Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti stoji da su članovi Saveta imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, na koji način se određuje ko će biti članovi? Da li to znači da svakoj ustanovi, organu i organizaciji treba uputiti molbu/zahtev/dopis za dostavljanjem predloga njihovog člana?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne propisuje sastav i proceduru izbora konkretnih lica za članove/članice saveta za rodnu ravnopravnost, već instruktivnom normom samo upućuje da članovi/članice budu imenovana ili postavljena lica iz onih ustanova, organa i organizacija koje deluju u oblastima koja su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. Zato je potrebno da se u JLS u kojima nije obrazovan savet za rodnu ravnopravnost propisom koji donosi JLS regulisati način izbora članova/članica saveta, kao i nadležnosti i način rada saveta i formirati ovo telo. Prilikom regulisanja načina izbora članova/članica saveta, trebalo bi imati u vidu da savet nije „predstavničko telo“, već telo koje čine lica čiji je radni angažman vezan za oblasti koje su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. To, međutim, ne znači , da je potrebno propisivati pravila kojima bi se regulisao način „prethodne provere stručnosti“ tih lica u oblasti rodne ravnopravnosti, niti je njihovu stručnost potrebno proveravati.
Pošto je Posebnim kolektivnim ugovorom povećan broj dana godišnjeg odmora za određene funkcionere, da li se mora doneti novo rešenja ili doneti izmena rešenja da bi im se priznalo pravo na broj dana godišnjeg odmora po Posebnom kolektivnom ugovoru od aprila 2022. godine?
Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 51 od 29. aprila 2022. godine) izvršena je izmena člana 17. koji govori o merilima za utvrđivanje godišnjeg odmora tako da st. 3 i 4 glase:
“Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, ne može se koristiti u trajanju dužem od 35 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.”
S obzirom da se godišnji odmor utvrđuje za kalendarsku godinu, smatramo da je potrebno izmeniti rešenja o godišnjim odmorima kojima je utvrđen godišnji odmor za 2022. godinu a koja su doneta pre stupanja na snagu izmena i dopuna posebnog kolektivnog ugovora i uskladiti ih sa novom maksimalnom dužinom trajanja.
Da li član Gradskog veća može da bude član Konkursne komisije za izbor načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave, s obzirom da je u organu koji vrši postavljanje na položaj lica koje bira?
Shodno članu 95. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće. Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju. Ako je položaj popunjen, konkurs za popunjavanje položaja oglašava se najkasnije u roku od 90 dana pre isteka vremena na koje je službenik na položaju postavljen.
Dalje se u članu 96. istog zakona kaže da izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri člana. Najmanje jedan član komisije mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, jedan član koji je stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Po okončanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
Dakle, zakon ne postavlja ograničenja u pogledu toga ko može da bude član komisije za popunjavanje položaja, već samo određuje uslove za pojedine članove. S obzirom da je Veće kolektivni organ i da kao takav odlučuje u postupku popune položaja, kao i da zakon ne postavlja ograničenja u tom smislu, smatramo da se član Veća može imenovati u komisiju za popunu položaja dokle ispunjava uslove propisane člana 96. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Da li je Opštinsko veće drugostepeni organ nadležan za rešavanje po žalbi na rešenje LPA o prinudnoj naplati poreske obaveze - naknade za korišćenje javne površine po osnovu zauzeća građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i izgradnju, ako je na rešenje o utvrđivanju obaveze plaćanja iste te naknade drugostepeni organ Ministarstvo finansija?
U skladu sa odredbama člana 145. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da o žalbi protiv prvostepenog poreskog upravnog akta odlučuje drugostepeni organ određen ovim zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su stupile na snagu od 1. januara 2017. godine osim odredbi člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koje se odnose na utvrđivanje nadležnosti drugostepenog organa i rešavanje u drugostepenim poreskim postupcima, primenjivaće se počev od 1. jula 2017. godine, kada prestaju i nadležnosti Poreske uprave u pogledu ovlašćenja za rešavanje u drugostepenom poreskom postupku.
U stavu dva ovog člana, propisano je da predmete u kojima nije okončan postupak pred drugostepenim poreskim organom, do 30. juna 2017. godine, preuzeće organ utvrđen osim zakonom. Prema navedenom od 01. jula 2017. godine, po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešava drugostepeni organ - ministarstvo nadležno za poslove finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javnih površina uređene su čl. 236.-241. Odredbama člana 240. stav 5) propisano je da se žalba može izjaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi finansija, preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Shodno navedenom nadležnost za postupanje po žalbama na rešenja o utvrđenim obavezama po osnovu naknada za zauzeće javne površine građevinskim materijalom nadležno je Ministarstvo finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak.
Kada se na lični zahtev prekine drugi (uzastopni) mandat direktora predškolske ustanove, da li u narednom mandatu isti direktor nakon okončanja ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove ili se može desiti mogućnost za prestankom rada u skladu sa zakonom?
Članom 124. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021), kojim se uređuje status direktora ustanova obuhvaćenih ovim zakonom, predviđeno je da organ upravljanja zaključuje sa direktorom ugovor o radu na određeno vreme. Ukoliko je za direktora imenovano lice iz reda zaposlenih u toj ustanovi, donosi se rešenje o njegovom premeštaju na radno mesto direktora koje po sili zakona zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ukoliko je direktor imenovan iz reda zaposlenih kod drugog poslodavca, ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa na osnovu rešenja o imenovanju. Lice iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da se nakon prestanka dužnosti direktora nakon prvog, odnosno drugog mandata vrati na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove. Ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema odgovarajućih poslova, lice iz stava 5. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Dakle, po isteku ili po prekidu narednog (trećeg) mandata na lični zahtev, lice neće imati pravo da bude vraćeno na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove, već će biti raspoređeno na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, što ne isključuje poslove na kojima je radio pre imenovanja na mesto direktora ustanove, jedino mu to nije garantovano kao u slučaju isteka ili prekida prvog i drugog mandata. Naposletku, ako takvih poslova nema, to lice postaje neraspoređeno i ostvarivaće prava u skladu sa odredbama člana 153. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.