Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePlaniran je javni konkurs za popunjavanje radnog mesta rukovodioca Odeljenja za društvene delatnost. Ko bi bio član komisije koji je nadređen rukovodiocu Odeljenja za društvene delatnosti?
Članom 20. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđeno je da ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem rukovodilac organa, službe ili organizacije, vodeći računa da jedan član komisije bude službenik koji je pretpostavljen službeniku na radnom mestu koje se popunjava, a da jedan član bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Član komisije može da bude službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava. Ako komisija samostalno vrši proveru ponašajnih kompetencija, najmanje jedan član komisije mora da bude lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija. Na zahtev rukovodioca organa, službe ili organizacije, rukovodilac službe Vlade za upravljanje kadrovima može odrediti kao člana komisije zaposlenog koji u okviru poslova radnog mesta obavlja proveru ponašajnih kompetencija. Smatra se da je član komisije određen u skladu sa stavom 3. ovog člana, ako je za člana komisije određen zaposleni iz stava 4. ovog člana.
U slučaju popunjavanja izvršilačkog rukovodećeg radnog mesta neposredno pretpostavljeni tom radnom mestu je načelnik uprave, te u tom smislu član komisije u skladu sa čl. 20 stav 1. uredbe može biti načelnik ili zamenik načelnika uprave.
Da li se kod utvrđivanja prava na godišnji odmor zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave uzimaju u obzir sve godine rada provedene u radnom odnosu ili samo godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave?
Uzimajući u obzir odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), kriterijum za utvrđivanje godišnjeg odmora spram radnog iskustva u obzir uzima sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira da li ih je zaposleni ostvario u organu jedinice lokalne samouprave, državne uprave ili slično.
Kada je u Lokacijskim uslovima navedeno da vlasnik nije obavezan da plati promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, da li ima osnova i potrebe izdati rešenje o oslobađanju nakande za promenu namene poljoprivrednog zemljišta?
Član 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da se naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju gradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora. Takođe, istim članom Zakona je propisano da se naknada ne plaća u slučaju izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost.
Oslobađanje od plaćanja naknade predviđeno je za stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva do 200 m2 stambenog prostora i za ekonomske objekte u funkciji primarne poljopivredne proizvodnje uz uslov da je vlasniku poljoprivreda osnovna delatnost.
Nadležni organ za poslove poljoprivrede je u obavezi da vodi postupak, i da na osnovu priložene dokumentacije utvrdi da li postoje mogućnosti za oslobađanje od plaćanja naknade za promenu namene.
Takođe, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (član 22. Zakona) a članom 83. stav 1. tačka 8) dato je ovlašćenje poljoprivrednoj inspekciji da vrši kontrolu da li se poljoprivredno zemljište prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase koristi u nepoljoprivredne svrhe.
Da li je poslodavac u obavezi da svakom zaposlenom koji je zbog bolesti odsustvovao sa rada duže od 30 dana, isplati solidarnu pomoć za slučaj duže i teže bolesti zaposlenog?
Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) ostvaruje se po pravilu na zahtev zaposlenog, a u slučaju duže i teže bolesti solidarna pomoć se priznaje na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Dakle, smatramo da nema automatizma kod priznavanja solidarne pomoći u svakom slučaju bolovanja dužeg od 30 dana.
Da li nadležni organ može izdati Lokacijske uslove, pa posle i građevinsku dozvolu za izvedene radove prema?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je regulisan postupak izgradnje objekata, kao skupa radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta.
Građenje objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 110. ovog zakona.
Članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, te da je ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, kako je to propisano članom 176. stav 1. tačka 1. istog zakona.
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) omogućeno je ozakonjenje bespravno izgrađenih objekata koji su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog Zakona o ozakonjenju objekata i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako je to propisano članom 6. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata.
Ne postoji mogućnost ozakonjenja ovih bespravno izvedenih radova primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanjem lokacijskih uslova i građevinske dozvole za bespravno izvedene građevinske radova.
Ovako izvedeni radovi mogu biti samo predmet inspekcijskog nadzora građevinskog inspektora, koji će rešenjem naložiti njihovo uklanjanje.