Питања и одговори

Имајући у виду да су питања постављена као практични задатак на који начин се попуњавању подаци у апликацији Републичке дирекције за имовину код попуњавања појединачног НЕП обрасца, црним (болдовано) је назначено шта се уноси као податак:

1. У овом случају треба попунити три НЕП ЈС обрасца, и то:

• Врста непокретности: Пословни простор (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Цело)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)

2. У овом случају треба попунити три НЕП ЈС обрасца, и то:

• Врста непокретности: Стамбена зграда (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)

3. Ако је власник објекта (нпр. ЈЛС) и није назначено који је удео на објекту, а за земљиште под тим објектом стоји да је удео: сразмеран површини објекта, тада за земљиште под објектом треба уписати, удео – Цело.

4. У овом случају треба попунити више НЕП ЈС образаца, и то:

• Врста непокретности: Стамбена зграда (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште под објектом (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Земљиште уз објекат (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Заједнички)
• Врста непокретности: Делови зграде (Носилац права ЈС на непокретностима – ЈЛС; Подаци о кориснику – ЈЛС; Удео – Цело)

Напомена:Колико делова објекта има ЈЛС, толико НЕП ЈС образаца попунити

5. У овом случају ЈЛС не врши евиденцију за кориснике, већ евиденцију своје имовине. Имајући у виду да је предметно грађевинско земљиште у власништву ЈЛС, значи да ЈЛС исто треба да има у својој посебној евиденцији. ЈЛС је дужна да се потруди да се та непокретност евидентира и у апликацији Регистар непокретности у ЈС. Уколико корисник одбија да приступи апликацији и изврши евиденцију непокретности које користи у јавној својини ЈЛС, тада евиденцију у Регистру непокретности у ЈС треба да изврши ЈЛС.

6. У овом случају ЈЛС не врши евиденцију за кориснике, већ евиденцију своје имовине. Имајући у виду да је предметно грађевинско земљиште у власништву ЈЛС, значи да ЈЛС исто треба да има у својој посебној евиденцији. ЈЛС је дужна да се потруди да се та непокретност евидентира и у апликацији Регистар непокретности у ЈС. Уколико корисник одбија да приступи апликацији и изврши евиденцију непокретности које користи у јавној својини ЈЛС, тада евиденцију у Регистру непокретности у ЈС треба да изврши ЈЛС.

7. У апликацији корисник нема увид у евиденцију других корисника апликације, као што је то случај са ЈЛС. Због тога, није могао да види да ли су непокретности већ унете. Уколико ЈЛС више нема власништво над предметним непокретностима, тада је потребно да иста изврши процедуру брисања тих НЕП ЈС образаца у апликацији Регистар непокретности у ЈС.

8. Код овог питања ЈЛС би требала да са корисницима којима је оснивач има међусобни договор око тога ко ће да евидентира непокретности које корисници користе а исте се налазе у власништву ЈЛС. Такође, уколико је евиденција дуплирана, потребно је да или ЈЛС или у овом случају Дом здравља изврши процедуру брисања тих НЕП ЈС образаца у апликацији Регистар непокретности у ЈС.

Према члану 117г Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у поступку пријема и обраде пореске пријаве и других извештаја, проверава се тачност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи или пореског органу.

Уколико пореска пријава и други извештаји који се достављају уз пријаву садрже недостатке из става 1. овог члана, Пореска управа или порески орган обавештава подносиоца пријаве о тим недостацима.

У случају да, подносилац пријаве - порески обвезник не поступи по обавештењу из става 2. овог члана, сматраће се да пореска пријава, односно други извештаји нису ни поднети Пореској управи.

Сходно томе, сматрамо да није потребно доносити решење о одбијању пријаве, већ се пореском обвезнику накнаде доставља обавештење.

Пријава по којој се не утврђује накнада се у апликацији Јединственог информационог система -  ЛПА ставља у статус “одбијена”, на основу обавештења, као и у свим другим случајевима, као што су дупле пријаве које не треба допуњавати и слично.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са чланом 6б Закона о порезима на имовину „помоћни објекти“ су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

- помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);

- помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Дакле, ако је надстрешница самостални објекат основе преко 10м2, тада се она може разврстати у групу „гараже и помоћни објекти“.

Чињенично стање може се утврдити или у поступку пореске контроле или увидом у податке катастра (ако постоје).

Напомињемо да треба проверити да ли предметне надстрешнице у пословним књигама воде по фер вредности применом МСФИ и МРС, па уколико је то случај онда фер вредност мора да буде пореска основица,  а не примена просечне цене за „гараже и помоћне објекте“. Сходно наведеном, порески обвезник нема право да бира да ли ће применити фер вредност, уколико испуњава услове да фер вредност буде пореска основица.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 2 . Закона о порезима на имовину непокретностима се, у смислу опорезивања имовине, сматрају:

• земљиште, и то грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
• стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Објекат је грађевина спојена са тлом, која представља физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку целину и то су: зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти, кабловска канализација, објекти комуналне инфраструктуре, индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, објекти спорта и рекреације, гробља, склоништа и сл.

Непокретности су инкорпорисане у земљиште и не могу се премештати с једног места на друго без оштећења њихове суштине.

Сходно томе, кућице које су постављене на сплавовима који се налазе на води, нису изграђене и самим тим ни сплав ни кућица на њему нису инкорпорисани у земљиште, у смислу да се могу премештати са места на место, тако да се не могу сматрати непокретностима и по нашем мишљењу не могу бити предмет опорезивања порезом на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

У складу са Законом о порезима на имовину претежна шифра делатности никада није опредељивала пореску основицу. Од 1.1.2021 брисана је из члана 7. одредба да се непокретности из става 4. овог члана опредељују према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности Наиме, та одредба је само указивала да се посматра делатност која се обавља у објекту, односно посматра се функционалност објекта, за шта је објекат намењен и у том смислу врста делатности из класификације, а не претежна регистрована делатност обвезника.

Напомињемо да обвезник може обављати разне делатности, а имати само једну претежну регистровану.

Изменама је у члану 7. дато појашњење шта се сматра производним, а шта складишним простором (који се опорезују по књиговодственој вредности према члану  7. Став 4 ЗПИ):

Производним погонима прерађивачке индустрије из става 4. тачка 2) овог члана сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за обављање производње у делатности која је класификована као прерађивачка индустрија, у складу са законом којим се уређује класификација делатности.

Складишним и стоваришним објектима из става 4. тачка 8) овог члана сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за преузимање и чување сировина и робе (укључујући и резервоаре и цистерне за складиштење који се сматрају непокретностима, као и објекте за складиштење отпада), који се не користе за промет на мало или за друге намене, односно у делу у коме се не користе за промет на мало или за друге намене.

Сходно томе, сматрамо да се пословни простор у коме су смештени готови производи за даљу продају могу опорезовати по књиговодственој вредности као складишни и стоваришни објекат по члану 7. став 4. тачка 8) Закона о порезима на имовину, ако се у том простору не врши малопродаја.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

У складу са члановима 19–22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је испуњење пореске обавезе, испуњење пореске обавезе у случају ликвидације или стечаја, у случају статусних промена и у случају смрти физичког лица, пословне неспособности или проглашења физичког лица за нестало.

Чланом 23. ZPPPA прописано је да пореска обавеза престаје:

1) наплатом пореза,

2) застарелошћу пореза,

3) отписом пореза,

4) на други законом прописан начин.

У случају застарелости пореза, отписа пореза или престанка пореске обавезе на други законом прописани начин, локална пореска администрација доноси решење о престанку пореске обавезе.

Чланом 176. – 182. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење) уређено је понављање поступка и то: разлози, иницијатива, рокови, захтев за понављање поступка, одлагање извршења решења, решавање у понављању поступка и поновљени поступак.

Чланом 183. истог закона прописано је поништавање коначног решења, а чланом 184. укидање решења. Чланом 163. овог закона уређено је поништавање побијаног решења од стране првостепеног органа.

Указујемо да је примећена пракса да се обавезе неосновано утврђују дужи низ година и након истека рока застарелости, што није уређено ниједним прописом, али у случајевима где не постоји предмет опорезивања, нису се доносила решења, обавеза мора бити сторнирана. Сходно наведеном, у зависности од конкретне пореско  - правне ситуације позивате се на одговарајући пропис.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Чланом 14. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да су јавне приходи:

1) порези;

2) доприноси за обавезно социјално осигурање;

2а) непорески приходи, и то:

(1) таксе,

(2) накнаде,

(3) казне,

(4) приходи настали употребом јавних средстава;

тач. 3) и 4) (брисане)

5) самодопринос;

6) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније;

7) (брисана).

Према ставу 2. истог члана примања државе су:

1) примања од продаје нефинансијске имовине;

2) примања од задуживања;

3) примања од продаје финансијске имовине.

подтач. (1)-(3) (брисане)

4) (брисана).

Чланом 60.  истог закона прописано је, да ако је од обвезника наплаћено више прихода из члана 14. став 1. тач. (1)-(5) овог закона, односно ако је основ за наплату био погрешан, извршиће се повраћај у складу са законом којим се уређује наплата јавних приходе, односно у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

У конкретном случају уплатни рачун 840-841151843-84 – Примања од продаје земљишта у корист нивоа општина није јавни приход из члана 14. став 1. тач. (1)-(5) овог закона, већ спада у примања (у складу са чланом 14. став 2. Закона о буџетском систему), па у том смислу се на овај јавни приход не примењују одредбе члана 60.  Закона о буџетском систему, па се повраћај врши у складу са законом којим се уређује наплата прихода.

Сходно наведеном, сматрамо да ЛПА није надлежна за повраћај нити прекњижавање примања и у том смислу нема основа за примену члана 70.  Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Захтев за повраћај треба одбацити решењем због ненадлежности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 2. Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада прописано је да се критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују  у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Према томе, обвезник, у складу са Уредбом, у пријави наводи претежну делатност, која може бити или претежна делатност из АПР или делатност од које обвезник остварује највише приходе.

У случају да постоји сумња у тачност исказаних података у пријави, орган локалне пореске администрације може да покрене поступак пореске контроле , а ради утврђивања од које је делатности порески обвезник остварио највише прихода, као и да ли је то његова претежна делатност. Сходно наведеном, сматрамо да је податак о регистрованој претежној делатности у регистру АПР тачан, потребно је проверити из ког разлога се тај податак разликује у регистру ПИБ, односно у регистру Пореске управе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 6а Закона о порезима на имовину,  јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.

Одлука из става 4. овог члана примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за пореску годину ако је донета и објављена до 30. новембра текуће године, на начин на који се објављују општи акти јединице локалне самоуправе која ју је донела и објавила на званичној интернет страници.

Гајењем биљака, односно садног материјала, односно шума, у смислу става 4. овог члана, сматра се гајење (једногодишњих, двогодишњих, односно вишегодишњих) биљака, односно гајење садног материјала, односно гајење шума, које је класификовано у области пољопривреда, шумарство и рибарство, у складу са прописом којим се уређује класификација делатности.

Чланом 6б истог закона прописано је да код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

1) „грађевинско земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња;

2) „пољопривредно земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта;

3) „шумско земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење и управљање шумама и шумским земљиштем.

За предметно земљиште је у катастру уписана врста земљишта: остало грађевинско земљиште, а намена земљишта је њива. То значи да је то земљиште дефинисано као грађевинско земљиште, при чему намена земљишта у катастру може да укаже (а не мора) да се то земљиште користи као пољопривредно.

Сходно томе, уколико је ваша ЈЛС донела одлуку у складу са чланом 6а Закона и ако предметно земљиште није изграђено и користи се искључиво као пољопривредно, тада се разврстава у групу грађевинско земљиште – намена пољопривредно. Уколико није донета одлука или ако земљиште није по својој фактичкој намени пољопривредно, односно ако је изграђено или се користи као грађевинско, у том случају се разврстава у групу грађевинско земљиште.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 29. Закона о општем управном поступку (ЗУП):

(1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе (сертификате, потврде итд.) о чињеницама о којима воде службену евиденцију у складу са законом.

(2) Уверења и друге исправе о чињеницама о којима се води службена евиденција издају се сагласно подацима из службене евиденције, и имају доказну вредност јавне исправе.

(3) Уверења и друге исправе издају се, по правилу, истог дана кад је странка поднела захтев, а најкасније у року од осам дана, ако посебним прописом није друкчије предвиђено.

(4) Захтев странке за издавањем уверења и друге исправе може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не изда уверење или другу исправу, нити решење којим одбија захтев, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

(5) Странка која сматра да уверење или друга исправа о чињеницама о којима се води службена евиденција нису издати сагласно подацима из службене евиденције, може да захтева њихову измену или издавање новог уверења или друге исправе. Овај захтев може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не измени издато уверење или другу исправу или не изда ново уверење или другу исправу, нити изда решење којим одбија захтев - странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

У складу са наведеним,  уверење мора садржати датум доношења, а то је датум када је уверење и донето, а мора бити донето у року од 8 (осам) дана од дана подношења захтева . Што се тиче података које ће садржати то уверење, сматрамо да не постоји законски основ да орган одбије захтев за издавање уверења у ком се тражи износ дуга или други податак са одређеним датумом, а у складу са одредбама ЗУП-а који прописује да се у уверењу дају подаци из службене евиденције, укључујући и давање података колико је дуг на одрешени дан, уколико странка захтева.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији и Закона о порезима на имовину порески обвезници који воде пословне књиге утврђивање пореза на имовину врше самоопорезивањем, што значи подношењем пореске пријаве која је формално и математички исправна (неопходно је да пролази валидацију).

Након утврђивања пореза на имовину самоопорезивањем и подношења пореске пријаве, запослени у локалној пореској администрацији могу вршити пореску контролу.

Пореска контрола уређена је одредбама чл. 118. – 134а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Према одредбама чл. 123. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган, у складу са овим законом. Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се решењем пореског органа налаже да их отклони.

Према наведеном поступак пореске контроле у локалној пореској администрацији врши се у случајевима када се посумња у тачност и потпуност исказаних података у пореској пријави или ако се посумња да се према подацима у пореској пријави утврдила мања пореска обавеза, односно у случајевима када обвезник није поднео пореску пријаву.

У конкретном случају, уколико порески обвезник сам не поднесе измењену пореску пријаву (водећи рачуна о случајевима када порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву у складу са чланом 40. ZPPPA), једини начин да се тачно утврди обавеза по основу пореза на имовину јесте поступак пореске контроле. Уколико се поступком констатују неправилности које за последицу имају нетачно утврђену обавезу, доноси се решење којим се утврђује разлика пореза, односно пореске обавезе (порез који није утврђен пореском пријавом) , на тај начин се отклањају констатоване неправилности.

У конкретном случају по захтеву наведеног пореског обвезника као и на основу чињеница, сматрамо да се, без обзира на наводе и констатације обвезника да је у свим општинама и градовима поднео исту пореску основицу за резервоаре, може покренути поступак пореске контроле за 2020 .годину (уколико је потребно и за раније године), јер се према мишљењу Министарства финансија резервоари на бензинским станицама не сматрају складишним простором, већ делом малопродајног објекта.

У вези са утврђивањем пореске основице за 2021. годину, напомињемо да је Законом о порезима на имовину, у члану 6б јасно и недвосмислено прописано да су помоћни објекти самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности, као и економски објекти и надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти. Сходно томе, сматрамо да порески обвезник није правилно исказао пореску основицу за резервоаре на својим бензинским станицама, јер се они користе за обављање делатности. При том напомињемо да је за надстрешнице неопходно проверити да ли су они самостални објекти или не, па у складу са утврђеном чињеницом да то и јесу , они могу бити пријављени по цени помоћних објеката.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са одредбама члана 6б. Закона о порезима на имовину дефинише се појам помоћних објеката.

Помоћни објекти су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

• помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);
• помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Сходно наведеном, уколико објекат служи за обављање делатности не би могао да се разврста у групу “гараже и помоћни објекти“.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.