U skladu sa Zakonom o računovodstvu, za sastavljanje godišnjeg izveštaja za 2019. godinu, pravna lica i preduzetnici mogli su da primenjuju sledeće propise:

Prema članu 20. Zakona o računovodstvu, koji se primenjuje za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2019. godinu, Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) obavezno primenjuju:

• Velika pravna lica,
• Pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
• Javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine.

MSFI mogu da primenjuju i srednja pravna lica, s tim što su dužna da ih primenjuju u kontinuitetu, osim ako postanu malo pravno lice.

U skladu s navedenim, srednje pravno lice je u svom završnom računu za 2019. godinu moglo da se opredeli da li će poslovne knjige da vodi po MSFI ili po međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje za mala I srednja preduzeća (MSFI za MSP), što je navedeno na početku Napomena uz finansijski izveštaj.

U konkretnom slučaju, obvezniku u Napomenama stoji da primenjuje MSFI, čime je ispunjen prvi od dva neophodna uslova za priznavanje fer vrednosti kao poreske osnovice.

Takođe je veoma bitno ustanoviti na koji način je u Napomenama navedeno da se prema usvojenim računovodstvenim politikama vrši vrednovanje Nekretnina i (ako ima) Investicionih nekretnina, što je obično navedeno u delu 3. Napomena.

Nekretnine, postrojenja i oprema u Bilansu stanja iskazuju se na pozicijama:

• Zemljište (AOP 0011);
• Građevinski objekti (AOP 0012);
• Postrojenja i oprema (AOP 0013);
• Investicione nekretnine (AOP 0014);
• Ostale nekretnine, postrojenja i oprema (AOP 0015);
• Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi (AOP 0016);
• Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi (AOP 0017);
• Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (AOP 0018).

Pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i opremu priznaju i vrednuju u skladu sa sledećim Međunarodnim računovodstvenim standardima: MRS 16, MRS 17, MRS 36, MRS 40 i drugim relevantnim MSFI.

Pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP nekretnine, postrojenja i opremu vrednuju u skladu sa Odeljkom 16, Odeljkom 17, Odeljkom 20, Odeljkom 27. i drugim relevantnim odredbama pomenutog standarda.

Računovodstveno obuhvatanje investicionih nekretnina uređuje MRS 40, odnosno Odeljak 16. MSFI za MSP.

Prema navedenim MRS 8, koji se odnosi na pravna lica koja primenjuju MSFI, nekretnine, postrojenja i oprema mogu se podeliti u tri osnovne grupe:

• Nekretnine, postrojenja i oprema u čijem računovodstvenom obuhvatanju se primenjuje MRS 16;
• Nekretnine, postrojenja i oprema uzeta u finansijski lizing čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 17 i
• Investicione nekretnine čije računovodstveno obuhvatanje uređuje MRS 40.

Za nekretnine, postrojenja i opremu - MRS 16 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) I svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Za investicione nekretnine – MRS 40 za odmeravanje nakon početnog priznavanja pruža dva modela: Model nabavne vrednosti (cene koštanja) i model revalorizacije (fer vrednost) i svako pravno lice treba da odluči koji od ova dva modela primenjuje i da to precizira svojim aktom kojim utvrđuje računovodstvene politike.

Investicione nekretnine (zemljište ili zgrada (ili deo zgrade) ili zemljište i zgrada zajedno) su one nekretnine koje se drže radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnina ili radi uvećanja vrednosti kapitala.

Kod oporezivanja nepokretnosti, fer vrednost se može prihvatiti kao poreska osnovica samo kod lica koja su prema računovodstvenim politikama usvojili model fer vrednosti za vrednovanje nekretnina i/ili investicionih nekretnina i veoma je bitno da budu obelodanjene odgovarajuće informacije o tome u Napomenama uz finansijske izveštaje.

U skladu s navedenim, a u vezi kontrole poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, jeste da se na sajtu Agencije za privredne registre (APR), na stranici u okviru koje su objavljeni finansijski izveštaji, najpre proveri da li finansijski izveštaj poreskog obveznika za određenu godinu sadrži Napomene uz finansijski izveštaj, jer je to prvi preduslov da to pravno lice, eventualno može prijaviti fer vrednost nepokretnosti kao poresku osnovicu. Dalji uslov jeste da je u Napomenama navedeno da isto to lice vodi knjige po MRS i da primenjuje pune MSFI (obično se navodi na početku Napomena). I na kraju, u Napomenama – u računovodstvenim politikama, mora da jasno i nedvosmisleno bude navedeno na koji način se vrednuju nekretnine, kao i investicione nekretnine (ako ih obveznik ima u svojim evidencijama), odnosno da li se prilikom vrednovanja nakon početnog priznavanja nekretnine vrednuju po nabavnoj vrednosti (po troškovnom modelu) ili fer vrednosti (po modelu revalorizacije).

Napominjemo da su novim Zakonom o računovodstvu koji je stupio na snagu 01. januara 2020. godine, što znači da se primenjivao od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2020. godinu, uvedene nove odredbe kojima se uređuje primena MSFI, odnosno MSFI za MSP.

Članom 24. ovog Zakona, kojim je uređena primena MSFI i propisano da: za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.

Primena MSFI za MSP uređena je članom 25. ovog Zakona koji propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP. Izuzetno od navedenog, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI. U tom slučaju mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Član 26. istog Zakona odnosi se na mikro i druga pravna lica i propisuje da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima. Izuzetno od navedenog, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP. U tom slučaju, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2. ovog Zakona, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

Na osnovu navedenog, znači da su se sva pravna lica, bez obzira na razvrstavanje, od 01. januara 2020. godine mogla opredeliti za primenu MSFI pod uslovima propisanim Zakonom. Primenom MSFI i vrednovanjem nekretnina, odnosno investicionih nekretnina po fer vrednosti od 2021. godine poreska osnovica može biti fer vrednost svim ovim poreskim obveznicima uz ispunjenje propisanih uslova.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 7. Zakona o porezima na imovinu u stavu 1. propisano je da je osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Stavom 2. istog člana Zakona dalje je propisano da osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište - vrednost zemljišta;

1a) za objekat na ili pod zemljištem koje nije predmet oporezivanja, odnosno za koje je obveznik drugo lice - vrednost objekta;

2) za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta koje je predmet oporezivanja, za koje je obveznik isto lice.

U skladu s navedenim, poreskom obvezniku nije ostavljena mogućnost izbora da li će poresku osnovicu prijaviti po fer vrednosti ili primenom prosečne cene, već prosečne cene može koristiti samo ako ne ispunjava uslove da poresku osnovicu prijavi po fer vrednosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

U članu 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) je i u ranijem periodu već bilo propisano da se poreska akta dostavljaju poštom dva puta, odnosno da se mora vršiti dostava drugi put preko pošte, ako u prvom pokušaju uručenje nije izvršeno.

U tom smislu aplikacija Instituta Mihajlo Pupin već ima gotovo rešenje za izdvajanje i pripremu za štampu i drugo slanje poreskih rešenja iz masovnog razreza koja nisu dostavljena u prvom uručenju preko pošte.

Napominjemo da je bitno da ugovor koji jedinice lokalne samouprave imaju sa Poštom u vezi štampe rešenja, sadrži dovoljan broj rešenja koji pokriva broj rešenja koja se šalju masovno u prvom i drugom pokušaju.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Razmena podataka iz službenih evidencija organa uređena je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Članom 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) uređeno je čuvanje tajnih podataka u poreskom postupku, koji se odnosi na podatke poreskih obveznika.

Članom 159. ZPPPA propisano je da pravo pristupa podacima u jedinstvenom informacionom sistemu lokalne poreske administracije (LPA), Kancelarija za IT Vlade Republike Srbije odobrava organima i organizacijama kojima su ti podaci neophodni u vršenju upravnih Ili drugih postupaka utvrđenih zakonom.

JKP od konkretne LPA zahteva podatke o površinama objekata iz baze poreza na imovinu koji bi pored površine, podrazumevali I adrese objekata. To jesu podaci iz službene evidencije LPA. Podatke o poreskim obveznicima koji se zadužuju porezom na imovinu za predmetne objekte, LPA ne bi smela da učini dostupnim, kako zbog člana 7. ZPPPA, tako i zbog Zakona o zaštiti podatka o ličnosti.

U skladu s navedenim, pravni osnov za dostavljanje podataka iz službene evidencije koji se odnose na objekte oporezivanja, ne može da bude Zakon o opštem upravnom postupku, jer utvrđivanje naknade za smeće, odnosno izdavanje uplatnica, nije upravni postupak. Izdavanje uplatnice na kojoj su iskazani mesečni iznosi naknada komunalnih usluga ne predstavlja donošenje upravnog akta, kojim se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima, a prema Zakonu o opštem upravnom postupku organi imaju obavezu dostavljanja podataka o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku.

Uzimajući u obzir da lokalno JKP ne zahteva podatke o ličnosti, smatramo da ne postoji zakonska prepreka za davanje podataka o objektima, pri čemu JKP treba da dostavi I podatak o tome na osnovu kojih propisa (zakona I odluka) vode svoje postupke, za koje su im ovi podaci neophodni. U dopisu koji se dostavlja uz podatke, obavezno treba naglasiti da je JKP u obavezi da dobijene podatke čuva kao službenu tajnu.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 62. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da ako se u postupku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama.

Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, uređen je način i postupak ispravke greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja koju Poreska uprava, odnosno nadležni poreski organ jedinice lokalne samouprave, vrši u postupku poreske kontrole pokrenutom na zahtev poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti.

Prema članu 2. Pravilnika, greška u evidentiranju poreske obaveze u lokalnoj poreskoj administraciji može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno poreskog organa i to u sledećim slučajevima:

• kada se poreska obaveza po jednom istom osnovu evidentira više puta,
• kada se poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentira kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika,
• kada se prilikom evidentiranja poreske obaveze unese pogrešan iznos.

Greška u evidentiranju poreske obaveze, koja se ispravlja u skladu sa Pravilnikom, ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA. Članom 3. Pravilnika, propisano je da ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu iz stava 1. ovog člana Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. U konkretnom slučaju nije u pitanju greška koja je nastala u evidentiranju poreske obaveze, jer su podaci iz podnete prijave za eko taksu tačno preneti u bazu podataka LPA I obaveza je utvrđena prema tim podacima. U ovom slučaju I po podnetom ZIG obrascu, potrebno je doneti rešenje o odbijanju zahteva za ispravku greške, kao neosnovanog. Nova prijava za eko naknadu, koju je obveznik podneo uz ZIG obrazac, koja je podneta elektronskim putem je izmenjena poreska prijava.

Članom 40. ZPPPA propisano je da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava). Podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene poreske prijave. Izuzetno od navedenog, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog Zakona (kada se porez ne utvrđuje samooporezivanjem, već se donosi rešenje o utvrđivanju obaveze), kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. S obzirom da je u konkretnom slučaju izmenjena prijava za eko taksu podneta nakon utvrđivanja obaveze (rešenje je postalo pravosnažno I konačno), ista ne može biti prihvaćena, jer je u članu 40. ZPPPA navedeno da obveznik ne može podneti izmenjenu prijavu nakon donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze.

U  skladu sa navedenim, novu prijavu za eko taksu, podnetu elektronskim putem, potrebno je odbiti rešenjem kao nedopuštenu I staviti je u status “odbijena”.

Bitno je napomenuti da je obaveza po osnovu eko takse utvrđena na osnovu podataka poreskog obveznika kome su u momentu podnošenja prijave bile poznate sve činjenice od značaja za utvrđivanje obaveze, kao i da  je obveznik imao pravo da uloži žalbu na doneto rešenje, po kojoj su mogli da se cene navodi I utvrđuje eventualna osnovanost za izmenu rešenja.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.