Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeOpština po Zakonu ima jednog pomoćnika u kabinetu predsednika opštine. Predsednik opštine bi želeo da angažuje jednog savetnika u svom kabinetu koji bi radio volonterski, dakle ne bi primao platu niti bi ni na koji način opterećivao budzet. Da li je tako nešto moguće?
Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) uređeno je da se statutom opštine može predvideti da se za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.) postavljaju pomoćnici predsednika opštine. Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine. Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine. Pomoćnici predsednika opštine se postavljaju u kabinetu predsednika opštine najduže na period dok traje dužnost predsednika opštine. U opštini do 15.000 stanovnika može biti postavljen jedan pomoćnik predsednika opštine, u opštini do 50.000 stanovnika najviše dva pomoćnika, a u opštini do 100.000 stanovnika najviše tri pomoćnika, u skladu sa podacima poslednjeg popisa stanovništva.
Kabinet predsednik opštine je posebna organizaciona jedinica koja se obrazuje za obavljanje savetodavnih i protokolarnih poslova, poslova za odnose s javnošću i administrativno-tehničke poslova koji su značajni za rad predsednika opštine. Članom 70. Zakona o zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme), između ostalog, i za na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu). Što se tiče kabineta, koji predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, za zaposlene u kabinetu prava i dužnosti u ime poslodavca vrši načelnik uprave, sa izuzetkom pomoćnika presednika opštine.
Dakle, kategorija savetnik predsednika nije predviđena niti Zakonom o lokalnoj samoupravi ni Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ako je funkcioner (izabrano lice) razrešen sa funkcije odlukom Skupštine opštine, a nalazi se na godišnjem odmoru (po rešenju koje je ranije izdato) da li mu radni odnos prestaje danom prestanka funkcije pa mu se za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje naknada ili mu radni odnos prestaje danom isteka odobrenog godišnjeg odmora?
Shodno članu 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju:
Član 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi:
„Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije“.
Treba dodati da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. ovog zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod poslodavca ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.
Dakle, funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije, a do čega dolazi nevezano za korišćenje godišnjeg odmora.
Shodno članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da li je obaveza osnivača-opštine isplata naknade za rad članovima nadzornog odbora u JP ili je to obaveza samog JP?
Rad članova nadzornog odbora, vrednuje se u skladu sa zakonom i poslovnom politikom preduzeća, s tim da visina naknade za rad ne može da bude veća od visine određene Odlukom Vlade Republike Srbije o kriterijumima i merilima za utvrđivanje visine naknade za rad u nadzornim odborima javnih preduzeća iz decembra 2016. godine. Naknada za rad predsednika i članova nadzornog odbora, u svakom slučaju isplaćuje se u celosti iz sredstava i na teret javnog preduzeća.
Zakon o javnim preduzećima predvideo je da pored direktora i izvršnih direktora koji vrše funkciju rukovođenja, u javnom preduzeću egzistira nadzorni odbor sa funkcijom upravljanja i nadzora. Zakonom je propisan broj članova, uslovi koje treba da ispunjavaju kandidati, postupak imenovanja, kao i nadležnosti ovog organa. Dakle, nadzorni odbor je organ javnog preduzeća (ne organ osnivača), a na način finansiranja rada članova ovog organa ne utiče to da li članovi nadzornog odbora dolaze iz redova zaposlenih ili su imenovani od strane osnivača.
Ovo potvrđuje ne samo praksa u kojoj nije zabeleženo da se rad članova nadzornog odbora finansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave, već indirektno potvrđuje i pomenuta Odluka Vlade, koja u tački 2) člana 3. kaže da je finansijsko stanje preduzeća jedno od merila za utvrđivanje visine naknade. Takođe, u korporativnoj praksi bilo kog privrednog društva, troškovi rada organa upravljanja uvek idu na teret tog privrednog društva (ne na teret osnivača), a za taj trošak se u poslovnim knjigama u skladu sa Zakonom o računovodstvu, posebno iskazuje i evidentira na kontu 526.
Pitanje je vezano za primenu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. (ranije stav 9.) Zakona o planiranju i izgradnji. Podnosilac zahteva za određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta je istovremeno i vlasnik kat. parcele na kojoj se nalazi objekat i ista predstavlja samo zemljište ispod objekta (objekat parcela), a radi se o legalizovanom objektu (izdata je upotrebna dozvola u postupku legalizacije), a susedna parcela, odnosno okolno zemljište je javna svojina opštine. Da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u smislu odredbi člana 70. stav 10. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, Odeljenje za urbanizam treba da utvrdi postoje li uslovi za formiranje građevinske parcele u skladu sa urbanističkim planom.
Ako ima uslova, vlasnik objekta mora da finansira urbanistički projekat preparcelacije, što kasnije predstavlja osnov za formiranje nove parcele koja bi bila predmet otuđenja.
Pogledati analizu člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji (redovna upotreba).pdf
Kod planiranja usluga štampanja, planirano je do 1.000.000 dinara tako da nije sproveden postupak javne nabavke. Do sada je potrošeno 700.000,00 dinara, međutim do kraja godine biće potrebno više od planiranog. Na koji način sprovesti nabavku za dodatni iznos ?
Članom 27. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara.
Imajući to u vidu, u slučaju da dodatne potrebe za nabavkama usluga štampanja koje navodite u pitanju za posledicu imaju da će procenjena vrednost ovih usluga u toku planske godine biti jednaka ili veća od 1.000.000,00 dinara bez PDV-a, kao naručilac ste dužni da za preostali iznos sprovedete odgovarajući postupak javne nabavke. Dakle, čak i ukoliko je vrednost nove nabavke, na primer, 400.000,00 dinara bez PDV-a, dužni ste da za taj iznos sprovedete postupak javne nabavke, jer bi ukupna procenjena vrednost nabavke za istu plansku godinu bila veća od praga propisanog Zakonom do kojeg se odredbe ovog zakona ne primenjuju.
Dodatno, potrebno je imati u vidu da je članom 29. st. 2. i 3. Zakona propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki, te da naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.
S obzirom na to, ukazali bismo da i u slučaju sprovođenja postupka javne nabavke za preostali iznos u toku godine (dodatne potrebe), kao sporna okolnost ostaje realizovani iznos od 700.000,00 dinara bez PDV-a, jer za navedeni iznos nije sproveden postupak javne nabavke. S tim u vezi, praksa pokazuje da kontrolni organi ne smatraju ovakvu situaciju nepravilnošću u onoj situaciji u kojoj usled vanrednih okolnosti (koje po pravilu ne zavise od volje naručioca), nastane dodatna potreba za sprovođenjem nabavke određenog predmeta (za koje dodatne potrebe svakako postoji obaveza sprovođenja postupka javne nabavke, ukoliko se time prelazi prag propisan Zakonom). Primer ovakve situacije bi bilo, na primer, odobrenje dodatnih sredstava nadležnog ministarstva za određene posebne namene.