Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo realizuje psihosocijalnu podršku porodici?
Obzirom da su savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, usluge socijalne zaštite koje ne podležu licenciranju, njih porodici treba da pruži pružalac usluge socijalne zaštite, ili u slučaju da ova usluga nije prepoznata i uvedena u Odluku o socijalnoj zaštiti određene JLS, a postoji potreba za ovim vidom podrške, IRK treba da uputi porodicu na centar za socijalni rad.
Da li usluga ličnog pratioca ulazi u IPP? Da li predlog za korišćenje usluge-lični pratilac daje Centar za socijalni rad?
Lični pratilac predstavlja meru podrške detetu i učeniku iz sfere socijalne zaštite, odnosno lični pratilac je usluga socijalne zaštite. Postupak za korišćenje usluge sprovodi centar za socijalni rad na osnovu člana 69. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/11 i 117/2022 – odluka US).
Na osnovu procene stručnih radnika centra za socijalni rad, ukoliko se proceni da postoji potreba za uslugom (ličnog pratioca) korisniku se izdaje uput za korišćenje određene usluge (stav 2.) kojim se on upućuje na korišćenje usluge kod ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite (član 70. stav 1.). Uput za korišćenje usluge sadrži: ime i prezime korisnika, vrstu usluge, pružaoca usluge, cenu usluge, podatke o licu koje učestvuje u plaćanju usluge i iznos učešća u plaćanju usluge, a izgled i sadržinu uputa za korišćenje usluge propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu (član71.). Budući da je usluga ličnog pratioca u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, one propisuju kriterijume na osnovu kojih se plaća ova usluga (član 72. stav 2.). Ugovor sa obveznicima zaključuje ovlašćeni pružalac usluge socijalne zaštite (član 72. stav 7.).
Imajući u vidu da, se pravo na uslugu ličnog pratioca, u širem smislu može smatrati podrškom porodici, važan je i član. 11 stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) kojim je propisano da, opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.
Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Sl. glasnik RS”, br. 42/2013, 89/2018 i 73/2019) u okviru oblasti dnevne usluge u zajednici, uređeno je i pitanje ko može biti lični pratilac, koja je svrha njegovog angažovanja, koje su to programske aktivnosti ličnih pratilaca i kako se planiraju i realizuju njegove aktivnosti, te minimalni standardi angažovanja ličnih pratilaca. Ovim pravilnikom propisano je da navedenu uslugu pruža saradnik - lični pratilac deteta koji ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca, a koji ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji, kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018) predviđa meru podrške o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije - obezbeđivanja ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole (čl.4. stav 1. tačka 3. podtačka 3.).
Obzirom da je na osnovu člana 209. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/11 i 117/2022 – odluka US) propisano da se finansijska sredstva za dnevne usluge u zajednici i usluge podrške za samostalni život, kojima pripada i pravo na uslugu ličnog pratioca, obezbeđuju u budžetima jedinica lokalne samouprave, da jedinice lokalne samouprave vrše odabir licenciranog pružaoca usluge socijalne zaštite u postupku javnih nabavki (član 64. stav 1), kao i da naručilac usluge, u ovom slučaju nadležni organ jedinice lokalne samouprave, zaključuje ugovor sa odabranim pružaocem usluge socijalne zaštite i ovim ugovorom obavezno se uređuje način plaćanja, praćenje i trajanje pružanja usluge socijalne zaštite, kao i način izveštavanja i uslovi raskida ugovora (član 65. stav 4), Stručna služba SKGO smatra da je najcelishodnije i zbog kontrole utroška sredstava budžeta JLS, kao i mogućnosti praćenja pružanja usluge od strane IRK, da postoje koraci u utvrđivanju prava na ovaj vid podrške - Mišljenje 3, rešenje Centra za socijalni rad, uput pružaocu usluge, plaćanje od strane JLS sa ili bez participacije u ceni usluge od strane korisnika, odnosno roditelja/zakonskog zastupnika.
Da li mere o kojima se informišu roditelji ulaze u IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br.80/2018) članom 4. definiše mere podrške i ni kod jedne vrste mera, uključujući i stav 2. koji glasi „Кomisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog“, nije jasno i nedvosmisleno precizirano da li se određene grupe mera unose, ili izostavljaju iz unosa u IPP, ali se u praksi pred drugim institucijama ili ustanovama zahteva i stav IRK.
Pravilnik pod ostalim merama dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Кomisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije ujedno smatra i ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Mišljenje 3 za ostvarivanje uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica zaista više nije preduslov ni za postupanje po zahtevu, a pogotovo ne za odluku po istom, ali zato Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – US, 62/2023 i 11/2024 – odluka US) članom 33. stav 2. jasno definiše da „Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Кomisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, uvećava se za 50%“. Iz ovog se nedvosmisleno može zaključiti da zaposleni na poverenim poslovima utvrđivanja prava na dečiji i uvećan dečiji dodatak treba i mora (uz svu drugu neophodnu dokumentaciju za odlučivanje) da pribavi i IPP Mišljenja 3 u kom stoji navedeno „pravo na uvećan dečiji dodatak“. U ovoj situaciji je zaposlenom neophodna i dokumentacija koja prati navode roditelja, jer mu Zakon to i nalaže.
U prilog tumačenja da je potrebno uneti u IPP sve vidove potrebnih mera podrške, idu i obaveze izveštavanja IRK. Ukoliko se ne bi unosile sve mere potrebne podrške, ne bi se mogle identifikovati kako za potrebe izveštavanja, tako ni identifikovati i dokumentovati za potrebe njihovog uvođenja i finansiranja kroz budžete grada/opštine.
Iz svega navedenog, Stručna služba SKGO smatra da je svaki vid podrške koji je potreban detetu, učeniku i odraslom potrebno uvesti u IPP, uprkos činjenici da se član 4. može veoma široko i različito tumačiti.
Bez koje dokumentacije zahtev za IRK se ne može podneti?
Za pokretanje postupka pred IRK dovoljan je samo popunjen i potpisan od strane roditelja/zakonskog zastupnika/odraslog Obrazac 1. (neophodan element), a koordinator Кomisije je u obavezi da ukoliko uz obrazac nije dostavljena uopšte, ili nije dostavljena sva neophodna dokumentacija za pokretanje, postupanje i vođenje postupka procene, prikupi istu. Obaveze koordinatora komisije propisana su članom 6. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl.glasnik RS“, br. 80/2018).
Kome su dostupna Mišljenja 3, gde se čuvaju u sistemu obrazovanja i ko je zadužen u obrazovanju za „dostupnost“ podataka o detetu?
Nakon donošenja Mišljenja 3 IRK i u okviru njega individualnog plana podrške iz svih sistema, Mišljenja 3 treba dostaviti roditelju/zakonskom zastupniku/odraslom, ustanovi koja je pokrenula postupak, kao i svim ustanovama, institucijama, organima, pružaocima usluga koji po IPP treba da pruže dodatnu podršku detetu, učeniku i odraslom.
Zakonom i podzakonskim aktima nije definisana procedura, rokovi i prostor u kom se čuvaju Mišljenja 3, ne samo u obrazovanju, već i u drugim sistemima. U (neujednačenoj) praksi se Mišljenja 3. najčešće nalaze kod pedagoga /psihologa/defektologa u okviru obrazovne ustanove, ili kod ovlašćenog člana tima za IOP/člana tima za inkluzivno obrazovanje.
Član 126. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021 i 92/2023), između ostalog, definiše obaveze direktora da obrazuje stručna tela i timove; usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi; odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonima; obezbeđuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u skladu sa zakonima, te u skladu sa tim je i u obavezi da ovlasti zaposleno lice za prijem, čuvanje i rukovanje podacima. Bez obzira ko je u okviru pojedinačne obrazovne ustanove zadužen za prikupljanje, čuvanje i rukovanje podacima, mora da postupa sa istim u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.