Član 112. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama propisuje sledeće:

„Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke u svakom trenutku ako:

5) utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili dr.“

Ukoliko je u novom postupku javne nabavke predviđen napred navedeni osnov za isključenje, i ponuđač s kim je ranije raskinut ugovor je podneo ponudu u tom postupku, tada se može koristiti navedeni razlog i odbiti ponuda.

Međutim, ako u novom postupku nije predviđen ovaj osnov za isključenje, ne može se zbog raskida prethodnog ugovora odbiti ta ponudu. Mora se izvršiti kompletna stručna ocena ponude i utvrditi postoje li razlozi za odbijanje iste, a koji nisu vezani za prethodni ugovor koji je raskinut.

Sasvim drugo pitanje su razlozi raskida prethodnog ugovora zbog čega je i pokrenut sudski postupak (da li je postojao osnov za raskid tog ugovora, da li je zahtev za povećanjem cena bio neopravdan i zbog čega, da li je kašnjenje u realizaciji podrazumevalo automatski raskid ugovora ili su bile predviđene ugovorne kazne, sredstva obezbeđenja, naknadni rok, pa tek onda raskid ugovora i sl.), ali ta okolnost nema uticaj na novi postupak javne nabavke, budući da nije došlo do presuđenja, odnosno nije još uvek poznat ishod tog postupka.

Član 100. Zakona o javnim nabavkama propisuje da tehničke specifikacije ne mogu da upućuju na posebnu marku ili izvor ili određeni proces koji karakteriše proizvode ili usluge koje pruža određeni privredni subjekt ili na žigove, patente, vrste ili određeno poreklo ili proizvodnju, koje bi za posledicu imalo davanje prednosti ili eliminisanje određenih privrednih subjekata ili određenih proizvoda, osim ako predmet ugovora to opravdava. 

U stavu 2. istog člana navedeno je da je izuzetno, upućivanje na način iz stava 1. dozvoljeno ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo da opiše, u skladu sa članom 99. ovog zakona, pri čemu takvo upućivanje mora da bude praćeno rečima „ili odgovarajuće”.

Navedeno znači da u slučaju nabavki dobara koji imaju određeni zaštićeni naziv, proizvodnju, brend i sl. uvek mora da bude navedeno „ili odgovarajuće“.

To podrazumeva da ne postoji drugi način da se tehničkim karakteristikama opiše i odredi dobro koje se nabavlja, jer ukoliko može, tada nema opravdanja za nabavku npr. „Coca Cole“.

Portal javnih nabavki ne omogućava razdvojeno određivanje rokova za podnošenje ponuda, eventualno podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava kada je javna nabavka oblikovana po partijama.

Smatra se da je u pitanju jedinstven postupak javne nabavke i jedina okolnost koja razdvaja postupanje po partijama je samo neka od predviđenih partija.

Dakle, neophodno je da se izmeni dokumentacija u jednoj od partija i da se za sve partije produži rok za podnošenje ponuda, zavisno od toga kakva je izmena u pitanju.  

Treba imati u vidu odredbu člana 87. Zakona o javnim nabavkama i razloge bitne izmene dokumentacije o nabavci, kako bi se pravilno produžio rok za podnošenje ponuda.

Odredbama člana 114ž. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređena je apsolutna zastarelost. Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Poreska uprava, po isteku roka od 10 godina, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

Dakle, o apsolutnoj zastarelosti LPA vodi računa po službenoj dužnosti i donosi rešenje o prestanku poreske obaveze vodeći računa o izvršenim uplatama poreskih obveznika kojima se prema ZPPPA namiruju najstarije poreske obaveze koje utiču na rok početka apsolutne zastarelosti. Radnje i postupci poreskog organa koje se dešavaju u periodu za koji se utvrđuje apsolutna zastarelost nisu od uticaja na  period zastarelosti.

Prema navedenom, kada je u pitanju apsolutna zastarelost, zakon ne propisuje prekide ali se mora voditi računa o odredbama člana 114z koji propisuje zastoj zastarelosti (član 114z stav 2. ZPPPA). Dakle, opomena iz 2019. godine ne prekida apsolutnu zastarelost, ali bi prekinula petogodišnju zastarelost ukoliko je uredno dostavljena poreskom obvezniku, jer predstavlja radnju poreskog organa  preduzetu u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja.

Ukoliko se u prigovoru istakne između ostalog i zahtev za zastarelost, takav zahtev se vodi kao poseban predmet, o kom se odlučuje rešenjem.

Samo ukoliko je zahtev nejasan ili nepotpun i ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati,  tada organ obaveštava podnosioca kako da uredi zahtev i to u roku koji ne može biti kraći od 8 dana (član 59. ZUP).

Nije potrebno da se posebno podnosi zahtev za zastarelost posebno ako je u pitanju apsolutna zastarelost o čemu vodi računa organ po službenoj dužnosti.

Uvek se naplaćuje bezuslovno tačan dug. Poreski organ ne vodi računa o petogodišnjoj zastarelosti ukoliko obveznik ne osporava dug po uredno dostavljenoj opomeni. O njoj se isključivo odlučuje po zahtevu poreskog obveznika. Kada je u pitanju apsolutna zastarelost vaša obaveza je da o tome vodite računa po službenoj dužnosti i da ne izdajete opomene koje sadrže poreski dug koji je apsolutno zastario.

U pogledu dostavljenog pitanja, stanovište SKGO je da jedinica lokalne samouprave javnom preduzeću čiji je osnivač za javni prevoz putnika može prenositi sredstva iz budžeta i po osnovu usluga po  Ugovora i po osnovu subvencija. 

Za obavljanje delatnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima (član 9. stav 3. Zakona), lokalna samouprava ne zaključuje ugovor o poveravanju sa javnim komunalnim preduzećem koje je osnovano za obavljanje ove delatnosti, već javno komunalno preduzeće obavlja ovu delatnost na osnovu osnivačkog akta koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave. Međutim, radi uređenja međusobnih odnosa u vezi obavljanja komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza pojedinih kategorija putnika (prevoz đaka, penzionera, osoba sa invaliditetom…), lokalna samouprava i javno komunalno preduzeće osnovano za obavljanje ove delatnosti zaključuju ugovor o realizaciji usluge prevoza navedenih kategorija putnika. Za izvršene usluge javno komunalno preduzeće ispostavlja račun lokalnoj samoupravi i u ovom slučaju sredstva se obezbeđuju i prenose iz budžeta kao usluge po ugovoru.

Subvencije javnom preduzeću osnovanom za javni prevoz putnika se obezbeđuju i prenose iz budžeta u slučaju kada osnivač-jedinica lokalne samouprave želi da obezbedi veći kvalitet pružanja usluge javnog prevoza  za koju je osnovan (nabavka novih vozila, uređenje stajališta, nabavka opreme za automatsku za prodaju karata i sl.). U većini slučajeva visina cene usluge na koju saglasnost daje osnivač, odnosno jedinica lokalne samouprave, nije dovoljna da bi javno preduzeće moglo iz ovako ostvarenih prihoda da obezbedi kvalitetnije pružanje usluge javnog prevoza, a da se time ne ugrozi njegovo redovno poslovanje. Osnivač odnosno jedinica lokalne samouprave u tom slučaju, može u skladu sa članom 61. Zakona o javnim preduzećima obezbediti sredstva iz budžeta i prenositi javnom preduzeću subvenciju. Uslov za korišćenje subvencija je da je donet poseban program koji sadrži namenu i dinamiku korišćenja budžetskih sredstava, kao i da je na njega saglasnost dao nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018) određuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja.

Član 2. ovog zakona definiše da su komunalne delatnosti, delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa. Gradski i prigradski prevoz putnika je komunalna delatnost (stav 3. tačka7), a takođe predstavlja  delatnost od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača (stav 4).

U skladu sa članom 3. tača 5) gradski i prigradski prevoz putnika je prevoz putnika unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji obuhvata javni linijski prevoz autobusom, trolejbusom, tramvajem, metroom, žičarom, putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe, kao i obezbeđivanje mesta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika (stanica, stajališta i plutajućih objekata za pristajanje plovila koja vrše prevoz putnika u domaćoj linijskoj plovidbi i sl. kao saobraćajnih objekata koji se koriste u tim vidovima prevoza).

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 2. ovog zakona, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj. Komunalnim objektima, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Dalje, član 5. ovog zakona propisuje da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt. Komunalnu delatnost obavljanja javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.

Članom 6. propisano je da je jedinica lokalne samouprave dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.

Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti, u skladu sa članom 9. ovog zakona, podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave. Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, u skladu sa članom 24. Zakona o komunalnim delatnostima obezbeđuju se iz: prihoda od prodaje komunalnih usluga, prihoda od komunalne naknade, prihoda od koncesione naknade, odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora, ako je ima, prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave, namenskih sredstava drugih nivoa vlasti, drugih izvora, u skladu sa zakonom. Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalne naknade.

Zakonom o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) uređuje se pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj. U skladu sa članom 2. ovog zakona, delatnosti od opšteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije i izdavanja udžbenika, nuklearnih objekata, naoružanja i vojne opreme, korišćenja, upravljanja, zaštite, uređivanja i unapređivanja dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi (vode, putevi, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja i dr.), upravljanja otpadom i drugim oblastima. Delatnosti od opšteg interesa jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa.

Javno preduzeće, u skladu sa članom 3. stav 1. ovog zakona je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Javno preduzeće shodno članu 4. osniva se i posluje radi radi obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa, obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanja dobiti i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.

Dalje, članom 5. stav 3. propisano je da ako javno preduzeće osniva jedinica lokalne samouprave, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja vrši prava osnivača.

Zakonom o javnim preduzećima u članu 61. propisano je da javno preduzeće koje koristi ili će koristiti sredstva iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva) dužno je da za ta sredstva predloži poseban program. Poseban program sadrži namenu i dinamiku korišćenja sredstava. Poseban program se smatra donetim kada na njega saglasnost da Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.