Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je neophodno da prvostepeni postupak po žalbi vodi pravnik, ili je moguće da to bude i neki drugi poreski inspektor koji po struci nije pravnik već npr. ekonomista?
Sistematizacijom radnih mesta u Odeljenju za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave (LPA) su navedeni opisi poslova koje obavlja svaki zaposleni, tako da u skladu sa tim i postupke po žalbama vodi zaposleni - poreski inspektor kome to stoji u opisu posla. Nije uslovljeno da postupke po žalbi mora voditi zaposleni koji je po struci pravnik, ali je bitno napomenuti da svaki zaposleni obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca. U tom smislu, stvar je unutrašnje organizacije rada svake LPA koji zaposleni će u svom opisu posla imati vođenje postupaka po žalbi, kao I da li postoji potreba da taj posao obavi i neki drugi zaposleni, koji je stručan za takvu vrstu posla (inspektor), a kome će rukovodilac dati nalog da to učini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li je moguće dug po osnovu poreske obaveze stornirati preko vanbilansne evidencije, ili je potrebno doneti rešenje o neosnovano utvrđenim poreskim obavezama, u konkretnom slučaju kada je poreski obveznik zadužen od 01.01.1993. godine, u maju iste godine preminuo, a nije odjavljen u službenoj evidenciji, tako da ima postojeći dug?
Sve obaveze utvrđene preminulom licu nakon njegove smrti su neosnovano utvrđene obaveze. Prenos u vanbilansnu evidenciju vrši se u skladu sa članom 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) i tu se, između ostalog, prenose poreske obaveze za koje je nastupila zastarelost.
U konkretnom slučaju bi se u vanbilansnu evidenciju mogao preneti samo dug koji je postojao do dana smrti poreskog obveznika i koji je uključivao obaveze utvrđene do tog datuma. Obzirom da se radi o 1993. godini kada je postojala nekontrolisana inflacija, proizilazi da nema duga koji se može preneti u vanbilansnu evidenciju.
Sve obaveze utvrđene nakon dana smrti su neosnovane i za iste treba doneti rešenje o prestanku obaveze s danom smrti i o storniranju svih zaduženja i kamate. Isto rešenje je potrebno proknjižiti u redovnom poreskom računovodstvu (kao otpis glavnog duga i kamate).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku - nasledniku je na dan 01.01.2016. godine odrađen pripis duga i kamate sa poreskog obveznika - pokojnika. Poreski obveznik je dana 23.10.2020.g podneo Zahtev za apsolutnu zastarelost. Kako postupati po zahtevu za apsolutnu zastarelost, odnosno da li se pripis na naslednika može tretirati kao apsolutno zastareo ili ne?
Član 114đ Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisuje da se u vreme zastarelosti računa i vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika i drugog poreskog dužnika. Član 114 ž ZPPPA propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti, osim ako ovim Zakonom nije drugačije propisano. Lokalno odeljenje za administriranje izvornih prihoda (LPA), po isteku tog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti. Član 22. ZPPPA propisuje da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
U konkretnom slučaju obveznik se obratio zahtevom za zastarelost, pri čemu LPA svakako ima obavezu da apsolutnu zastarelost utvrdi po službenoj dužnosti (ukoliko je uopšte ima).
S obzirom da je dug na poreskog obveznika prenet sa lica koje je preminulo 2015. godine, kod razmatranja zastarelosti posmatra se i period za koji se dug vodio na preminulo lice, odnosno vreme koje je proteklo u korist prethodnika poreskog obveznika.
Na primer, apsolutna zastarelost od 10 godina u 2021. godini se utvrđuje za dug koji je postojao na dan 31.12.2010. godine (taj dug je apsolutno zastareo 01.01.2021. ako nije bilo zastoja zastarelosti). Pored toga je potrebno voditi računa da li je bilo uplata u periodu od 01.01.2011. jer se njima naplaćuje postojeći dug.
Obzirom da se poreski obveznik - naslednik obratio zahtevom, potrebno je proveriti i da li se taj zahtev odnosi i na relativnu zastarelost (od 5 godina) i utvrditi da li je bilo prekida zastarelosti u periodu od 01.01.2011 do dana podnošenja zahteva, što uključuje I radnje preduzete protiv preminulog lica (do dana smrti) i protiv naslednika (na primer opomene).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se dug pokojnog lica pripisuje na naslednika ili naplatu duga koji je ostao iza pokojnog lica naslednik ispunjava na neki drugi način? Ukoliko treba vršiti prenos (pripis) duga sa pokojnog lica na naslednika, koji je pravni osnov za postupanje?
U skladu sa članom 22. stavom 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, od momenta prihvatanja nasledstva. Član 12 istog Zakona propisuje da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje. U skladu s navedenim, poresku obavezu, odnosno dugovani porez preminulog lica treba preneti na naslednika pozivajući se pre svega na član 22 ZPPPA.
Pogledaj/preuzmi:
Model rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika.doc, koje je osnov za sprovođenje knjiženja u poreskom računovodstvu R-nalogom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se pravnom licu utvrđuje samo kamata u poreskoj kontroli, obzirom na konkretnu situaciju kad ono nije utvrdilo porez za 3 godine unazad, nakon čega mu je poslato obaveštenje da podnese prijavu/utvrdi porez sa pripadajućom kamatom (nije odmah otpočela poreska kontrola), a ono je utvrdilo samo porez bez kamate? Obzirom da se kamata retroaktivno utvrđuje samo kod ''samooporezivanja'', tj. kod drugih javnih prihoda retroaktivno bez kamate, koji je osnov za retroaktivno utvrđivanje poreza bez kamate na primer fizičkom licu ili obvezniku ''firmarine''?
Zakonom o porezima na imovinu propisano je da pravna lica vrše samooporezivanje, što znači da je propisan rok za podnošenje poreske prijave kojom se vrši utvrđivanje poreza. Takođe je propisana obaveza plaćanja akontacije za prvi kvartal u godini i plaćanja razlike između utvrđenog I akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje do 31. marta.
Prema tome, u tim propisanim rokovima dospeva poreska obaveza po primljenoj poreskoj prijavi, odnosno, ako obveznik kasni sa podnošenjem prijave, obračunava se kamata u postupku poreske kontrole.
Kod imovine fizičkih lica i kod drugih oblika javnih prihode gde se obaveza utvrđuje donošenjem rešenja, propisano je da obaveza dospeva 15 dana od dana uručenja rešenja.
Kada obveznik u ranijoj godini nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tu raniju godinu, već to učini u toku tekuće godine, ta poreska prijava sistemski se knjiži sa danom podnošenja. Kako obveznik poreskom prijavom ne prijavljuje kamatu koja se obračunava počevši od Zakonom propisanih rokova dospeća, lokalna poreska administracija svakako treba da sprovede postupak poreske kontrole, a što se tiče njenih ishoda potrebno je da postupi na sledeći način:
a) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je prijavljen utvrđeni porez na imovinu za raniju godinu nema nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se kamata koja se obračunava od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave. Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđena kamata se knjiži sa danom kontrole, ali se knjiženje sprovodi nakon uručenja rešenja donetog u postupku kontrole.
b) Ukoliko se u kontroli utvrdi da PPI-1 obrazac kojim je u tekućoj godini prijavljen utvrđeni porez na imovinu za prethodnu godinu ima nepravilnosti u visini utvrđenog poreza, zapisnikom, a nakon toga rešenjem, utvrđuje se:
- porez na imovinu za raniju godinu koji nije utvrđen poreskom prijavom,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj prijavi – obračunava se od dana dospeća kvartala do dana podnošenja poreske prijave,
- kamata na iznos poreza utvrđenog u poreskoj kontroli – od dana dospeća kvartala do dana kontrole (dana sačinjavanja zapisnika).
Pored toga, obvezniku treba utvrditi i kamatu za period od dospeća akontacione obaveze za prvi kvartal naredne godine, do 31. marta - na iznos ranije neutvrđene kvartalne obaveze poreza na imovinu iz kontrolisane fiskalne godine (ukoliko ista nije plaćena u potpunosti ili delom). Ukupno utvrđene obaveze poreza na imovinu za raniju godinu i kamate knjiže se s danom kontrole.
Pogledaj/preuzmi:
Model zapisnika u poreskoj kontroli.docx i Model rešenja u poreskoj kontroli.docx koja su lako prilagodljiva utvrđivanju samo kamate
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.