Питања и одговори

ЈЛС може из свог буџета да издвоји средства за све услуге у складу са потребама локалне самоуправе. Потребе локалне самоуправе се утврђују одговарајућом одлуко ЈЛС.  Дакле уколико је одговарајућом одлуком ЈЛС, најчешће одлуком о социјалној заштити, предвиђено да се обезбеди услуга породичног сарадника, онда за то не постоје никакве препреке.

Нацрти правних аката немају никакво правно дејство. Сва решења у нацрту закона се примењују након усвајања измена и допуна закона.

У случају ненаменског трошења средстава из наменских трансфера, министар финансија може предложити Влади да се јединици локалне самоуправе ускрати део укупног ненаменског трансфера у износу ненаменски утрошених средстава.

Законом о социјалној заштити су утврђене три врсте надзора у овој области: инспекцијски надзор, надзор над радом, и надзор над стручним радом установа социјалне заштите.

Инспекцијским надзором се испитују спровођење закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица. Инспекцијски надзор над радом установа социјалне заштите и пружалаца услуга социјалне заштите врши министарство надлежно за социјалну заштиту, преко инспектора социјалне заштите у свим ЈЛС изузев на територији покрајине и у Београду. На територији покрајине овај посао обавља надлежни покрајински секретаријат. Инспекцијски надзор над радом центра за социјални рад и установе социјалне заштите, односно пружаоца услуга социјалне заштите који пружа услуге смештаја у прихватилиште (осим смештаја за жртве трговине људима) или прихватну станицу и дневне услуге у заједници на територији града Београда врши градска управа града Београда као поверене послове.

Надзор над радом састоји се од надзора над законитошћу рада и надзора над сврсисходношћу рада органа државне управе и ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе. Имајући у виду да услуге социјалне заштите нису послови државне односно локалне управе, овом врстом надзора нису обухваћени пружаоци локалних услуга социјалне заштите.

Надзором над стручним радом се утврђује испуњеност захтева у односу на поштовање прописаних стручних процедура и на коришћење стручних знања и вештина, на основу увида у стручну документацију и процес пружања и ефеката услуга. Министарство надлежно за социјалну заштиту врши надзор над стручним радом центра за социјални рад, установе за домски смештај и центра за породични смештај и усвојење чији је оснивач Република Србија односно аутономна покрајина, установе за васпитање деце и омладине и завода за социјалну заштиту. Надзор над стручним радом наведених установа на територији аутономне покрајине врши надлежни покрајински секретаријат, као поверени посао. Закон о социјалној заштити није уредио надзор над стручним радом установа које оснива ЈЛС те се у том случају примењују одредбе закона о локалној самоуправи према ком ЈЛС уређује и врши надзор над установама чији је оснивач. Закон о социјалној заштити је утврдио надзор над стручним радом установа али не и других пружаоца услуга социјалне заштите. Ипак, не постоји сметња да ЈЛС својим унутрашњим актима уреди надзор над стручним радом пружаоца услуга које ангажује. Одредбама Закона о локалној самоуправи је омогућено да више ЈЛС, споразумом о сарадњи, заједнички организују надзор пружалаца услуга социјалне заштите, у виду заједничког органа, службе, заједничком набавком услуге стручног надзора или на други начин у складу са законом.

Према одредбама закона о јавним набавкама, ЈЛС је као наручилац, обавезна да врши контролу извршења уговора о јавној набавци у складу са условима одређеним у документацији о набавци и изабраном понудом.

Упућивање корисника на одређену услугу социјалне заштите је, са једне стране условљено потребама корисника а са друге стране спецификацијом услуге или услуга на које се упућује. Уколико потребе корисника, које су утврђене у поступку процене, могу да се испуне коришћењем једне услуге, имајући у виду спецификацију те услуге односно циљну групу, сврху и активности, онда би било погрешно упућивати корисника на коришћење још једне услуге којом се на основу спецификације испуњавају исте потребе корисника. Очито је да корисник не може истовремено да користи услугу дневног боравка и услугу смештаја у дом, као што је сасвим уобичајено комбиновање саветодавно терапијских услуга са другим услугама социјалне заштите које се пружају у локалној заједници.

Из буџета јединица локалне самоуправе се издвајају средства за све услуге подршке за самосталан живот чиме су обухваћене и услуге становања уз подршку. Изузетак је услуга становања уз подршку за особе са инвалидитетом за коју се издвајају средства само у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености изнад просека у републици. За обезбеђивање ових услуга у осталим ЈЛС се средства издвајају из Буџета РС. Ово се не односи на услугу становања уз подршку за друге корисничке групе попут младих који се осамостаљују за које се средства издвајају из буџета ЈЛС без обзира на степен развоја.

Делатност социјалне заштите обављају установе социјалне заштите које могу основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго правно и физичко лице. Ову делатност могу обављати, у складу са законом, и удружења, предузетници, привредна друштва и други облици организовања. Наиме, услуге социјалне заштите које обезбеђује ЈЛС, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала ЈЛС, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран. Организација социјалне заштите може пружати одређену услугу социјалне заштите као посебно основана организација за обављање те делатности. Такође, услуге социјалне заштите се могу пружати у оквиру организационе јединице унутар постојеће организације.

Поступак обезбеђивања иновативних услуга одговара поступку развоја нових услуга. Наиме, иновативне услуге нису назив за одређену врсту услуга. Пре се ради о термину који означава услуге које ЈЛС развија ради унапређења постојеће подршке за коју се утврдило да може да буде пружена на ефективнији и ефикаснији начин.

Први корак ка иновативним слугама је утврђивање потребе да се одређена подршка пружи са више ефеката и на ефикаснији начин. Ово се утврђује евалуацијом постигнутих резултата у области социјалне заштите која се обавља периодично или претходи планирању социјалне заштите за наредни период.

Други корак је планирање унапређења постојеће подршке кроз побољшање услуга које се већ пружају или развој нових услуга. Овај корак се спроводи путем стратешког планирања у ЈЛС и утврђује се одговарајућим планским документом.

Следи планирање средстава за моделовање иновације која могу да се обезбеде из средстава ЈЛС, наменских трансфера, донација или претприступних фондова. У сваком случају, неопходно је да начин финансирања буде уврштен у офговарајуће одлуке којима се планирају издаци ЈЛС.

Четврти корак је моделовање иновативне услуге или такозвано пилотирање. У овом поступку се пружа услуга корисницима уз праћење њених ефеката и евентуалне корекције на основу тих запажања. Овај корак се завршава закључком о сврсисходности и економичности иновативне услуге и, на основу тога, предлогом надлежном министарству да се иновативна услуга уврсти у стандардне услуге социјалне заштите.

Супсидијарност је принцип друштвене организације којим се сматра да друштвена и политичка питања треба решавати на најнепосреднијем нивоу који је за то прикладан. Овај термин се дефинише као "начело да централна власт треба да има супсидијарну функцију, обављајући само оне задатке који се не могу обављати на локалном нивоу". Дакле, према принципу супсидијарности, првенство у обављању одређених послова се увек даје нивоу који је најближи грађанима, а тек ако тај ниво није у стању да их реализује они се преносе на виши ниво. Овај принцип се примењује и на грађане тако што се од појединца очекује да самостално испуни своје потребе а тек ако то није у стању наступа подршка друштвене заједнице.

Одредбама Закона о социјалној заштити је утврђено да услуге социјалне заштите које обезбеђује јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите. Дакле, недвосмислено  је наведено да се услуге социјалне заштите набављају од пружаоца који је стекао одговарајућу лиценцу. Статус организације која је у поступку лиценцирања нема службени значај и једнак је статусу организације која није ни започела поступак лиценцирања.

Наменски се може доделити ако јединица локалне самоуправе има обезбеђено одговарајуће учешће у финансирању услуга социјалне заштите у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера по појединим јединицама локалне самоуправе и то:

• за јединице локалне самоуправе из II групе развијености у висини од најмање 30% средстава;
• за јединице локалне самоуправе из III групе развијености у висини од најмање 10% средстава
• за јединице локалне самоуправе из ИВ групе развијености наменски трансфер се додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите.

Према одредбама Закона о социјалној заштити, средствима из наменских трансфера у социјалној заштити се финансирају услуге социјалне заштите и то:

• услуге социјалне заштите које по Закону финансирају јединице локалне самоуправе и то у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека;
• услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији имају седиште установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове трансформације тих установа;
• иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.

Услуга породични сарадник није стандардна услуга социјалне заштите, Иако је услуга развијана неколико година и у том процесу су развијени стандарди по којима се услуга пружа, надлежно министарство није прописало ближе услове и стандарде за пружање ове услуге. Дакле, требало би размотрити финансирање услуге породичног сарадника као иновативне услуге. Са становишта прописаних стандарда, породични сарадник је иновативна услуга јер није уврштена у стандардне услуге. Међутим, са становишта праксе ЈЛС које пружају ову услугу у континуитету, неколико година, ова услуга би тешко могла да се сматра иновативном јер се у вишегодишњем периоду пружа према одређеним стандардима. Дакле, у прописима није могуће наћи прецизан одговор на ово питање, стога га треба потражити у пракси која се примењује. Досадашња искуства показују да су средства из наменских трансфера одобравана за саветодавно – терапијске и социјално едукативне услуге, у које спада Породични сарадник, иако за ову групу услуга нису утврђени стандарди. Такође, укупни трошкови услуге породичног сарадника су, у досадашњој пракси, финансирани из средстава наменских трансфера у уделу од 16% . Судећи по овим искуствима, надлежно министарство одобрава средства из наменских трансфера и за услугу Породични сарадник.

Уредбом о наменским трансферима је утврђено да  су услуге којима се врши подршка и допринос очувању природне породице и останку деце у породицама, као и подршка старијим лицима од 65 година у руралним срединама и слабо насељеним местима, од посебног значаја за Републику Србију. Овом одредбом нису одређене конкретне услуге социјалне заштите које су од значаја за Републику Србију већ се даје приоритет услугама којима се пружа подршка одређеним корисничким групама. Дакле намера одређивања услуга од посебног значаја није у потреби за истицањем одређених услуга. Оваквим приступом се даје извесна предност излажењу у сусрет потребама породица у ризику и такозваним старачки домаћинствима који немају подршку непосредног окружења, без обзира којом услугом се испуњавају те потребе и независно од тога да ли се подршка пружа путем стандардних или иновативних услуга.