moguće?
Način evidentiranja odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave nije predmet uređivanja zakona (Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima). Statusna pitanja odbornika koja nisu uređena zakonom, treba da budu uređena aktima jedinice lokalne samouprave, pre svega poslovnikom skupština.
Ono što je bitno ukazati, jeste to da Zakon o lokalnoj samoupravi odbornike tretira nezavisno od izborne liste sa koje su izabrani i nezavisno od toga da li su samostalni ili pripadaju nekoj odborničkoj grupi.
Predlog novog zakona o lokalnim izborima uređuje određena pitanja koja su od značaja za same odbornike, pre svega pitanja u vezi sa učešćem u predlaganju lica u organe za sprovođenje lokalnih izbora. Novim zakonom će biti jasno definisani uslovi pod kojim odbornik ostvaruje određena prava, ali se i tu zakon prevashodno bavi okolnošću da li je odbornik samostalan ili član neke odborničke grupe i sa koje je izborne liste izabran, ali se ne dotiče pitanja postojanja bilo kakvih koalicija u lokalnom parlamentu, niti načina na koji se odbornik identifikuje u svom radu.
Imajući navedeno u vidu, ukazujemo i na to da postojanje, pa ni raskid, bilo kakvih koalicija nije zakonom predviđeno kao okolnost od bilo kakvog značaja za status bilo kog odbornika. Takođe, izjava da odbornik neće više nastupati kao „odbornik izborne liste kojoj su (…) dodeljena 2 mandata“ nema zakonskog značaja, s obzirom na to da je odbornik vlasnik svog mandata a ne izborna lista i da se, u skladu sa zakonom, mandati ne dodeljuju izbornim listama već kandidatima sa izbornih lista.
Sledstveno svemu navedenom, ne postoji pravni značaj pitanja o predmetnom zahtevu odbornika vezanom za način evidentiranja, u smislu zakonskih odredbi, osim eventualno u smislu odredbi poslovnika vaše lokalne skupštine, čija primena je u isključivoj nadležnosti same skupštine.