Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li Skupština glasa za odluku da je odborniku prestao mandat zbog nespojivosti funkcije preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika ili samo donosi odluku kojom utvrđuje da je odborniku prestao mandat bez glasanja?
Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da:
(1) Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
(2) Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.
(3) O donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Članom 46. st. 1. i 6. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:
(1) Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
(6) Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), skupština jedinice lokalne samouprave na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Članom 49. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisano je da:
(1) Na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.
(2) Žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluke iz stava 1. ovog člana.
Iz citiranih zakonskih odredbi proističe da je skupština jedinice lokalne samouprave u svim slučajevima prestanka mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran dužna da donese odluku kojom utvrđuje prestanak mandata, da se ta odluka donosi glasanjem i da je odluka doneta ako je za nju glasala većina prisutnih odbornika, osim ako je statutom jedinice lokalne samouprave predviđena neka druga, kvalifikovana većina.
Da li su lica angažovana po osnovu dopunskog rada u jedinici lokalne samouprave u obavezi da dostavljaju izveštaj o radu?
Članom 202. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
Iz navedenih odredbi se vidi da sam zakon ne predviđa obavezu dostavljanja izveštaja o radu za angažovano lice, kao obavezni deo ugovora, ali takođe ne postoji prepreka da se tako nešto ugovori.
Da li je ispravan postupak za to da se nepokretnost koja je u državini opštine unese kao i sve ostale, gde bi se u tački 8 NEP-JS obrasca, kod stavke "Isprava o korišćenju" izabrala opcija "držalac" iz padajućeg menija?
Prilikom unosa podataka u NEP-JS obrazac mogu se uneti samo oni podaci koji su vec predviđeni u padajućem meniju prilikom korišćenja aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini Republičke direkcije za imovinu.
Obzirom da kod sekcije 8. "isprava o korišćenju" postoji opcija "držalac" može se uneti taj podatak ukoliko se neka nepokretnost nalazi u državini opštine.
Važno je da se unesu podaci kako piše u izvodu iz katastra (list nepokretnosti) obzirom da se radi o javnoj ispravi ili podatak sa javnog pristupa katastru nepokretnosti, sajt RGZ-a, sa KnWeb-a ukoliko se ne poseduje list nepokretnosti.
Da li zaposleni u jedinici lokalne samouprave ostvaruje pravo na isplatu jubilarne nagrade i za godine rada u ustanovi kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave koja je poslodavac zaposlenom?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Da li licu koje je zaposleno po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima na 2 meseca i kome, nakon isteka treba produžiti ugovor na jos 6 meseci, sledeći ugovor sme da bude 6 meseci ili 4 meseca (jer radnik radi već dva meseca)? S obzirom da je lice raspoređeno, po sistematizaciji, na radno mesto sa visom školom, može li se opet rasporediti na isto mesto, ili mora da se rasporedi na neko drugo radno mesto sa višom školom koje postoji u sistematizacji? Šta ako ne postoji radno mesto u sistematizacji sa višom školom?
Zakon o radu u članu 197. i 198. govori o privremenim i povremenim poslovima kao radu van radnog odnosa. Članom 197. predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovaj ugovor zaključuje se u pisanom obliku. Dok, u članu 198. zakon kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor vezuje za kalendarsku godinu, tj. 120 radnih dana, na koliko se može zaključiti ugovor, računaju se u kalendarskoj godini. Što u ovom konkretnom slučaju znači da ako je lice obavljalo poslove po osnovu ugovora u trajanju od 2 meseca u ovoj kalendarskoj godini za iste poslove se može zaključiti novi ugovor do maksimalno 120 radnih dana. Ukoliko su različiti poslovi u pitanju, ugovor se može zaključiti za novi period od 120 radnih dana. Što se samih poslova tiče, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova se može zaključiti za obavljanje poslova iz delatnosti i van delatnosti poslodavca.
Šta se dešava ako roditelji odbiju da potpišu mišljenje Interresorne komisije o organizovanju školovanja u kućnim ulovima? Da li postoji mogućnost oslobađanja školovanja deteta usled teškog zdravstvenog stanja?
U Republici Srbiji osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno za učenike starosti od šest i po do petnaest godina. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 84. propisano je da je odgovornost roditelja da dete upiše u osnovnu školu i obezbedi redovnost pohađanja škole.
Istim zakonom, član 3. propisano je da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/18) uređuje se način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju. Obrazovno-vaspitni rad za učenike na dužem kućnom lečenju podrazumeva organizovanje nastave individualno za učenika u kućnim uslovima.
Osnovna škola je u obavezi da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja na način i pod uslovima utvrđenim pravilnikom.
Roditelj školi podnosi Zahtev koji sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje Interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Prema roditelju koji ne postupa u skladu sa članom 84. ZOSOV-a, odnosno koji detetu uskraćuje pravo na obrazovanje, osnovna škola je u obavezi da preduzme propisane mere.
Da li Opštinskog pravobranioca postavlja Skupstina opstine ili opštinsko Veće? Takođe, da li se skupštinskom Odlukom o pravobranilaštvu mogu propisati manje godine staža kao jedan od uslova za postavljenje pravobranioca, nego godine (10 godina) koje su propisane zakonom?
Zakonom o pravobranilaštvu (Sl. glasnik RS", br. 55/2014) nije definisan organ nadležan za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave. Takođe, ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa nikakvu smernicu u tom pogledu. Obzirom da pomenuti zakoni nisu dali preciznija određenja, nadležni organ za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave određuje se statutom kao i gradskom/opštinskom Odlukom o pravobranilaštvu JLS. Uzevši u obzir da čl.53 stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđa da "odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave", te da Vlada postavlja državnog pravobranioca, SKGO je prilikom izrade Modela odluke o pravobranilaštvu analogno predložila da Veće bude organ koji će izabrati pravobranioca opštine/grada. Svakako da je ispravno i da Skupština opštine bira pravobranioca ukoliko je Odlukom o pravobranilaštvu tako definisano. Napominjemo da je Ministarstvo pravde dalo pozitivno mišljenje na model akta koji je izradio SKGO.
Što se tiče uslova u pogledu radnog iskustva koji su definisani zakonom za izbor pravobranioca, takođe primenjujemo čl. 53 st. 2. zakona, odnosno propisana je shodna primena odredbi zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo na pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u delu odredbi kojima se uređuje izbor pravobranioca, što faktički znači da JLS svojim aktom propisuje uslove za lokalnog pravobranioca.
SKGO je u svom modelu akta o pravobranilaštvu definisalo najmanje tri godine radnog iskustva za izbor pravobranioca, i kao što je već navedeno dobili smo pozitivno mišljenje Ministarstva pravde. Ipak, svaka JLS može da uslove u pogledu godina radnog staža pravobranioca prilagodi svojim mogućnostima, uz preporuku da prihvatite naš predlog od najmanje tri godine radnog staža, obzirom da smo na taj predlog dobili saglasnost nadležnog ministarstva.
Da li JLS može kao donaciju da primi izrađen projekat (projektno-tehničku dokumentaciju)?
Da, JLS može da primi donaciju. Relevantni zakoni koji to omogućavaju su Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći. JLS može doneti akt - Pravilnik o donacijama i humanitarnoj pomoći koji uređuje način i postupak primanja donacije kao namenskog ili nenamenskog bespovratnog prihoda. Potrebno je da se nakon donošenja ovog akta, napraviti i ugovor kojim se regulišu prava i obaveze davaoca i primaoca donacije.
Da li zaposleni koji ima 26 godina radnog iskustva u lokalnoj samoupravi (isti opis poslova 20 godina, školovao se u toku rada i stekao stepen visokog obrazovanja na osnovnim akademskim studijama u trajanju od 4 godine, odnosno u obimu od 240 ESPB bodova) i trenutno ima zvanje višeg referenta, dve godine uzastopno je ocenjen ocenom “ističe se”, ima pravo na priznavanje zvanja “mlađi savetnik”?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Navedenim odredbama, lica koja su više od pet godina u radnom odnosu kod poslodavca, a koja su naknadno stekla viši nivo obrazovanja, se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Pored navedenih uslova potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Šta je sve potrebno da roditelj prijavi dete na evidenciju rada Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nakon završetka srednjeg obrazovanja?
Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) mogu da se prijave:
- nezaposleni koji traži posao
- zaposleni koji traži promenu zaposlenja
- druga lica koje traže zaposlenje
Osnovna dokumentacija za prijavljivanje:
- lična karta ili druga važeća javna isprava sa fotografijom i podacima o licu izdata od strane ovlašćenog državnog organa, u kojoj postoji podatak o prebivalištu lica
- dokaz o školskoj spremi ili stručnoj osposobljenosti (original dokumenta na uvid)
- akt o prestanku radnog odnosa (ako je lice bilo u radnom odnosu)
- drugi dokazi u skladu sa zakonom (uverenja, potvrde, izjave).
U slučaju da je za dalji tok u smislu evidencije potrebna i procena radne sposobnosti onda je potrebno da se dostavi dodatna dokumentacija za osobe sa invaliditetom i to:
- dokaz o statusu osobe sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ( Sl. glasnik RS, 36/2009 I 32/2013).
Da li se može dva puta odložiti detetu polazak u prvi razred osnovne škole?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18 – dr. zakon i 6/20) članom 18. propisuje da se u prvi razred osnovne škole upisuje svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina. U istom članu, stav 3. navedeno je: “Izuzetno, detetu može se odložiti upis u pri razred za godinu dana, u skladu sa posebnim zakonom.”
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19) propisano je da prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije:
“Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja Interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.”
Iz navedenog sledi da se u izuzetno, nakon pribavljanja dokaza i uz dodatno obrazloženje, upis u osnovnu školu deteta starosti šest i po do sedam i po godina može odložiti za godinu dana. Svako naredno odlaganje bi značilo uskraćivanje prava deteta na obavezno obrazovanje.
Osnovna škola je podnela Zahtev za pedagoškog asistenta za učenike sa smetnjama u razvoju. Škola ima potrebu da podnese odnosno da konkuriše za pedagoškog asistenta pri Ministarstvu i potrebna im je podrška od strane IRK. Da li je to u nadležnosti komisije i ako jeste u kojoj formi bi to bilo?
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020) u članu 136. stav 3. i stav 4. propisuje da:
„Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.
Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) bliže uređuje uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta.
Zbog višestruke uloge pedagoškog asistenta i potrebe da neposredno sarađuje sa roditeljima dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, kao i sa relevantnim ustanovama i organizacijama na lokalu, očekuje se da će posao pedagoškog asistenta uspešnije obavljati kandidat koji je prepoznat u zajednici kao osoba koja deluje u korist ostvarivanja prava osoba iz osetljivih društvenih grupa i ima njihovo poverenje.
Iz ovog razloga, članom 155. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da:
„U postupku izbora pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Dakle, uloga nadležnog organa jedinice samouprave je da kandidatu/kandidatima za koje smatra da će uspešno ostvariti saradnju sa roditeljima, institucijama i organizacijama u lokalnoj zajednici, da pozitivno mišljenje u procesu konkurisanja za posao pedagoškog asistenta u obrazovnoj ustanovi.