Pod delatnostima iz domena zajedničke komunalne potrošnje podrazumevaju se delatnosti kod kojih nije moguće utvrditi krajnjeg (individualnog) korisnika, pa ih zbog toga, u ime i za račun svih građana, privrednih i drugih subjekata, od vršioca naručuje jedinica lokalne samouprave. Novac za te namene, obzirom da nema krajnjeg korisnika niti druge mogućnosti za finansiranje, obezbeđuje se u budžetu jedinice lokalne samouprave.

U zajedničku komunalnu potrošnju spada ukupno 5 komunalnih delatnosti:

1) obezbeđivanje javnog osvetljenja;

2) održavanje ulica i puteva;

3) održavanje čistoće na površinama javne namene;

4) održavanje javnih zelenih površina;

5) delatnost zoohigijene.

U istu grupu komunalnih delatnosti suštinski spadaju i poslovi vezani za održavanje sistema kišne kanalizacije koji su formalno gledano deo delatnosti „prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda“, a koja kada se posmatra u celini, najvećim delom spada u komunalne delatnosti kod kojih se može utvrditi krajnji korisnik.

U praksi, većina naših lokalnih samouprava je i pre nego što je izvršena dopuna Zakona sa članom 29b), pozicije budžeta vezane za zajedničku komunalnu potrošnju planirala na osnovu odgovarajućeg programa radova, ali je bilo i slučajeva kada su ove pozicije budžeta planirane paušalno i bez detaljnije razrade. Smisao i svrha člana 29b) je da se promoviše novi pristup gde budžetska sredstva mogu da se obezbeđuju samo ako su prethodno detaljno sagledane potrebe i planiran način na koji se te potrebe mogu zadovoljiti. To je inače prilagođeno logici izrade programskih budžeta koji su počevši još od 2015. godine zamenili nekadašnje „linijske“ budžete.

Za većinu jedinica lokalnih samouprava izrada propisanog godišnjeg programa radova neće iziskivati previše dodatnog angažovanja. One će nastaviti da planiraju obim i kvalitet delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje na način kako su to do sada i radile, dok će samo one JLS koje nisu imale takvu praksu, morati da ubuduće detaljnije planiraju i popisuju poslove na vršenju komunalnih delatnosti iz domena zajedničke komunalne potrošnje.

Bez obzira na numeraciju koja na to može navesti, član 29b) ni na koji način nije povezan sa članom 29 Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024). Radi se o dve potpuno različite oblasti regulisanja, koje su odvojene i nazivom odeljaka ova dva dela Zakona.

Članom 29. data je mogućnost jedinicama lokalne samouprave da korisnicima komunalnih usluga slabijeg materijalnog položaja i/ili koji su u stanju određene socijalne potrebe, delimično ili u celini subvencioniše račune za komunalne usluge. Tu se radi isključivo o komunalnim delatnostima kod kojih je moguće utvrditi krajnjeg korisnika kojima se ispostavljaju računi za komunalne usluge (voda, kanalizacija, smeće, grejanje…), a JLS odobrava subvencije jednom broju domaćinstava (korisnika) koji ispunjavaju uslove za to. Bitno je naglasiti da se, bez obzira na tokove novca, ovde i formalno i suštinski radi o subvenciji prema fizičkim licima, a ne o kapitalnoj ili tekućoj subvenciji prema komunalnom preduzeću.

Kod zajedničke komunalne potrošnje kod koje se krajnjim korisnicima nikakvi računi ni ispostavljaju, nema smisla da se bilo kome odobrava subvencija. Ove usluge su po svojoj prirodi dostupne svima.

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:

“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”

Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP  ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.

Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.

Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.

Članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je, između ostalog, da je poslodavac dužan da obezbedi deci zaposlenog do 15 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, u visini utvrđenoj opštim aktom. Pravo iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i deci lica koje je radno angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa kod poslodavca najmanje tri meseca sa prekidima ili neprekidno u kalendarskoj godini u kojoj se obezbeđuje ovo pravo i ako je u ugovornom odnosu na dan ostvarivanja ovog prava.

Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kao rad van radnog odnosa definisano je angažovanje putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (član 197. i 198.), ugovora o delu (član 199.), ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (član 201.) i angažovanje putem ugovora o dopunskom radu (član 202.).

Dakle, ukoliko u okviru programa koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje opštinska uprava sa licima na stručnoj praksi zaključuje jedan od navedenih ugovora o angažovanju van radnog odnosa, praktikant će u tom slučaju imati pravo na poklon detetu za Novu godinu u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.

Za razliku od prethodnog Zakona o lokalnim izborima, nov Zakon o lokalnim izborima („Sl. glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) u postupku popune upražnjenog odborničkog mesta u slučaju da nekom odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, više ne propisuje obavezu pribavljanja pismene saglasnosti kandidata kome treba da se dodeli mandat da prihvata taj mandat.

Zakon, takođe, ne predviđa mogućnost davanja izjave o neprihvatanju/odricanju od mandata, što znači da, u slučaju koji ste naveli u svom pitanju, u slučaju smrti nekog odbornika, lokalna izborna komisija treba da primeni član 72. odnosno član 73. zakona o lokalnim izborima, te „upražnjeni“ mandat, ako je u pitanju izborna lista koju je podnela politička stranka ili grupa građana, dodeli prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat, odnosno u slučaju koalicione izborne liste, prvom sledećem kandidatu iste političke stranke na toj izbornoj listi kojem nije bio dodeljen mandat odbornika.

Dakle, želja kandidata kojem primenom ovih zakonskih odredbi treba da bude dodeljen mandat, da prihvati ili ne prihvati mandat nema pravnog značaja tj. efekta, te njemu mandat mora da bude dodeljen. Naravno, ako taj kandidat ostane pri tome da ne želi da bude odbornik, ima mogućnost da podnese ostavku na tu funkciju, ali tek nakon što mu odbornički mandat bude potvrđen od strane skupštine opštine, nikako pre toga, kako je to propisano članom 68. stav 3. Zakona o lokalnim izborima.

Obe opcije su moguće, predlažemo opciju pismenog podnošenja zahteva od strane stanara. Zahtev uputiti nadležnom organu i to odeljenju za komunalne delatnosti, odnosno lokalnoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Odbornik može ovo pitanje pokrenuti i na Skupštini.