Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се акциони планови доносе истовремено или у ком року након доношења Програма?
Акциони план се по правилу израђује и усваја истовремено са усвајањем Програма, као његов саставни део. Законом о планском систему, предвиђено је да је могуће акциони плана неког документа јавне политике (стратегије, програма) усвојити и након усвајања Програма, с тим што се у самом документу одређује рок за усвајања акционог плана, који не може бити дужи од 90 дана. Уколико се акциони план усвоји у року од 90 дана од дана усвајања Програма није потребно посебно за акциони план спроводити јавну расправу.
Да ли је рок за достављање података продужен због интеграције националног и локалног регистра или није?
Рок није продужен. Подаци за 2021. годину достављају се на начин и у роковима прописаним важећим Правилником о методологији за вођење националног и локалног регистра извора загађивања.
Агенција за заштиту животне средине понудила је локалним самоуправама могућност да приступе test модулу информационог система намењеном локалном регистру извора загађивања, али ће нови начин и рокови извештавања, као и прелазни рокови, бити дефинисани приликом измене Правилника или доношењем новог правилника којим ће се регулисати ова област.
Да ли за План квалитета ваздуха треба доносити стратешку процену?
Законом о заштити животне средине (чл. 35) и Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину (чл. 5.), прописано је за које стратегије, планове, програме и основе се врши стратешка процена утицаја на животну средину, при чему нису наведени документи којима се утврђују циљеви и мере за заштиту и побољшање квалитета ваздуха. Додатно, прописано је да ЈЛС одређују врсте планова и програма за које се израђује стратешка процена утицаја. У складу с тим, може се закључити да за План квалитета ваздуха не треба спроводити поступак стратешке процене утицаја на животну средину.
Да ли по Закону о управљању отпадом треба да се донесе Локални план управљања отпадом или треба да се усклади са Законом о планском систему?
У складу са чланом 54. Закона о планском систему, уколико је одредбом посебног закона прописано доношење неког планског документа, онда се примењује тај посебни закон док се не усагласи са Законом о планском систему. С обзиром да одредбе Закона о управљању отпадом, којима су утврђене обавезе за доношење различтих докумената, још увек нису усаглашане са Законом о планском систему, ЈЛС и даље има обавезу да израђује План управљања отпадом.
Који је најприкладнији одговор министраству једне неразвијене опстине у области краткорочног акционог плана заштите ваздуха, која на својој територији нема топлану и друге изворе загађивања осим индивидуалних ложиста и испуштање гасова из моторних возила? Општина нема довољно финансијских средстава да изврши мониторинг и добије податке да ли спада у трећу категорију ваздуха за зону и агломерацију.
Обавезу израде краткоричног акционог плана имају ЈЛС када постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи утврђених актом Министарства заштите животне средине којим се прописују захтеви квалитета ваздуха. Када нема мониторинга (мерења), онда се не може утврдити да ли је било или не таквог прекорачења. Категорије ваздуха у зонама и агломерацијама се утврђују на основу мониторинга, и проглашавају се Уредбом о утврђивању Листе категорија квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама на територији Републике Србије за сваку годину посебно.
Да ли водитељи случаја на јавним овлашћењима треба да обрађују захтеве корисника за обезбеђивање услуга која се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе у погледу пријема захтева и пружања услуге процене и планирања?
Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад је дефинисано да је водитељ случаја стручњак задужен за конкретан случај који процењује и координира поступком процене потреба конкретног корисника, предузима мере и координира предузимање мера у заштити и подршци кориснику, користећи потенцијале центра и других служби и ресурса у локалној заједници. Дакле, не постоји недоумица да је водитељ случаја у Центру за социјални радтај који обавља послове процене и планирања за корисника, без обзира из којих средстава ће бити плаћен. У прилог томе говори и члан 68. став 2. Закона о социјалној заштити који дефинише да водитељ случаја процењује да да ли корисник има потребу за услугом коју обезбеђује РС, АП односно ЈЛС и у складу са тим издаје кориснику упут за коришћење наведене услуге. Имајући у виду да је процена и планирање изворни посао у надлежности Републике који је поверен Центру за социјални рад, водитељ случаја који ради на јавним овлашћењима је једини који процењује потребе корисника а из које може да произађе управни акт или извршни документ.
Да ли орган ЈЛС или пружалац услуге могу да доносе одлуке о услугама и правима из области социјалне заштите које су у надлежности ЈЛС или то мора да ради ЦСР.
Поступак за коришћење услуге социјалне заштите, коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи искључиво Центар за социјални рад. У Центру за социјални рад се такође води поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи док поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом јединице локалне самоуправе. Сва остала права која обезбеђује ЈЛС се остварују на начин и под условима које пропише ЈЛС одговарајућим актима.
Да ли постоје могућности за превладавање недостатка капацитета појединих ЈЛС за обезбеђивање услуга социјалне заштите?
Развој капацитета социјалне заштите у складу са потребама локалне заједнице је континуирани процес који је интегрална компонента обезбеђивања социјалне заштите у ЈЛС. Имајући у виду да су потребе за социјалном заштитом променљиве према обиму, структури и садржају ЈЛС имају честу потребу за усаглашавањем капацитета са потребама. Ово је нарочит изазов за мање ЈЛС којима је потребан готово једнак садржај као и већим локалним заједницама али у мањем обиму. Неки од уобичајених начина превладавања недостатака капацитета ЈЛС су
- Удруживање ЈЛС ради обављања појединих функција које доприноси ефективнијем коришћењу стручних капацитета и ефикаснијем обезбеђивању социјалне заштите. Наиме, ЈЛС, њени органи и службе, као и предузећа, установе и друге организације чији је оснивач, остварују сарадњу и удружују се са другим јединицама локалне самоуправе и њеним органима и службама у областима од заједничког интереса и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и установе;
- Сарадња са организацијама цивилног друштва које поседују специфична знања и вештине из непосредне комуникације са корисницима а неретко располажу и волонтерским капацитетима;
- Ангажовање професионалних организација изван ЈЛС за обављање одређених послова попут прућања услуга, развоја и планирања, надзора и сл.
Да ли средства добијена кроз наменски трансфер за ову годину могу да буду пренета у наредну годину, односно да ли средствима добијеним ове године може да се настави финансирање услуге и у наредној години?
Која је улога у ЈЛС у стручном усавршавању стручних радника у Центру за социјални рад?
Јединица локалне самоуправе нема непосредну одговорност за стручно усавршавање стручних радника у Центар за социјални рад. Наиме, одговорност за стручно усавршавање сносе сами стручни радници и послодавац. Међутим, како је у овом случају послодавац Центар за социјални радкоји не остварује профит нити приходе на тржишту, већ обавља послове у име републичке, покрајинске и локалне власти, неопходно је да орган власти за које Центар за социјални рад обавља послове обезбеди средства за пословање. У овом случају се ради о средствима за стручно усавршавање у оном делу за који је надлежан послодавац. Послодавац у складу са политиком оснивача и органа власти који су поверили послове Центар за социјални рад, својим планом одлучује о обиму стручног усавршавања који ће да обезбеди стручним радницима. Ова одлика зависи од мноштва фактора али садржај стручног усавршавања би требало да обухвати примену свих техника, метода политика и прописа који до тада нису примењивани.
Каква су међусобна права и обавезе између органа ЈЛС, Центра за социјални рад и Интерресорне комисије?
Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво. Органи локалне самоуправе планирају, уређују и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности и од интереса за локално становништво. Јединица локалне самоуправе се између осталог стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе и обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група.
Интерресорну комисију образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Задатак интерресорне комисије је да врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком у смислу образовања о чему доноси мишљење.
Центар за социјални рад одлучује о остваривању права корисника из области социјалне заштите и о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад, у складу са актима јединице локалне самоуправе, учествује у пословима планирања и развоја социјалне заштите у јединици локалне самоуправе. Центар за социјални рад, као јавно овлашћење, обавља послове потреба и снага корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите, спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите, предузима прописане мере и покреће и учествује у судским и другим поступцима. Послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара јединица локалне самоуправе центар за социјални рад обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Дакле ради се о потпуно различитим ентитетима. Рад органа ЈЛС има управни карактер а чије одлуке су по правилу извршне и за које сносе одговорност. Интерресорна комисија је стручно тело које даје стручно мишљење. Органи локалне самоуправе не морају да поступе у складу са стручним мишљењем Intrresorne комисије али морају да га уваже и да евентуално поступање супротно мишљењу Intrresorne комисије образложе. Наиме, органи ЈЛС, поред стручног мишљења Intrresorne комисије, при одлучивању узимају у обзир приоритете који су одређени политиком ЈЛС као и средства којима ЈЛС располаже.
Центар за социјални рађе јавна служба коју оснива ЈЛС за обављање одређених послова из њене надлежности. Такође, Центар за социјални рад, обавља одређене послове који су поверени од стране централне власти. Центар за социјални радмора да поступа у складу са политиком и одлукама ЈЛС у делу послова које обавља у име ЈЛС. Центар за социјални радпри доношењу одлуке о коришћењу неких услуга социјалне заштите треба да узме у обзир мишљење Intrresorne комисије али образложену одлуку доноси Центар за социјални рад и за њу сноси одговорност.
Које услуге социјалне заштите се могу сматрати иновативним?
У закону о социјалној заштити се помиње термин „Иновативне услуге“ у делу који наводи издатке ЈЛС који се могу финансирати из буџета Републике Србије, путем наменских трансфера. Међутим, у прописима не постоји прецизније одређење о иновативним услугама. Према расположивој литератури, иновативне услуге су оне које дају боље резултате од постојећих. Како су постојеће услуге социјалне заштите одређене спецификацијом услуга, односно сврхом, циљном групом и активностима, иновативне услуге су оне које променом у неком од ова три елемента дају боље резултате.