Pitanja i odgovori

Pošto se radi o primeni zakona dakle zaposleni stvaraju preduslove da olakšaju proces, u tom smislu nije potrebna odluka veća, ima različitih primera, kada načelnik ili načelnica odeljenja za finansije donese Plan. Na kraju se može reći da se za sprovođenje formira radna grupa. Takođe, može grupu formirati i načelnik/načelnica opštinske uprave.

Preporuka je da za ovaj program nema Izveštaja o učinku, dakle nije obavezna, međutim ako se imaju ciljevi i indikatori koji se odnose na stvaranje preduslova, za koji se želi izvestiti, onda se može izvestiti o njima u Izveštaju o učinku. Po onim ciljevima i indikatorima po kojima se neće izvestiti, oni se ne stavljaju u budžet, a sve što se stavlja u programske smernice o tome će se izvestiti.

Odeljenje finansija je odgovorno zato što po zakonu donosi Plan, odeljenju je dodeljen posao da koordinira ceo proces da poziva budžetske korisnike. U sastavu radne grupe se nalaze zaposleni iz Odeljenja finansija, ali i profesionalci iz sektora koji ukazuju na ključne probleme koje treba rešavati, oni su odgovorni za sadržinski deo.

Ovo će prevashodno zavisiti od političke volje ali i veštine upravljanja procesom. Ono što je iskustvo do sada je da je aspekt nerealnog planiranja bio problematičniji, ali ostaje i pitanje koliko su i sami planovi bili razvojni, a ne šablonizovani ili orijentisani samo na sadašnje probleme i izazove (umesto na one koji predstoje). Najbolje iskustvo u usklađivanju realnih i razvojnih aspekata proizaći će iz posmatranja procesa i prakse, pri čemu novi planski sistem stavlja naglasak na obavezno povezivanje sa finansijskim okvirom za svaki planski dokument (aspekt realističnog planiranja) i ostavlja mogućnosti za periodično razmatranje i revidiranje po potrebi samih planskih dokumenata kako bi se učinili realističnijim. To znači da praćenje i izveštavanje može da rezultira adaptiranjem planskih dokumenata tako da oni budu: a) manje ambiciozni, u slučaju da se konstatuje nedostatak sredstava/resursa za implementaciju; ili b) ambiciozniji, u slučaju da se ispostavi da ima više raspoloživih resursa i da se dodatne aktivnosti/mere mogu uvesti u planski okvir.

U ovom trenutku nije poznato kada će biti izrađen Plan razvoja Republike Srbije. Međutim, iako još uvek nije izrađen ovaj dokument razvojnog planiranja na nacionalnom nivou, JLS ne treba da čekaju na izradu istog kao preduslov za izradu svojih Planova razvoja, jer je nužno da same na bazi sopstvene prioritizacije i dostupnih sektorskih dokumenata (nacionalnih strategija i sl.) pripremaju svoje krovne dokumente razvojnog planiranja i na bazi toga planiraju dalje i svoje budžete, vrše prioritizaciju projekata i opredeljuju se za konkurisanje za fondove razvojnih partnera (EU i drugih).

Za sada je savet da u onim razvojnim oblastima za koje je u konkretnoj JLS od posebnog značaja upravo rodna perspektiva, na osnovu dostupnih podataka i statistike, JLS nastoje da sagledaju razmere problema i argumentuju moguće pravce rešavanja u cilju osiguravanja unapređenja položaja žena i muškaraca (devojčica i dečaka) u okviru konkretnih javnih politika. Imajući u vidu da ovi dodatni aspekti analiza sa stanovišta rodne ravnopravnosti zahtevaju dodatne resurse i iskustva, savet je da se one pažljivo planiraju i kroz finansiranje/budžete JLS, i da se primenjuje postepeni pristup (ne za sve oblasti nadležnosti odjednom). Posebno ukazujemo da mogu biti korisni pristupi koji se primenjuju u procesu rodno odgovornog budžetiranja, a koji svakako utiču i na planiranje i restrukturiranje prihoda i rashoda u JLS čime se prenose i na efektivnu primenu rodne ravnopravnosti kroz različite oblasti nadležnosti JLS. Određene informacije u ovom pogledu dostupne su u okviru instrukcija SKGO za rodno odgovorno budžetiranje na lokalu uz dodatnu napomenu da je najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu rok za primenu rodno odgovornog budžetiranja pomeren na 2024. godinu). 

Najavljujemo i da SKGO radi na Uputstvu za rodnu analizu budžeta koje će u 2021. godini biti dostupno svim JLS i svakako delimično primenljivo i na rodnu analizu u procesu izrade Plana razvoja JLS. Takođe, na nacionalnom nivou planirana je izrada testa rodne ravnopravnosti koji bi se primenjivao u procesu izrade propisa, kao i izrada ex post analiza u oblastima relevantnim za rodnu ravnopravnost, te će iskustva u ovom pogledu na nacionalnom nivou biti korisna i za dalje usmeravanje JLS za sagledavanje stanja, potreba i pravaca unapređenja rodne ravnopravnosti u respektivnim oblastima nadležnosti.

Period trajanja javne rasprave nije zakonski propisan, ali ovom prilikom ukazujemo na SKGO Model odluke o javnim raspravama u JLS (koji se odnosi na različite dokumente za koje JLS sprovode javne rasprave) kojim je predviđeno da je minimalno vreme trajanja javne rasprave – 20 dana. Takav rok preporučen je u ovom modelu u skladu sa drugim Modelom – za statut JLS, uz napomenu da ovaj rok svaka JLS može drugačije odrediti u skladu sa svojim potrebama i lokalnim prilikama.

Vidi: Model Statuta opštine.pdf i Model odluke o javnim raspravama.docx

Primeri sadrže i takve odrednice gde se kod mera referisalo na kratak rok za sprovođenje (orijentacija je bila u tom smislu do dve godine okvirno). Prilikom formulacije opisa mera, treba nastojati da vremenske odrednice budu što je moguće preciznije, ali je prihvatljivo staviti i okvirniju odrednicu kada se ne raspolaže preciznijim podacima, što u trenutku izrade dugoročnih planskih dokumenata može da bude slučaj.

Ovo nije striktno propisano, tj. Zakon o planskom sistemu govori samo o aktu koji se tiče postupka i bliže sadržine Plana razvoja. U Smernicama je ovo dodatno razrađeno te predloženo i donošenje akta kojim se uređuje koordinacioni tim, tematske RG itd. U tom smislu, logičan redosled bi bio prvo Odluka skupštine o postupku pripreme, tj. o pristupanju izradi Plana razvoja JLS, a zatim bi usledilo donošenje akta o određivanju koordinacionih i drugih struktura. Ne postoji prepreka i da se čak te strukture, ukoliko su one već poznate i dovoljno pripremljene - imenuju i već u samoj Odluci o pristupanju izradi Plana razvoja. Pretpostavka prilikom izrade Smernica je bila međutim da je potrebno više vremena za određivanje koordinacione strukture, te je zato u Smernicama to razdvojeno kroz dva koraka.

Za potrebe „punjenja“ sadržaja Analitičkog servisa, RSJP prikuplja informacije tokom cele godine, odnosno u skladu sa dinamikom proizvodnje pojedinih statističkih i drugih podataka od strane nadležnih institucija. Da bi se međutim osigurala doslednost u ažuriranju, opredeljeno je da se ono vrši kada za podatke najveći broj indikatora budu na raspolaganju i da se to čini na kraju godine. Servis se kontinuirano proširuje novim setovima indikatora, te da se može očekivati da će i spomenuti podaci (o novoizgrađenim stanovima, broju putničkih automobila u JLS) u perspektivi naći svoje mesto u ovom servisu.

Aspekt rodne ravnopravnosti integrisan je i eksplicitno kroz Zakon o planskom sistemu u Načelima upravljanja sistemom javnih politika (član 3. Zakona) – „načelo integralnosti i održivog rasta i razvoja - podrazumeva da se prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata uzimaju u obzir ... i osetljive kategorije stanovništva, rodna ravnopravnost, itd...“. Sa druge strane, samo funkcionisanje JLS podrazumeva integralni pristup rodnoj ravnopravnosti kroz sve aspekte delovanja, a podsećamo da i Zakon o budžetskom sistemu propisuje obavezu primene rodnog budžetiranja. 

Dakle, i kroz razvojno i kroz budžetsko planiranje potrebno je potencirati rodnu komponentu.

Odgovornost za koordinaciju procesa izrade i kasnije usvajanja i sprovođenja, mora biti na nosiocima iz same JLS. Dodatna konsultantska ispomoć je naravno moguća, ali uvek pod koordinacijom i uz pomno praćenje od strane JLS.