Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na raspisani referendum i predstojeće izbore, Republička izborna komisija svakoj lokalnoj samoupravi daje određena sredstva koja treba utrošiti namenski u vidu kancelarijskog materijala. JLS za dobijena sredstva od RIK-a otvara podračun sa kog se plaćanju troškovi za izbore. Da li postoji obaveza da se dobijena sredstva ubace u plan nabavki i sprovede ceo postupak kako javne nabavke, tako i nabavke na koje se zakon ne primenjuje?
Članom 1. stav 3. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) je propisano da je javna nabavka, u smislu ovog zakona, nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe.
Imajući u vidu da se pitanje odnosi na nabavke dobara (materijala), koje nabavke treba da sprovede naručilac u smislu odredaba Zakona, proizilazi obaveza primene odredaba Zakona na nabavke koje navodite u pitanju.
Navedeno se odnosi kako na postupke javnih nabavki, tako i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, u kojem slučaju naručilac primenjuje pravila sopstvenog posebnog akta koji uređuje način planiranja i sprovođenja ovih nabavki.
Iz navedenog proizilazi i da je naručilac u obavezi da ove nabavke planira u svom planu (javnih) nabavki, uz ukazivanje da Zakon propisuje izuzetak u kojem se nabavka može sprovesti i ukoliko ona nije planirana u planu javnih nabavki – u izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki (član 88. stav 7. Zakona).
Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju dostavila je Interresornoj komisiji obaveštenje o prestanku pružanja usluge dodatne podrške za nekoliko učenika iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške škole za decu sa smetnjama u razvoju smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške. Učenici pohađaju redovnu školu i dolazili su na defektološku podršku u školu za decu sa smetnjama u razvoju na osnovu mišljenja Interresorne komisije. Razlog prestanka pružanja podrške je nezainteresovanost roditelja da dovode decu na tretmane u školu. U obaveštenju koje je škola dostavila pozivaju se na član 7. Pravilnika o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici (,,Sl. glasnik RS" br. 70/2018). Da li komisija može još nešto da uradi u ovim slučajevima kada je podrška predložena, a nije realizovana i ne postoji zahtev za novom podrškom?
Škola za učenike sa smetnjama u razvoju je, postupajući u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl.10, obavestila IRK o prestanku podrške, uz obrazloženje.
Osvrnućemo se na deo u kojem navodite da se to desilo „iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške“.
Prema Pravilniku o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici („Službeni glasnik RS“, br.70/2018), čl. 3, stav 4: „Dodatna podrška iz stava 1. tačka 1) ovog člana i iz stava 2. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja interresorne komisije i planira se u okviru individualnog obrazovnog plana deteta, učenika i odraslog, u skladu sa propisima.“ Iz ove odredbe dalje sledi da procenu potreba za ovom vrstom dodatne podrške donosi tim za dodatnu podršku učeniku, dakle tzv. IOP tim škole koju učenik pohađa.
U pogledu okolnosti da su u pitanju učenici koji pohađaju redovnu školu dolazili na defektološku podršku u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, skrećemo pažnju da ovakav način organizovanja dodatne podrške nije u duhu dobre inkluzivne prakse. Isti pravilnik članom 5. stav 1. uređuje gde se pruža ova vrsta dodatne podrške: „Dodatna podrška se pruža u ustanovi koju pohađa dete, učenik ili odrasli, a izuzetno u drugoj ustanovi ili porodici, u skladu sa najboljim interesom korisnika.“
U ovoj situaciji, IRK može da deluje savetodavno, da uputi Tim za dodatnu defektološku podršku na saradnju sa timom za dodatnu podršku učeniku iz škole koju učenik pohađa (roditelj je član ovog tima), kako bi zajedno evaluirali efekte ovog vida dodatne podrške i, ukoliko procene da je neophodna učenicima, organizuju rad tako da ovu podršku učenici dobijaju u školi koju pohađaju.
Poreskom obvezniku, koji je preduzetnik, doneto je rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sa računa poreskog obveznika na koje je uložena žalba. U rešenju su dospele obaveze za plaćanje po osnovu naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige. Poreska prijava za porez na imovinu je po osnovu JMBG poreskog obveznika. Da li je ispravno doneti rešenje o prinudnoj naplati i skinuti novac sa računa, s obzirom na to da se poreska prijava odnosi na ličnu imovinu preduzetnika i vodi se po JMBG-u a ne poi PIB -u?
Prema odredbama člana 78. stav 1. tačka 1. i člana 82. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2022 -ispr.23/2003 – ispr. …112/2015,15/2016, 30/ 2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021) pokretanje postupka prinudne naplate ima za posledicu naplatu iz celokupne imovine poreskog obveznika, osim stvari i lica koji su zakonom izuzeti iz izvršenja.
U skladu sa članom 83. Zakona o privrednim društvima ( „Sl. glasnik RS“ , br. 36/2011,99/2011, 83/2014 -dr.zakon, 5/2015,44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 ) preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Članom 85. istog zakona kojim se definiše imovina i odgovornost preduzetnika za obaveze propisuje se da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Shodno tome, preduzetnik je fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost pri čemu preduzetnička radnja nema subjektivitet pravnog lica i neodvojiva je od subjektiviteta osnivača, fizičkog lica. U tom smislu je i imovina preduzetnika celovita: čini je imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti i izvan obavljanja delatnosti. Preduzetnik odgovara lično i celom svojom imovinom i to neograničeno za obaveze koje nastanu iz obavljanja delatnosti, kao i za obaveze koje nisu vezane za obavljanje delatnosti.
U skladu sa navedenim, smatramo da je Rešenje o prinudnoj naplati ispravno doneto, a nakon sačinjavanja Zapisnika o učešću stranke u postupku po žalbi, ukoliko obveznik ne odustane od žalbe, istu treba sa izjašnjenjem i spisima predmeta proslediti drugostepenom organu na odlučivanje.
Vidi: Mišljenje Minstarstva finansija-blokada preduzetnika.pdf
Direktorica Ustanove kulture je navršila 20 godina radnog staža. Od tih 20 godina provedenih u radnom odnosu jedan period je radila u privredi, zatim u predškolskoj ustanovi, turističkoj organizaciji čiji je osnivač opština i zadnjih godinu dana u ustanovi kulture. Podnela je zahtev za isplatu jubilarne nagrade. Da li ona ima pravo na isplatu obzirom da je za ovih 20 godina radnog staža radila kod različitih poslodavaca?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
S obzirom na sve navedeno, jubilarna nagrada se ostvaruje samo za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Radni staž ostvaren u ustanovama i javnim preduzećima ne računa se za jubilarnu nagradu.
Da li na osnovu člana 51. stava 1. tačke 6. Kolektivnog ugovora za zaposlene u organima opštine koji je identičan sa članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (,,Sl.glasnik RS'' br.38/2019 i 55/2020), zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć usled smrti člana uže porodice ako je preminulo lice bilo korisnik starosne penzije?
Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave propisano je da zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć, za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi,
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Stavom 5. istog člana propisano je da pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, ukazujemo da pravo na solidarnu pomoć zaposleni može da ostvari za slučaj utvrđen u članu 51. stav 1. tačka 6) PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, odnosno za slučaj smrti člana uže porodice, imajući u vidu da se ograničenje za ostvarivanje ovog prava propisano stavom 5. navedenog člana, odnosi na članove uže porodice koji u momentu podnošenja zahteva, ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije i to su slučajevi duže ili teže člana uže porodice zaposlenog (tačka 1), nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju člana uže porodice zaposlenog (tačka 2), nabavke lekova za člana uže porodice (tačka 5).
S obzirom da se u slučaju iz tačke 6) stava 1. člana 51. PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, radi o pomoći po osnovu činjenice smrti člana uže porodice, koji u momentu kada zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, više ne ostvaruje prava po osnovu radnog odnosa, odnosno ne prima novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju, mišljenja smo da nema smetnji da zaposleni ostvari pravo na solidarnu pomoć za slučaj smrti člana uže porodice.