Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je potrebno pokrenuti postupak poreske kontrole obveznika u slučajevima kada je u pitanju oporezivanje ekonomskog objekta koji sluzi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju?
Član 12. stav 1 tačka 10. Zakona o porezima na imovinu, koji se primenjuje od 1.1.2021 godine, propisuje poresko oslobođenje za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji vodi poslovne knjige kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Prema ovoj odredbi kumulativni uslovi koji moraju biti ispunjeni za poresko oslobođenje za obveznika koji ne vodi poslovne knjige su sledeći:
- da je objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju;
- da se objekat faktički koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i
- da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu duže od 183 dana godišnje.
Za poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige dodatni uslov je da mu je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost.
Članom 12b Zakona o porezima na imovinu propisano je da su objekti namenjeni za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona - objekti za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja i objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.
Napominjemo da je u zakonskim odredbama do kraja 2020. godine dodatni uslov za poresko oslobođenje po ovom osnovu za obveznika koji ne vodi poslovne knjige bio i da je obveznik poreza na dohodak građana za prihode od poljoprivrede, ali je taj uslov ukinut od 1.1.2021 godine.
Poreski obveznik koji ne vodi poslovne knjige podnosi poresku prijavu i u njoj iskazuje podatke od značaja za oporezivanje , prilaže dokaze od značaja za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje. Član 51. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji popisuje da teret dokaza snosi poreski obveznik – za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza. U skladu sa navedenim, poreski obveznik je po primljenom rešenju o utvrđivanju poreza mogao uložiti žalbu i izneti nove činjenice od značaja za oporezivanje, ukoliko ih nije naveo u poreskoj prijavi ili nije imao prilike da ih iznese u postupku pre utvrđivanja poreza. Ukoliko obveznik smatra da nije pravilno oporezovan u smislu visine poreske obaveze, može podneti izmenjenu poresku prijavu u kojoj će iskazati nove podatke od značaja za oporezivanje i uz prijavu priložiti dokaze.
Napominjemo da je članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza. Ovde se radi o činjenicama koje utiču na visinu poreza koje se iskazuju u poreskoj prijavi, o kojima je poreski obveznik dužan da vodi računa. To znači da se nove činjenice iskazane u izmenjenoj poreskoj prijavi ne mogu uzeti u obzir za utvrđivanje poreza na imovinu za prethodne godine, odnosno za period za koji su poreska rešenja doneta, uručena i za koje je istekao rok za žalbu.
Shodno navedenom, može se po izmenjenoj poreskoj prijavi i na osnovu priloženih dokaza izvršiti uviđaj na terenu radi provere faktičke namene i korišćenja objekata, odnosno ispunjenosti uslova za poresko oslobođenje.
Pogledaj/preuzmi:
- Bilten Ministarstva finansija br. 3/2021.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik poseduje poljoprivredno zemljište koje je obuhvaćeno Planom generalne regulacije, naseljeno mesto (gradsko područje) i čija je planskim dokumentom namena - ostalo zelenilo, parcela nije izgrađena, a u katastru se vodi kao poljoprivredno zemljište. Na koji način tretirati ovo zemljište, odnosno koja je vrsta zemljišta, da li se na navedenoj parceli može vršiti gradnja dok se planskim dokumentom ne promeni namena?
Kod određivanja vrste zemljišta polazi se od definisane vrste, a ne namene zemljišta. To znači da i za predmetno zemljište za koje je planom generalne regulacije utvrđena namena “ostalo zelenilo”, potrebno proveriti koja je vrsta tog zemljišta, da li je to zemljište po vrsti građevinsko, jer postoji vrsta građevinskog zemljišta koje ne mora uvek biti predviđeno za izgradnju, postoje i ona koja se nikada neće izgraditi. Za oporezivanje takvog zemljišta, pre svega treba utvrditi da li je ono faktički izgrađeno ili ne, kao i za koje namene se faktički koristi.
Često se dešava da je planom predviđena neka namena zemljišta, ali da to nije faktički sprovedeno, naročito u situaciji kada postoji samo generalni plan, a ne i detaljni plan. Zemljište se u praksi ponekad koristi za druge namene, bez obzira na planski dokument.
Za utvrđivanje poreza na imovinu važno je koja je vrsta zemljišta (prema Katastru i prema Planu), da li je zemljište izgrađeno ili ne , da li je doneta odluka da se građevinsko zemljište može oporezovati kao šumsko ili poljopivredno, ako se tako faktički i koristi, u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu.
U tom smislu, ne može se gledati namena zemljišta iz urbanističkog plana, već vrsta zemljišta, kao i faktička namena, odnosno korišćenje (ako je doneta odluka JLS u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu).
Ako je predmetno zemljište u katastru određeno kao vrsta zemljišta – poljoprivredno, onda se primenjuju odredbe člana 6b Zakona o porezima na imovinu, kojim je propisano da je poljoprivredno zemljište vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu u članu 2. propisuje da poljoprivredno zemljište jeste zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju. Vrsta zemljišta se određuje kako prema planskom dokumentu, tako i prema faktičkoj nameni, uzimajući u obzir činjenice da u praksi često imamo situaciju da se ono što je predviđeno planom razlikuje od situacije na terenu. Zbog toga je u Zakon o porezima na imovinu i uvedena odredba da JLS može svojom odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište može oporezovati kao poljoprivredno ili šumsko.
Shodno navedenom, predmetno zemljište se može oporezovati kao poljoprivredno ako faktički ispunjava ove uslove, odnosno, ako nije izgrađeno ili na drugi način pretvoreno u građevinsko zemljište u smislu da je, na primer, asfaltirano ili mu je na drugi način onemogućeno da se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je bio u reprogramu, ali mu je usled neplaćanja dugovanog poreza, odlaganje plaćanja obaveza obustavljeno i doneto mu je resenje o ukidanju. Poreskom obvezniku nije uručena opomena za dospele, a neizmirene obaveze. Da li je nakon donošenja rešenja o ukidanju reprograma, potrebno prvo doneti rešenje o prinudnoj naplati (reprogram je bio bez sredstava obezbedjenja) ili poreskom obvezniku uručiti opomenu?
U skladu sa članom 74. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u sporazumu, odnosno rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako se ne pridržava rokova iz sporazuma , odnosno rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti, a dospeli, neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti iz sredstava obezbeđenja ili u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug naplaćuje iz sredstva obezbeđenja naplate, ne donosi se rešenje o prinudnoj naplati, već se samo obaveštava poreski obveznik da će se pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog poreskog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
Za poreske dužnike kojima je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza za koje prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne treba zahtevati sredstvo obezbeđenja niti ispunjenje uslova iz Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga (član 74. stav 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), u rešenju o odlaganju plaćanja dugovanog poreza obavezno se unosi upozorenje poreskom dužniku da će, ako odloženi dug ne plaća u rokovima iz rešenja, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, nadležni poreski organ po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom, a saglasno odredbama člana 74. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Prinudna naplata se sprovodi iz predmeta prinudne naplate propisanih članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Shodno navedenom, nakon donošenja rešenja o ukidanju sporazuma/rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza donosi se obaveštenje, kao poreski akt kojim se poreski obveznik obaveštava o daljem toku postupka naplate. Bez obzira da li je doneto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate sa sredstvom obezbeđenja ili bez sredstva obezbeđenja, nakon donošenja rešenja o ukidanju rešenja o odlaganju plaćanja, ne donosi se opomena kao poreski akt, poreski organ samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti naplati dospelog, a neplaćenog duga u skladu sa zakonom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su lokalna udruženja u obavezi da plaćaju eko naknadu, s obzirom na to da su njihovi jedini prihodi samo oni koje ostvaruju od dobijenih sredstava po osnovu konkursa u JLS?
U skladu sa Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada propisani kriterijumi za plaćanje naknade, neophodno je da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove:
- da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u Agenciji za privredne registre ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
- da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
- da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu po kom se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
- da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je Zakonom propisan uslov da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.
Naime, u Prilogu Uredbe, kao delatnosti koje imaju mali negativan uticaj na životnu sredinu pobrojane su između ostalog i uslužne delatnosti u koje spada i delatnost udruženja, a u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju ovih pravnih lica, u bilansu uspeha u poslovne prihode, između ostalog, spadaju i prihodi od članarina i donacija i dr.
Shodno navedenom, smatramo da su sva udruženja obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, a obzirom da nijednom odredbom nisu izuzeti. Udruženja su u zakonskoj obavezi da podnesu prijavu, pri čemu naknadu plaćaju udruženja koja obavljanjem delatnosti ostvaruju poslovni prihod, a što predstavlja podatak iskazan u finansijskom izveštaju u bilansu uspeha u delu Poslovni prihodi, dok se onima čiji poslovni prihod iznosi 0 (nula) dinara, donosi rešenje kojim se utvrđuje naknada u iznosu 0 (nula) dinara.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Koju godinu uzeti u obzir kada je u pitanju adaptacija ili dogradnja objekta, imajući u vidu da su rekonstrukcija, dogradnja i adaptacija različiti pojmovi, kao i da je kod obračuna poreza na imovinu važna godina u kojoj je izvršena izgradnja ili dogradnja objekta?
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje radova na postojećem objektu u postojećem gabaritu i volumenu objekta kojima se poboljšava stanje objekta (utiče na stabilnost i sigurnost objekta, menjaju konstruktivni elementi, povećava broj funkcionalnih jedinica u samom objektu, menja spoljni izgled objekta). U tom slučaju kao godina za obračun amortizacije uzima se godina u kojoj je izvršena rekonstrukcija.
Adaptacija objekta predstavlja radove manjeg obima koji ne utiču na izmenu godine za amortizaciju (promena organizacije prostora u objektu, zamena uređaja, postrojenja, opreme, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled). Dogradnja je izvođenje radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta i sa njim čini jedinstvenu građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
Ukoliko novoizgrađeni prostor, formiran dogradnjom ili nadziđivanjem postojećeg objekta, čini zasebnu građevinsku i ekonomsku celinu koja može biti samostalni predmet prometa, osnovica poreza na imovinu se umanjuje za amortizaciju počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija tog posebnog dela. U tom slučaju nema osnova da se na postojećem delu menja amortizacija, postojeća prijava se ne menja, a obveznik podnosi posebnu prijavu za dograđeni objekat sa pripadajućom godinom izgradnje.
U slučaju kada je izvršena dogradnja ili nadziđivanje postojećeg objekta, a izvedenim radovima je formirana jedinstvena građevinska, funkcionalna ili tehnička celina, koja samo kao jedinstvena može biti predmet pravnog prometa i koja se kao jedinstvena oporezuje porezom na imovinu, vrednost objekta koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje se za amortizaciju, koja se obračunava za broj godina od isteka godine u kojoj je izvršena izgradnja (poslednja rekonstrukcija) postojećeg objekta, a koji je umanjen srazmerno učešću korisne površine postojećeg objekta u odnosu na ukupnu korisnu površinu tog objekta nakon dogradnje.
Pogledaj/preuzmi:
- Mišljenje Ministarstva finansija_Bilten 9/2015 na temu obračuna amortizacije.pdf.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Na osnovu odredbe člana 11.stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2017, 83/2018 i 81/2020) po zahtevu investitora, LPA evidentira poreske prijave (PPI -2) i o tome obaveštava Odeljenje za urbanizam, radi sprovođenja postupka ozakonjenja objekata. S tim u vezi, ukoliko se kao podnosilac zahteva za ozakonjenje kuća za stanovanje pojavljuje Srpska Pravoslavna Crkva, koja ima PIB , da li u ovakvim slučajevima i SPC treba da podnese elektronsku prijavu (PPI – 1 ), kao i sva druga pravna lica?
U skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata, poreske prijave dužni su da podnose kako fizička tako i pravna lica. Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama imaju svojstvo pravnog lica. Ukoliko vode poslovne knjige porez na imovinu utvrđuju samooporezivanjem, i u obavezi su da podnose poresku prijavu PPI-1, a ako ne vode poslovne knjige podnose poresku prijavu PPI-2 u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonom o porezima na imovinu.
Kada se za Srpsku Pravoslavnu Crkvu sprovodi postupak ozakonjenja po podnetom zahtevu, potrebno je priložiti odgovarajuću poresku prijavu. U tom smislu, potrebno je utvrditi činjenično stanje za predmetni objekat koji se ozakonjuje i u skladu sa tim zahtevati podnošenje odgovarajuće poreske prijave.
Članom 4. Zakona o računovodstvu, propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.
U nastvaku su dva mišljenja iz Biltena Ministarstva finansija koja daju objašnjenje u vezi plaćanja poreza na imovinu od strane crkvi i verskih zajednica:
- Bilten 5/14_misljenje br. 11b (pogledaj/preuzmi) .pdf
- Bilten 9/2015_mišljenje br. 1 (pogledaj/preuzmi).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada u listu nepokretnosti postoji upisan objekat izgrađen bez građevinske dozvole, da li takav objekat koji je svojina opštine treba upisivati u NEP-obrazac?
Privredno društvo čija je šifra delatnosti 0322-slatkovodne akvakulture na teritoriji opštine početkom godine registrovalo je ogranak sa šifrom delatnosti 4730-trgovina na malo motorni gorivima u specijalizovanim prodavnicama. Kako obračunati komunalnu taksu za isticanje firme, obzirom da sa šifrom 4730 nije ostvarivalo prihod u 2021. godini?
U skladu sa članom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisano je da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo
razvrstana u velika pravna lica (osim pravnih lica Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa;
poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.
Članom 16. istog zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Članom 17. istog zakona propisano je da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse. Član 18. dalje propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.
U skladu sa navedenim odredbama vašom odlukom o lokalnim komunalnim taksama uređeno je plaćanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarina), prema određenim kriterijumima. Prema navedenim zakonskim odredbama, uslov za plaćanje firmarine ne određuje se prema prihodu koji je ostvaren od pojedinačne delatnosti, već se uzima u obzir da li to lice ima godišnji prihod do ili preko 50.000.000 dinara, što podrazumeva ukupan prihod tog pravnog lica, bez obzira od koje delatnosti je koji iznos u okviru tog prihoda ostvaren. Pri tom se za pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarina plaća ukoliko je firma istaknuta, bez obzira na visinu ostvarenog prihoda.
U konkretnom slučaju, plaćanje firmarine na poslovnom prostoru u kome pravno lice ima registrovan ogranak u kome obavlja delatnost trgovina na malo motornim gorivima u specijalizovanim prodavnicama, zavisi do toga da li je na poslovnom prostoru istaknuta firma, o čemu poreski organ – lokalna poreska administracija treba da ima dokaz (podnetu prijavu ili drugi dokaz o isticanju firme), a ako jeste, visina takse zavisiće od toga kako je odlukom JLS uređeno plaćanje firmarine. Pri tom napominjemo da ogranak nema svojstvo pravnog lica i da se firmarina utvrđuje pravnom licu na njegov PIB (a ne njegovom ogranku koji nema poseban PIB), jer to pravno lice obavlja određenu delatnost u tom prostoru (pri čemu ono to samo čini preko registrovanog ogranka). Ukoliko je odlukom JLS propisano da se firmarina plaća po delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru na kom je firma istaknuta (a ne po pretežno registrovanoj šifri delatnosti), tada je u ovom slučaju to pravno lice obveznik firmarine za odlukom propisani iznos za obavljanje delatnosti trgovine naftom i derivatima nafte (za koju je zakonom propisano da se plaća firmarina do 10 prosečnih zarada). Na plaćanje takse ne utiče činjenica od koje delatnosti je ostvaren prihod u prethodnoj godini, niti kolika je visina tog prihoda. Međutim, ako ste odlukom JLS uredili da se firmarina plaća isključivo po pretežnoj šifri delatnosti, tada je to lice obveznik takse za isticanje firme na poslovnom prostoru ako ima ostvareni prihod u prethodnoj godini preko 50.000.000 dinara, a taksu plaća prema propisanom iznosu za tu registrovanu šifru delatnosti pri čemu je bitno da na tom prostoru ima istaknutu firmu. Shodno navedenom, u konkretnom slučaju na plaćanje naknade ne može da utiče činjenica koja se delatnost faktički obavlja u prostoru, iz razloga što odluka propisuje da se taksa plaća prema pretežno registrovanoj šifri delatnosti.
Da li je postupak određivanja, odnosno utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta moguće sprovoditi i za zemljište koje je u susvojini podnosioca zahteva i javnoj svojini? Ili u ovakvoj situaciji treba uputiti stranku na pokretanje postupka deobe ili je uputiti na pribavljanje zemljišta u javnoj svojini neposrednom pogodbom po odredbama čl. 99. i 100. Zakona o planiranju i izgradnji?
Postupak određivanja i utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta regulisan je čl. 70. Zakona o planiranju i izgradnji i sprovodi se u situaciji kada vlasnik objekta nema pravo svojine ili pravo korišćenja na kat. parceli na kojoj se objekat nalazi. Ako je vlasnik objekta već upisan sa određenim obimom udela u katastarskoj parceli potrebno je sprovesti postupak deobe – razvrgnuća suvlasničke zajednice mirnim ili sudskim putem. Ovo pod uslovom da se žele rešiti imovinsko pravni odnosi i razvrgnuti suvlasnička zajednica. Ukoliko se samo želi ozakoniti nelegalni objekat fizičkog lica onda je dovoljno da se samo pribavi saglasnost suvlasnika na kat. parceli, jer vlasnik objekta već ima pravo na kat. parceli. Suvlasnik daje saglasnost da vlasnik objekta može ozakoniti svoj nelegalno sagrađen objekat.
Da li je u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu, ako je zemljište ispod objekta u javnoj svojini opštine, potrebna saglasnost nadležnog organa iste, kao što je takva saglasnost potrebna u slučaju kada je zemljište u javnoj svojini Republike Srbije? Da li je postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu moguće sprovesti isključivo kada je u pitanju zemljište u javnoj svojini Republike Srbije ili i kada je u javnoj svojini opštine?
Nije potrebna saglasnost nadležnog organa JLS. Nadležni organ JLS sprovodi postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u skladu sa čl. 70. Zakona o planiranju i izgradnji, a ovaj član predviđa obavezu pribavljanja saglasnosti samo od Republičke direkcije za imovinu za slučaj da se radi o zemljištu koje je u javnoj svojini Republike Srbije. Ukoliko se radi o zemljištu koje je u svojini opštine ili grada u tom slučaju odluku o otuđenju zemljišta za redovnu upotrebu donosi nadležni organ JLS u skladu sa Statutom (skupština ili veće), tako da će u svakom slučaju opština/grad biti upoznata sa otuđenjem zemljišta koje je u njenom vlasništvu, jer bez njihove odluke isto se ne može otuđiti. Takođe, u postupak donošenja odluke o otuđenju zemljišta uključeno je i opštinsko/gradsko pravobranilaštvo. Zakon izričito ne propisuje obavezu pribavljanja saglasnosti nadležnog organa opštine/grada, ali je nesporno da su oni uključeni u proceduru otuđivanja zemljišta za redovnu upotrebu. Postupak određivanja zemljišta za redovn upotrebu moguće je sprovoditi i u situaciji kada se radi o zemljištu u svojini grada/opštine, ali i u svojini Republike Srbije, s tim što u situaciji kada je u pitanju zemljište u javnoj svojini Republike, potrebno je pribaviti saglasnost Republičke direkcije za imovinu.
Na koji uplatni račun Turistička organizacija treba da uplati sredstva opštini, da li na 771- memorandumske stavke ili 745?
U skladu sa članom 17. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) grupa konta 745000 - Mešoviti i neodređeni prihodi sadrži sintetički konto: 745100 - Mešoviti i neodređeni prihodi. Sintetički konto 745100 - Mešoviti i neodređeni prihodi sadrži analitička konta na kojima se knjiže prihodi po osnovu posebnih propisa, mešoviti i neodređeni prihodi u korist nivoa Republike, mešoviti i neodređeni prihodi u korist nivoa teritorijalnih autonomija, mešoviti i neodređeni prihodi u korist nivoa gradova, mešoviti i neodređeni prihodi u korist nivoa opština i mešoviti i neodređeni prihodi u korist organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Grupa konta 745000-Mešoviti i neodređeni prihodi, obuhvata ostale prihode koji se ne mogu predvideti i za koje nije propisan odgovarajući konto u okviru klase 700000-Tekući prihodi.
Obzirom na napred navedeno, mišljenja smo da je indirektni budžetski korisnik jedinice lokalne samouprave (što je u ovom slučaju Turistička organizacija), sredstva dobijena od strane evropske komisije po osnovu refundacije troškova projekta iz 2021. godine, potrebno da uplati na račun budžeta lokalne samouprave na uplatni račun 745-Mešoviti i neodređeni prihodi, odnosno na odgovarajući analitički konto u zavisnosti da li je u pitanju opština ili grad (745151-Ostali prihodi u korist nivoa opština ili 745141-Ostali prihodi u korist nivoa gradova).
Naručilac ima dva objekta (bazen i salu za održavanje sportskih aktivnosti). Na jednom objektu ima hidro radove za bazen, a na drugom objektu održavanje rasvete. Da li je naručilac u obavezi da sprovede otvoreni postupak sa obe nabavke ili se može postupiti u skladu sa članom 27. stav 1. Zakona o javnim nabavkama?
Naručilac nema smetnji da sprovede dva razdvojena postupka nabavke za navedena dva objekta (bazen i salu za održavanje sportskih aktivnosti). Naime, na bazenu se sprovode hidro radovi, dok se na objektu sprovode usluge (odnosno radovi) održavanja rasvete.
Te dve nabavke su po predmetu radova razdvojene i smatramo da ne predstavljaju tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
Međutim, treba voditi računa o iznosu procenjene vrednosti radova sa PDV-om, i u tom smsilu ukazujemo da se ista iskazuje bez PDV-a u smislu člana 30. stav 1. Zakona, te ako je taj iznos ispod iznosa od 3.000.000 dinara bez PDV-a, to ove nabavke (ukoliko su obe nabavke radova) čini nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje u smislu odredbe člana 27. stav 1. tačka 1) Zakona.
Dakle, procenjena vrednost se u Planu javnih nabavki iskazuje bez PDV-a i to je relevantan iznos kako za određivanje vrste postupka, tako i za podnošenje i vrednovanje ponuda. I u internom planu nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, odnosno u internoj evidenciji tih nabavki svakako treba navesti procenjenu vrednost bez PDV-a kao relevantnu.
Zaključujemo da ukoliko je vrednost nabavke hidro radova ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, tada se na ovu nabavku ne primenjuju odredbe Zakona, ali Naručilac svakako može, ukoliko želi, da i ovu nabavku sprovede kroz otvoreni postupak javne nabavke.
Takođe, ukoliko je vrednost nabavke održavanja rasvete (ako su ovo radovi) ispod 3.000.000 dinara bez PDV-a, nema primene odredbi Zakona.
Međutim, ako su u pitanju usluge održavanja rasvete (a ne radovi), tada je prag primene Zakona 1.000.000 dinara bez PDV-a, i tada bi ova nabavka morala da se sprovede kao javna nabavka u nekom od postupaka po Zakonu.
Naime, prema članu 27. Zakona, za nabavku dobara i usluga procenjene vrednosti 1.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 1.000.000 dinara, odnosno 999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.
Za nabavku radova procenjene vrednosti 3.000.000 dinara, naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke, dok za vrednost do 3.000.000 dinara, odnosno 2.999.999,00 dinara ta nabavka bi bila ispod limita određenog Zakonom.
Odredbom člana 29. Zakona je propisano da nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.
Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona.
Dodatno, Zakonom je propisano da je naručilac dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.