Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa osnovu donetog mišljenja IRK, detetu je odložen upis u prvi razred osnovne škole za godinu dana. Kako je dete upisano u prvi razred osnovne škole, roditelj želi da podnese zahtev IRK povodom angažovanja nastavnika u nastavi kao dodatnu podršku detetu tokom početka školovanja. Koje su mogućnosti i nadležnosti IRK, odnosno koji vid podrške se može pružiti roditelju povodom njegovog obraćanja?
Vid podrške koji se odnosi na angažovanje nastavnika u nastavi kao dodatna podrška detetu tokom početka školovanja nije predviđen Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom. Propisi u obrazovanju, pa tako ni praksa u obrazovnim ustanovama ne prepoznaje ovakav način angažovanja nastavnika. O ovome je potrebno informisati roditelje.
Postoje različite vrste dodatne podrške koje Interresorna komisija u skladu sa svojim nadležnostima može da predloži, ali je najvažnije da predložene mere odgovaraju aktuelnim potrebama za podrškom samog deteta. O ovim potrebama najbolje će izvestiti škola, nakon perioda primene mera individualizacije.
Uz pretpostavku da je dete uključeno u obavezni pripremni predškolski program, može se predložiti predškolskoj ustanovi izrada i sprovođenje plana tranzicije iz predškolske ustanove u osnovnu školu, u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
Iz prve grupe mera dodatne podrške koje se u skladu sa propisima realizuju na osnovu mišljenja Komisije može se predložiti angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja, ukoliko ste sigurni da je takva podrška neophodna, ili ukoliko je dete ovakvu podršku imalo u predškolskoj ustanovi.
Iz druge grupe mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije može se predložiti npr. obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta. (logoped, psiholog, defektolog…). Ukoliko zaposleni u školi nemaju iskustva u organizovanju dodatne podrške, može se predložiti obezbeđivanje obuke za zaposlene, zatim, ako se proceni da je potrebno, nabavka prilagođenih udžbenika, obezbeđivanje odgovarajuće asistivne tehnologije i/ili prilagođvanje okruženja i sl.
Trećoj grupi mera - ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i upućuje ih na nadležne institucije pripada i obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, u skladu sa propisanim standardima usluga socijalne zaštite (Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 42 od 14. maja 2013, 89 od 16. novembra 2018, 73 od 11. oktobra 2019.), pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Lični pratilac je mera podrške predviđena kao individualna podrška detetu/učeniku, radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Usluga spada u dnevne usluge iz domena socijalne zaštite kojima se zadovoljavaju prava korisnika na život u prirodnom okruženju, optimalni razvoj potencijala i uključivanje u socijalno okruženje. Komisija informiše roditelje o ovoj usluzi i ukazuje im na potrebu za obraćanjem nadležnom Centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad u tom smislu sagledava mišljenje Komisije i, uvažavajući i druge izvore podataka, sačinjava mišljenje i donosi Rešenje o upućivanju na korišćenje usluge lični pratilac deteta ili Rešenje da se ne priznaje pravo na pomenutu uslugu.
Ako je naručilac tražio od ponuđača da dostavi dokaze u smislu člana 119. Zakona o javnim nabavkama u roku od 5 radnih dana, a ponuđač je dostavio dokaze istog dana kada mu je poslat zahtev za dostavljanjem dokaza, da li naručilac može odmah doneti Odluku o dodeli ugovora ili se mora čekati da prođe dati rok od 5 radnih dana?
Ako je naručilac pre donošenja odluke o dodeli ugovora, u skladu sa članom 119. Zakona o javnim nabavkama, tražio od ponuđača da dostavi dokaze u roku od 5 radnih dana, a isti to učinio već istog dana i u potpunosti potvrdio ispunjenost kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, naručilac može odmah da donese Odluku o dodeli ugovora ne čekajući da prođe rok od 5 radnih dana.
Kako se proveravaju ponuđači iz Evropske unije (e-Certis) u skladu sa čl.120-124. Zakona o javnim nabavkama?
Zakon o javni nabavkama propisuje u članu 125. ovo pitanje, na način da naručilac koristi sistem e-Certis radi dobijanja podataka o vrsti i formi dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona i o nadležnim organima koji te podatke i dokaze izdaju u državama članicama Evropske unije. Naručilac je dužan da zahteva prvenstveno vrstu i formu dokaza iz čl. 120 - 124. ovog zakona koji su obuhvaćeni sistemom e-Certis.
Dakle, e-Certis nije registar ponuđača u kojem se registruju privredni subjekti u pogledu toga da li ispunjavaju kriterijume propisane propisima o javnim nabavkama, već „izvor podataka“ o tome koji se dokazi u pogledu ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor izdaju pojedinim državama članicama EU.
Da li Naručilac ima obavezu da ponuđačima omogući uvid u dokumentaciju o nabavci za nabavku koja je sprovedena kao nabavka koja je ispod pragova do kojih se ne primenjuje ZJN?
U konkretnoj situaciji bi trebalo postupati onako kako je to predviđeno posebnim aktom koji je donet u skladu sa članom 49. ZJN, gde je između ostalog, dužnost da se bliže uredi način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje. Dakle, na naručiocu je da odluči da li će ponuđačima omogućiti uvid u dokumentaciju o nabavci za nabavku koja je sprovedena kao nabavka koja je ispod pragova do kojih se ne primenjuje ZJN.
Ako ponuđač želi da opozove svoju ponudu, na koji način je može opozvati nakon otvaranja ponuda?
Ponuđač može opozvati svoju ponudu do isteka roka za podnošenje ponuda, dok nakon isteka roka za podnošenje ponude istu ne može opozvati niti menjati, ali može odustati od podnete ponude, obaveštavanjem naručioca o toj okolnosti.
Pri tome, treba imati u vidu kaznene odredbe koje ZJN predviđa u takvoj situaciji za ponuđača (eventualna naplata sredstva finansijskog obezbeđenja, prekršaj).