Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Шта са лицима која су уписана у катастар без адресе и матичног броја, а нема их у матичним књигама рођених, како спровести поступак?
Када је на парцели уписано физичко лице као држалац - облик својине приватна, да ли се и према њему спроводи поступак експропријације или само према власнику?
Да ли је исправно донети решење о експропријацији по Закону о посебним поступцима ради реализације инфстр. објеката од посебног значаја за РС у складу са одредбама ЗУП које регулишу личну доставу и уредан позив а странка не приступи на расправу будући да се позиви шаљу на обрасцу С7?
Исправно је поступити у складу са одредбама ЗУП-а јер то произилази из члана 1. Закона о посебним поступцима ради реализације инфраструктурних пројеката од посебног значаја за РС којим је прописано да ако овим законом није другачије одређено примениће се између осталог Закон о општем управном поступку.
Ко сноси трошкове привременог заступника, и да ли се врши деекспропријација после две године у случају непривођења намени?
Трошкови постављања привременог заступника спадају у трошкове експропријације које сноси корисник експропријације сходно члану 33. Закона о експропријацији.
Рокови за поништај правноснажног решења о експропријацији (деекспропријација) прописани су чланом 36. Закона о експропријацији. Тај рок не може бити краћи од 3 године од дана закључења споразума о накнади (став 3. члана 36. Закона о експропријацији) или 6 година у случају експропријације за потребе експлоатације минералних сировина (став 5. истог члана закона).
Како решити по предлогу за експропријацију, ако је власник непокретности привредно друштво (доо) које је у ликвидацији? Да ли се и такво предузеће може сматрати ранијим сопствеником и да ли се према њему спроводи поступак?
Да ли је могуће шумско земљиште у државној својини чији је корисник општина, конвертовати код РГЗ у право јавне својине општине? Предметно земљиште је обухваћено ПГР-ом али по том планском документу није у грађевинском подручју. Просторним планом општине на том земљишту дозвољена је изградња економских објеката у функцији туризма. Предметно земљиште се фактички користи као излетиште и општина планира да га уреди и у будућности и даље користи и одржава за туристичке сврхе.
У овом случају потребно је поступити на исти начин као у случају пољопривредног земљишта у државној својини. Најпре треба утврдити преко овлашћеног судског вештака за шумарство да ли се предметно земљиште фактички користи или не као шумско земљиште. Ако се то земљиште не користи фактички као шумско, а зати се обратити Влади РС преко Републикчке дирекције за имовину захтевом да се то земљиште пренесе у јавну својину општине. Републичка дирекција за имовину, обзиром да се ради о шумском земљишту ће затражити од ЈП Србијашума надлежне ШУ за територију конкретне општине изјашњење, тако да би било добро прво се обратити њима и проверите да ли се таква сагласнот може испословати. Уз захтев може се доставити информација о локацији, извод из Просторног плана и налаз овлашћеног вештака са образложењем које ће представљати оправданост таквог прибављања у јавну својину општине.
За који временски период се може формирати нова Комисија за повраћај по ПЗФ-у, нису завршени сви предмети, а скоро сви чланови старе комисије заједно са председником су преминули?
Према одредбама чл. 2. Закона о начину и условима признавања и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу ПЗФ-а и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа („Сл. гласник РС“, бр. 18/91, 20/92 и 42/98) прописана је процедура образовања Комисије за враћање земљишта, која није временски ограничена. Не постоје законом прописани рокови у којима је општина дужна да образује наведену комисију.
Захтев за конверзију уз накнаду за неизгрђено земљиште поднет је 2019. године. Решење је правоснажно, накнада није плаћена, јер подносилац захтева ради у иностранству. До када чекати са плаћањем, односно до када првостепено правоснажно решење може да остане да "живи" у правном поретку?
Уколико је решење постало правоснажно а није извршено, може се поништити применом чл. 180. ст. 1. тачка 3. ЗУП-а зато што није извршено, није спроведена промена у катастру и није исплаћена накнада, у супротном с обзиром да се наведено лице налази у иностранству потребно је покушати са принудном наплатом.
Општина је са привредним друштвом, крајем седамдесетих година, закључила споразум на основу којег је привредно друштво финансирало израду планова детаљне регулације, а општина је привредном друштву пренела право коришћења на парцели грађевинског земљишта. То привредно друштво је приватизовано у поступку аукцијске продаје 2007. године. Да ли се у поступку конверзије у погледу овако стеченог права коришћења може применити члан 6. Закона о конверзији? Ради се о неизграђеном грађ. земљишту.
Какав је поступак у случају када решење о конверзији постане правноснажно, а подносилац не уплати у року од 15 дана накнаду која је утврђена у решењу, а ради се о уплати у једнократном износу? Да ли се спроводи поступак поништаја решења по службеној дужности или принудна наплата преко правобраниоца општине?
Може ли привремени заступник да буде неко ко није дипломирани правник?
Да ли привремени заступник има право на накнаду трошкова и у ком износу му определити накнаду ако није из реда адвоката?
Сагласно чл. 88. ст. 1. ЗУП-а привремени заступник има право на накнаду стварних трошкова који су настали у вези са поступком, као и право на награду. Уколико се ради о раднику органа управе орган ће проценити да ли ће поступити у складу са наведеним чланом или ће обављање дужности вршити у склопу свог радног места. О висини накнаде најбоље би било да се види каква је пракса успостављена код републичких јавних предузећа и друштава капитала када су они корисници експропријације.