Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li su nabavke tonera i nabavka kancelarijskog materijala istovrsne nabavke, odnosno da li ih treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou pri određivanju sprovođenja postupka javne nabavke? Procenjena vrednost nabavke kancelarijskog materijala je 2.000.000 dinara, a nabavke tonera je 800.000 dinara. Da li se nabavka tonera može sprovesti u skladu sa članom 27. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama?
Pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19) određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.
Iako u navedenoj odredbi ne stoji da su u pitanju procenjene vrednosti nabavke na godišnjem nivou, već piše „…na nabavku….čija je procenjena vrednost manja od….“ pa deluje da je zakonodavac mislio na pojedinačni postupak nabavke, smatramo da nema mesta takvom tumačenju, pre svega zbog odredbe člana 29. Zakona i odredbi Zakona kojima su regulisana načela javnih nabavki.
Naime, odredbom člana 29. Zakona je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u stavu drugom te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.
Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).
Dakle, u konkretnom slučaju, deo odgovora je da generalno istovrsne predmete nabavki treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou, iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno.
Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga i radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
U konkretnom slučaju, toneri se pre svega smatraju istovrsnim dobrima sa npr. računarima, tastaturama, monitorima, dok se kancelarijski materijal uglavnom odnosi na papir za štampanje, koverte, i sl.
U smislu istovrsnosti, tj. da li isti ponuđač može da ponudi npr. i papir za štampanje i tonere, iako je češća situacija da tonere mogu ponuditi oni ponuđači koji u svojoj ponudi imaju pre svega tehničku opremu, odnosno računare, štampače, skenere, monitore i sl., a da određeni specijalizovani proizvođači i pojedini ponuđači imaju kompletan kancelarijski asortiman po kome kancelarijski materijal u širem smislu obuhvata i tonere, treba imati u vidu pre svega način na koji kontrolne institucije posmatraju ovaj predmet nabavki (DRI).
U tom smislu, smatramo da se nabavka tonera može sprovesti ili kao posebna partija u okviru kancelarijskog materijala ili kao poseban postupak javne nabavke (bez obzira na vrednost, jer ih treba tumačiti kao istovrsnu kancelarijskom materijalu i zbrajati procenjene vrednosti na godišnjem nivou), te da nabavku tonera ne bi trebalo sprovoditi u skladu sa članom 27. stav 1. točka 1) ZJN, sve u duhu načina na koji DRI posmatra ove predmete nabavki. Naravno, ima i situacija u praksi gde naručioci sprovode razdvojeno ove predmete nabavki, ne smatrajući ih istovrsnim, ali mislimo da je za naručioca bezbednije da na opisani način sprovede postupke.
Kako prikazati u planu javnih nabavki, nabavku telekomunikacionih usluga koja je oblikovana u dve partije: fiksna telefonija procenjene vrednosti 2.500.00,00 RSD bez PDV-a i mobilna telefonija 250.000,00 RSD bez PDV-a? Partiju mobilne telefonije sproveli bi u skladu sa članom 35. stav 4. ZJN. Da li se navedena okolnost prikazuje u odlukama o sprovođenju postupka javne nabavke?
Članom 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/19; u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je naručilac dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:
- predmet javne nabavke i CPV oznaku;
- procenjenu vrednost javne nabavke;
- vrstu postupka javne nabavke;
- okvirno vreme pokretanja postupka.
Članom 35. Zakona propisano je da kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.
Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.
Naručilac ne može da izbegne primenu ovog zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. stav 1. točka 1) ovog zakona.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od iznosa iz člana 27. stav. 1 točka 1) ovog zakona.
Dakle, iz navedenih odredbi Zakona proizilazi da je dužnost u Planu javnih nabavki prikazati predmet javne nabavke telekomunikacione usluge i ukupnu procenjenu vrednost obe partije (2.750.000,00 dinara bez PDV-a). Može se, ali i ne mori, prikazivati u Planu javnih nabavki nazive partija i njihove pojedinačne vrednosti.
Navedeno znači da, bez obzira što će se nabavka za partiju 2 – mobilna telefonija, sprovesti u skladu sa odredbom člana 35. stav 4. Zakona, odnosno što se za tu partiju neće primenjivati odredbe Zakona, njena procenjena vrednost mora se prikazivati u Planu javnih nabavki zajedno sa procenjenom vrednošću koja se sprovodi po Zakonu, dakle, prikazuje se njena ukupna procenjena vrednost. Ovo stoga što je to mogućnost, ali ne i obaveza da se primeni odredba člana 35. stav 4. Zakona na pojedinu partiju, ako su ispunjeni uslovi za to.
Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da, ako postoji opredeljenje za to, ne mora se uopšte prikazati procenjena vrednost u Planu javnih nabavki u smislu odredbe člana 88. stav 5. Zakona, međutim, u okviru Odluke o sprovođenju postupka javne nabavke mora se navesti procenjena vrednost nabavke, kako i procenjene vrednosti svake partije pojedinačno.
Odredbom člana 91. stav 1. Zakona je propisano da naručilac donosi odluku o sprovođenju postupka javne nabavke koja naročito sadrži podatke o predmetu javne nabavke, vrsti postupka i procenjenoj vrednosti javne nabavke ukupno i za svaku partiju posebno, kao i podatke o sastavu komisije za javnu nabavku odnosno licu koje sprovodi postupak javne nabavke.
U ovoj odluci svakako treba navesti da će se predmetna nabavka sprovesti na način kako je opisano, uz navođenje ispunjenosti uslova za primenu člana 35. stav 4. na pojedinačnu partiju.
Kako i na koji način je moguće uskladiti koeficijent zaposlenog u JLS i zvanje s obzirom da je odložena primena u delu koji reguliše platne razrede? Da li zvanje mora biti obavezno usklađeno sa koeficientom? Konkretno, zaposleni ima zvanje savetnik od 2016. godine, a koeficijent mlađeg savetnika.
Shodno članu 62. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, u zvanju savetnika obavljaju se složeni poslovi koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se problemi rešavaju bez pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraćanje neposrednom rukovodiocu samo kad je problem složen i zahteva dodatno znanje i iskustvo.
Za rad na poslovima u zvanju savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Ukoliko zaposleni ispunjava navedene uslove rešenjem mu se utvrđuje zvanje, a koeficijent mora da odgovara zvanju odnosno da bude usklađen sa zvanjem. Kako bi ostvario svoje pravo zaposleni može da se zahtevom obrati i da zatraži usklađivanje koeficijenta u skladu sa zvanjem, a na koje rešenje dalje ima pravo žalbe žalbenoj komisiji, shodno čl. 172. i 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li se (novom) inspektroru, tj. licu koje je primljeno u radni odnos na radno mesto inspketora, može izdati službena legitimacija pre nego što ploži ispit za inspektora ili se u toj situaciji postupa prema čl. 48. ZoIN (davanje ovlašćenja službeniku koji nije inspektor….)? Da li se lice koje nema položen ispit za inspektora smatra službenikom koji nije inspektor, iako je primljeno na radno mesto inspketora?
Mišljenja smo da se u ovoj situaciji izdaje službena legitimacija, odmah po prijemu u radni odnos na mesto inspektora.
Članom 47. stav 3. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora u roku od 6 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, a prema stavu 5. istog člana, ako ne položi ispit za inspektora u utvrđenom roku, prestaje radni odnos.
Lice koje je primljeno na radno mesto inspektora, vrši ovlašćenja i dužnosti inpektora i izdaje mu se službena legitimacija. Nije u pitanju službenik koji nije inspketor, a obavlja inspekcijske poslove (čl. 48. ZoIN). Polaganje ispita za inspektora u propisanom roku je raskidni, a ne odložni uslov. Lice koje je zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu inspektora kada položi ispit u propisanom roku, ispunjava uslov i nastavlja da obavlja poslove inspketora, a ako ne položi – prestaje mu radni odnos, jer je nastupio raskidni uslov.
Da li dete koje je rođeno 31.12.2015. godine ima pravo na novogodišnji poklon, i da li je poslodavac dužan da poklon isplati do kraja 2020. godine?
Pravni osnov davanja novogodišnjih poklona za decu zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave sadržan je u Zakonu o radu, Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kao i u opštim aktima jedinice lokalne samouprave (kolektivnom ugovoru poslodavca ili pravilniku).
Članom 119. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Dalje, u skladu sa članom 49. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) poslodavac je dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u visini utvrđenoj opštim aktom. Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.
Poslodavac može svojim opštim aktom (kolektivnim ugovorom, pravilnikom) da utvrdi povodom kog praznika se poklon daje, vrednost poklona, do koje godine starosti dete zaposlenog ima pravo na poklon, da li se poklon daje u novcu ili u robi, datum dodele poklona, kao i druga merila i kriterijume koji su uslov za dobijanje poklona.
U skladu sa napred navedenim, mišljenja smo da pravo na poklon za Novu godinu imaju deca koja u toj godini pune 15 godina, odnosno konkretno u ovom slučaju pravo u 2020. godini na novogodišnji poklon imaju deca rođena 2005. godine (samim tim i deca rođena 31.12.2005. godine). Ukoliko poslodavac nije bio u mogućnosti da isplati ovo davanje u 2020. godini, isplata se može izvršiti i u 2021. godini, s tim da je potrebno voditi računa da se troškovi poklona povodom Nove godine i Božića priznaju u godini kad su isplaćeni, odnosno da je potrebno voditi računa da vrednost poklona zbirno u jednoj kalendarskoj godini, odnosno u 2021. godini, bude niža od neoporezivog iznosa propisanog Zakonom o porezu na dohodak građana. Poslodavac može samo jednom da koristi neoporezivi iznos, tako da ukoliko se drugi poklon daje u istoj godini i isplaćuje iznad neoporezivog iznosa (računajući oba poklona), ima će tretman zarade zaposlenog.
Prema članu 97. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Opštinsko veće nije u obavezi da izvrši izbor kandidata sa liste za izbor-za popunjavanje položaja načelnika Opštinske uprave, ali je dužno da o razlozima za to obavesti sve učesnike konkursa pisanim putem i na internet prezentaciji opštine. Koji akt u ovom slučaju donosi Opštinsko veće-odluku, zaključak... o svom opredeljenju da ne izvrši izbor kandidata sa liste za izbor? Da li se taj akt Opštinskog veća dostavlja učesnicima konkursa, ili samo obaveštenje u smislu odredbi citiranog člana 97. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Da li na dostavljeno obaveštenje o neizboru kandidata sa liste kandidati imaju pravo pokretanja upravnog spora, imajući u vidu odredbe člana 98. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prema kojima se upravni spor pokreće na rešenje o postavljenju na položaj, a ne i protiv akta Opštinskog veća o neizboru kandidata, odnosno protiv obaveštenja kandidata sa liste o tome, koje ne predstavlja upravni akt, pa ne može ni biti predmet upravnog spora?
U skladu sa članom 95. Zakona o zaposlenima u AP i JLS javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće opštine, grada ili gradske opštine. Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju.
Dalje se u članu 96. Zakona kaže da izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri člana. Najmanje jedan član komisije mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, jedan član koji je stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Po okončanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
U skladu sa članom 97. Zakona listu kandidata konkursna komisija dostavlja organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću. Organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata. Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću ne može biti predložen kandidat za postavljenje na položaj. Organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće nije obavezno da izvrši izbor kandidata sa liste za izbor, ali je dužno da o razlozima za to obavesti sve učesnike konkursa pisanim putem i na internet prezentaciji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Ako organu autonomne pokrajine nadležnom za postavljenje na položaj, odnosno Veću ne bude predložen kandidat za postavljenje na položaj ili ako organ autonomne pokrajine nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće ne postavi predloženog kandidata, sprovodi se novi javni konkurs.
Iz navedenih odredbi proizilazi da će Veće opštine, grada ili gradske opštine u formi obaveštenja saopšti učesnicima konkursa i javnosti da nisu izabrali kandidata sa liste. Pisano obaveštenje Veće će uputiti svim učesnicima konkursa i objaviti ga na internet stranici jedinice lokalne samouprave. Na pomenuto obaveštenje nije moguće izjaviti pravni lek.
Da li funkcioneru JLS prestaje radni odnos sa navršenih 65 godina života, iako mu mandat funkcionera nije istekao?
Članom 6. stav 1. Zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
S tim u vezi, članom 13. Zakona propisano je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen, podnošenja ostavke ili razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Takođe, odredbama člana 14. stav 7. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da funkcioner može nastaviti da radi i nakon navršenja 65 godina života, odnosno vršenje ove funkcije traje do isteka mandata, odnosno isteka perioda na koji je postavljen, ili do razrešenja, odnosno ostavke.
S obzirom da su u opštem rečniku javnih nabavki nabavke projekata definisane opštim pojmom nabavke (a nema definisinih različitih projekata kao na primer projekat asfaltiranja ulice, projekat izgradnje sekundarne vodovodne mreže, projekat energetske efikasnosti i sl.), da li različite javne nabavke za projekte pojedinačno staviti u plan javnih nabavki ili sve one idu pod jednu nabavku za izradu projektne tehničke dokumentacije?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, naručilac neće postupiti protivno odredbama Zakona ni u jednoj od dve navedene alternative u pitanju.
Naime, sve dok naručilac ne izbegava primenu odredaba Zakona oblikujući je u više nabavki, već za svaku nabavku predviđa primenu odredaba Zakona, naručilac ne postupa protivno odredbama Zakona.
Posebno ukazujemo da ukoliko se u trenutku pokretanja postupka javne nabavke imaju izrađeni projektni zadaci (tehničke specifikacije) za više projekata koji su predmet nabavke, može se pokrenuti jedna javna nabavka koja će biti oblikovana po partijama.
Da li može istovrsna nabavka da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta (npr. nabavka dobra -građevinski materijal za IRL po različitim ugovorima: da li je, u tom konkretnom slučaju moguće raspisati jednu nabavku, a u toku godine se ukaže potreba za još jednom, a nakon usvojenog rebalansa se obezbede sredstva)?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 5. stav 2, propisano je da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.
Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, odnosno da se izbegne primena odredaba Zakona kojima se utvrđuju pravila postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (procenjena vrednost na godišnjem nivou).
S druge strane, Zakon kao ni njegov prethodnik ne zabranjuje da naručioci u toku jedne kalendarske godine sprovedu više postupaka javne nabavke koji se odnose na istovrsni predmet javne nabavke.
Tako, na primer, naručilac može sprovesti javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 700.000,00 dinara bez PDV-a, a zatim u toku iste kalendarske godine još jednu javnu nabavku kancelarijskog materijala procenjene vrednosti u iznosu od 800.000,00 dinara bez PDV-a. Bitno je da nijedna od dve nabavke iz datog primera nije izuzeta od primene Zakona.
U vezi sa konkretnim pitanjem odgovor je da – istovrsna nabavka može da se raspisuje u toku kalendarske godine dva puta, uz poštovanje navedenih odredaba Zakona.
Dodatno napominjemo da ovakvo postupanje odstupa od načela efikasnosti, te je preporuka da se potreba za ovakvim postupanjem obrazloži u dokumentima koji se donose (na primer, u odluci o sprovođenju drugog postupka javne nabavke).
Da li lice koje je u penziji, a postavljen je za pomoćnika predsednika opštine, može biti na stalnom radu u opštini i da li mu u tom slučaju miruju prava po osnovu penzije?
Odredbama člana 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS" br. 21/16, 113/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18) propisano je da se zaposlenima u smislu ovog zakona smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.
Odredbama člana 4. istog zakona propisano je da je poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u jedinicama lokalne samouprave - jedinica lokalne samouprave, a prava i dužnosti u ime poslodavca za funkcionere vrši skupština grada, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prevashodnos e uređuju radni odnosi, odnosno radnopravni položaj izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u irganima i organizacijama teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, dok se na plate ovih lica primenuje postojeći propis: Zakon o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS" br. 34/01, 62/06 - dr. zakon, 116/08 - dr. zakon, 116/08 - dr. zakon, 92/11, 99/11 - dr- zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon).
U pogledu visine plate izabranog lica, odnosno funkcionera na stalnom radu, odredbama člana 9. stav 1. tačka 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano je da se koeficijent za obračun i isplatu plata izabranih lica u gradovima utvrđuje najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine.
U vezi sa navedenom primenom postojećih propisa, a u pogledu prava na platu za stalno zaposlene funkcionere u organu JLS, koji su korisnici penzije, mišljenja smo da se odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima kojima je propisano da izabrana lica, osim lica na stalnim funkcijama (sudije, javni tužioci), koja su pre izbora na funkciju ostvarila pravo na penziju imaju pravo na deo plate u visini razlike između njihove penzije i plate koju bi primali na toj funkciji da nisu ostvarili pravo na penziju, imaju i dalje shodno primenivati na ova lica.
Imajući u vidu sve napred navedeno, mišljenja smo da funkcioner na stalnom radu u organu lokalne samouprave koji je korisnik penzije, ima pravo na platu u visini razlike između njegove penzije i plate koju bi primio na toj funkciji da nije ostvario pravo na penziju.
Da li opštinski pravobranilac kome je istekao mandat i stekao uslov za penziju može biti ponovo postavljen na nov mandatni period, ili pak mora da po sili zakona ode u penziju pa nakon toga da bude angažovan, ako postoji želja za njegovim ponovnim angažovanjem?
Članom 6. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP i JLS („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17- dr. zakon i 95/18) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za JLS, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
S tim u vezi, članom 13. Zakona propisano je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen, podnošenja ostavke ili razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Takođe, odredbama 14. stav 7. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Za funkcionera koji je u radnom odnosu u organu AP ili JLS u pogledu prestanka radnog odnosa primenjuje se Zakon o radu. S tim u vezi, članom 175. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US), propisano je da radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Dakle, za nastavak radnog odnosa potrebna je saglasnost obe strane, i poslodavca i zaposlenog. Ako se ne sporazumeju zaposlenom prestaje radni odnos i on dalje ostvaruje pravo na penziju kod fonda PIO. Sa druge strane radni odnos se produžava za određeni period ako se postigne saglasnost volja obe strane.
Naime, kada lice ispuni uslove iz Zakona (65 godina života i 15 godina staža osiguranja), njemu može prestati radni odnos u zavisnosti od dogovora sa poslodavcem, ali ono nije automatski i steklo pravo na penziju. Ovo lice može dalje da nastavi da radi kod istog ili drugog poslodavca, ili može da podnese zahtev nadležnom fondu PIO kako bi mu se priznalo pravo na starosnu penziju. Važno je naglasiti da po odlasku u starosnu penziju lice može kao penzioner da zasnuje radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme) ili da bude angažovan van radnog odnosa i da istovremeno nastavi da prima penziju.
Zakon ne ograničava vreme do kada zaposleni može da ostane u radnom odnosu, važno je da postoji saglasnost između poslodavca i određenog lica.
Dakle, imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da u slučaju prestanka radnog odnosa prestankom funkcije i sticanjem uslova za starosnu penziju, Opštinski pravobranilac može odmah podneti zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju jer mu je to pravo zagarantovano Zakonom i ne utiče ne njegovo eventualno novo zaposlenje, a može i nastaviti da radi i nakon navršenja 65 godina života, odnosno vršenje ove funkcije traje do isteka mandata, odnosno isteka perioda na koji je postavljen, ili do razrešenja, odnosno ostavke.
Da li zaposleni u lokalnoj samoupravi koji je na bolovanju preko 30 dana, od Covid 19 a kome je bolovanje isplaćeno 100% ima pravo na solidarnu pomoć zbog duže i teže bolesti?
U skladu sa članom 51. stav 1 tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju duže i teže bolesti njega ili članova njegove porodice ili teže povrede zaposlenog. Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Iz navedenog zaključujemo da su se u ovom konkretnom slučaju ispunili uslovi za isplatu solidarne pomoći.