Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се скретару месне заједнице може обрачунавати л.д. и примењивати коефицијенти као постављеном лицу?На основу чега јер ,,искра" не препознаје секретара мз као постављено лице?
За обављање послова Савета месне заједнице, месна заједница може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници, у складу са законом, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице. У финансијском плану месне заједнице се посебно наводи разлог за запошљавање, да ли је потребно запошљавање лица на неодређено или одређено време или путем другог облика радног ангажовања, као и укупно потребан износ средстава за плате. Одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједнице. Запослени у месној заједници не могу бити истовремено и чланови органа месне заједнице.
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђено је да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
С обзиром да Закон о локалној самоуправи нити други посебан закон не предвиђа да је секретар месне заједнице постављено лице, а да то такође није предвиђено ни наведеним чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, сматрамо да секретар месне заједнице не може имати статус постављеног лица.
Лице је било именовано за в.д.директора библиотеке 2016.године. После тога је у два пуна мандата обављала послове директора, оба пута после спроведеног јавног конкурса. Други мандат је престао 2025.године. Да ли може поново бити именована за в.д.директора?
Чланом 17. Закона о библиотечко-информационој делатности ("Сл. гласник РС", бр. 52/2011 и 78/2021) предвиђено је између осталод да библиотеком руководи директор и да директора библиотеке именује и разрешава оснивач, на предлог управног одбора, а на основу претходно спроведеног јавног конкурса, на четири године, с могућношћу да поново буде именован. У ставу 7. истог члана закона се каже да се спровођење конкурса и именовање директора библиотеке, именовање вршиоца дужности директора, његове надлежности и друго, врши на начин и по поступку прописаним одредбама закона којим се уређује област културе.
У члану 37. Закона о култури ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) се каже да оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе, без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео. Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину. Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора из става 1. овог члана. Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор кандидата за директора из члана 36. став 1. овог закона. Вршилац дужности директора има сва права, обавезе и овлашћење директора.
Дакле, у овом конкретном случају исто лице не може бити поново именовано за вршиоца дужности директора због ограничења прописаног у члану 37. Закона о култури да исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора установе, у овом случају библиотеке.
Да ли ће и за нас који радимо у локалним самоуправама важити исто што и за државне службенике везано за укидање звања млађи саветник, сада тренутно не важи а да ли ће за неко време и код нас то да важи?
Да ли у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе, запослена остварује право на јубиларну награду за 10 година рада, ако је у Општинској управи провела 6 година, а у туристичкој организацији чији је осноивач општина и која је основана као јавна установа провела 4 године у радном односу?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, право на јубиларну награду у овом конкретном случају може се остварити само за године рада проведене у општинској управи, не и за стаж у туристичкој организацији јер та установа није орган општине, без обзира што је њен оснивач општина.
Да ли се по новој Уредби о енергетски угроженом купцу електричне енергије, лицима која су стекла статус енергетски угроженог купца електричне енергије, по неком од основа из уредбе, а имају и решење из области борачко-инвалидске заштите, може признати и право на умањење од 1.000,00 дин као котиснику борачко инвалидске заштите, поред већ постојећег попуста, односно, да ли се умањење може признати по два основа. Такође, да ли се право на додатак за негу и помоћ по прописима ПИО, узима као приход од утицаја на право приликом утврђивања статуса енергетски угроженог купца електричне енергије
Према члану 3. став 1. Уредбе о енергетски угроженом купцу електричне енергије, критеријуми за стицање статуса енергетски угроженог купца прописани су алтернативно, и то по основу:
- материјалног положаја (тачка 1);
- оствареног права на новчану социјалну помоћ, дечији додатак или додатак за помоћ и негу другог лица (тачка 2);
- оствареног права на пензију до и у висини прописаног износа (тачка 2а);
- оствареног статуса или права из области борачко-инвалидске заштите (тачка 2б);
- здравственог стања члана домаћинства (тачка 3).
Из наведене одредбе произлази да је за стицање статуса енергетски угроженог купца довољно испуњење једног од прописаних основа, уз испуњење формалног услова закљученог уговора о снабдевању електричном енергијом, односно евидентираности код снабдевача као крајњег купца.
Члан 3. став 1. тачка 2б) Уредбе изричито прописује да статус енергетски угроженог купца може остварити члан домаћинства који има пребивалиште на територији Републике Србије и који је остварио:
- статус борца,
- својство војног инвалида (ратног или мирнодопског),
- статус цивилног инвалида рата,
- право на породичну инвалиднину или месечно новчано примање по прописима о борачко-инвалидској заштити,
уз услов да има закључен уговор о снабдевању електричном енергијом на своје име, односно да је евидентиран код снабдевача као крајњи купац. Из наведене одредбе произилази да
статус из области борачко-инвалидске заштите је самосталан и довољан основ за стицање статуса енергетски угроженог купца, без додатног доказивања прихода или имовног стања.
Право на додатак за помоћ и негу другог лица, остварено по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, представља наменску социјалну накнаду која је везана за здравствено стање корисника и повећане трошкове неге и помоћи.
Уредба о енергетски угроженом купцу изричито препознаје остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица као посебан основ за стицање статуса енергетски угроженог купца, што јасно указује да се наведени додатак не може тумачити као приход који би имао негативан утицај на остваривање тог статуса. У том смислу, додатак за помоћ и негу не представља приход у класичном смислу; не служи обезбеђивању опште егзистенције и не може бити основ за искључење или умањење права на статус енергетски угроженог купца.
У погледу дозвољености кумулације права, Уредба не садржи ниједну одредбу којом се искључује коришћење других права по посебним прописима, не прописује забрану кумулације права из система енергетске заштите са правима из система борачко-инвалидске заштите; не уводи правило избора једног права („најповољнијег права“).
На основу изнетог, мишљење Стручне службе СКГО је да лицима која су стекла статус енергетски угроженог купца електричне енергије по неком од основа из Уредбе, а која истовремено имају признато право из области борачко-инвалидске заштите, може се признати и право на умањење износа од 1.000,00 динара по основу борачко-инвалидске заштите, јер се ради о правима која се остварују по различитим правним основима, а важећи прописи не садрже забрану њихове кумулације. Истовремено, право на додатак за помоћ и негу другог лица, остварено по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, не сматра се приходом који утиче негативно на право на стицање статуса енергетски угроженог купца електричне енергије, већ представља индикатор социјалне и здравствене осетљивости корисника.
Које су санкције за општинске органе у случају изостанка одговора, или непотпуног одговора, на одборничка питања?
Чланом 31. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да одборник има право да буде редовно обавештаван о питањима од значаја за обављање одборничке дужности, као и да на лични захтев од органа и служби општине добије податке који су му потребни за рад. Ставом 4. истог члана прописано је да је за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава одговоран секретар скупштине општине, а начелник општинске управе, односно управе за поједине области - када се обавештење, тражени податак, спис и упутство односе на делокруг и рад општинске управе.
Недавање или непотпун одговор представља повреду закона и основ за надзор законитости од стране надлежног министарства (МДУЛС). У том случају санкција може бити наложене мере за отклањање незаконитости, упозорење органу, а у крајњем случају: покретање поступка за распуштање скупштине ако се ради о системском и трајном кршењу закона (изузетно, али постоји као механизам).
Најчешчи основ је у повреди Пословника Скупштине, јер овим актом се углавном прописује рок за одговор (најчешће 7, 8 или 15 дана), као и да одговор мора бити потпун и образложен. Ако одговор изостане или је формалан/непотпун, председник скупштине може захтевати хитно поступање, наложити допуну одговора, док дборник може тражити, да се повреда констатује на седници, уношење у записник. У том случају санкција би била јавна констатација повреде Пословника.
Одредбама члана 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописан је редослед радњи при попуњавању радних места службеника. Одредбама члана 187. став 1. наведеног Закона прописано је да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно се примењују на намештенике. Одредбама члана 73. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места намештеника на неодређено време. Молим вас да ми доставите мишљење да ли се за попуњавање радног места намештеника спроводи јавни конкурс без претходно спроведеног интерног конкурса?
Члан 83. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђа да се ради попуњавања извршилачког радног места спроводи интерни конкурс. Даље се у члану 84. истог закона каже да на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Дакле, на интерном конкурсу могу да учествују искључиво службеници у радном односу на неодређено време.
Члан 73. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 107/2023) предвиђа да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места намештеника на неодређено време.
Дакле, попуњавање радног места намештеника врши се спровођењем јавног конкурса, без претходно спроведеног интерног конкурса.
Да ли службенику, дипл.економисти, распоређеном на пословима евиденције уписа имовине и стамбене послове, могу да буду додељени и послови процене утицаја на животну средину?
Чланом 32. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 ... 92/2023) предвиђено је да је службеник дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен.
Одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113. истог закона).
Дакле, уколико службеник испуњава услове одређеног радног места и руководилац органа одлучи да га премести на то радно место, службеник је дужан да тај премештај прихвати.
Које правне механизме одборник може покренути када скупштина локалне самоуправе одлуке доноси прекорачењем законима дефинисаних рокова, попут избора новог сазива локалне изборне комисије, одлуке о завршном рачуну и буџету и крши закон постављањем истог лица више пута на функцију в. д. директора јавног предузећа/установе?
У контексту правног система Републике Србије, одборник има више правних и политичко-правних механизама када скупштина јединице локалне самоуправе не доноси одлуке у законским роковима или доноси одлуке супротно закону.
Постоје одређени механизми унутар скупштине ЈЛС, као што су одборничка питања и захтеви за објашњење. Правни основ за то даје Закон о локалној самоуправи и Пословник Скупштине ЈЛС. Стога, одборник може поставити одборничко питање председнику скупштине, председнику општине/градоначелнику или општинском већу, захтевати писано образложење зашто одлука није донета у законском року, на основу ког правног основа се исто лице више пута именује за вршиоца дужности и сл. Поред одборничког питања, један од механизама унутар скупштине ЈЛС је и иницијатива за стављање тачке на дневни ред, при чему одборник (или група одборника) може: поднети предлог одлуке или захтевати допуну дневног реда (нпр. избор локалне изборне комисије, завршни рачун, буџет). Ако се председник скупштине оглуши то је релевантна чињеница за надзор виших органа.
Могући су и надзорни механизми изван ЈЛС, пре свега обраћање Министарству државне управе и локалне самоуправе. Правни основ за то даје Закон о локалној самоуправи (надзор над законитошћу рада органа ЈЛС), те одборник може поднети иницијативу за вршење надзора над законитошћу рада скупштине. У том случају, надлежно министарство може: упозорити скупштину, наложити отклањање незаконитости, предложити Влади даље мере. Овај механизам је посебно релевантан код неизбора органа у законским роковима и понављаних в. д. именовања без законског основа.
Ако скупштина дуже време не обавља законом поверене послове (буџет, завршни рачун, избор органа), могуће је обраћање Влади Републике Србије, при чему Влада може упозорити скупштину или распустити скупштину и именовати привремени орган (крајња мера). Правни основ даје Закон о локалној самоуправи – мере Владе према ЈЛС. Овај механизам се користи у тежим и трајним повредама законитости.
Постоји и судска заштита законитости, која се огледа у покретању управног спора пред Управним судом, те одборник може поднети иницијативу или тужбу (зависно од правног акта) против: појединачне одлуке (нпр. одлука о именовању в. д.), или због „ћутања управе“ ако одлука није донета у законском року. Правни основ даје Закон о управним споровима и ово је посебно снажно средство код вишеструког именовања истог лица за в. д. директора, што је у супротности са законима који уређују ЈП и установе. Такође, ако је проблем у статуту, одлуци о оснивању ЈП/установе, или акту којим се „заобилази“ закон, може се покренути поступак за оцену законитости пред Управним судом.
Присутни су и контролни и антикорупцијски механизми. Наиме, ако се ради о недоношење завршног рачуна, ако постоје сазнања о буџетским неправилностима, незаконита именовања која производе финансијске последице, одборник се може обратити Државној ревизорској институцији и поднети иницијативу за ревизију.
Ако се понављаним в.д. именовањима изиграва закон, омогућава трајно задржавање функције, може се поднети пријава Агенцији за sprrečavanje корупције због повреде принципа законитости и одговорности.
Ако незаконит рад скупштине утиче на права грађана, производи правну сигурност постоји могућност да се одборник обрати Заштитнику грађана (омбудсману), а Заштитник грађана може дати препоруку и јавно упозорити на незаконитост.
Да ли ће овај предлог закона о укидању млађих саветника важити и за нас који радимо у локалној самоуправи или не.
Да ли у слуцају поверавања обављања послова граду, конкретно инспекцијских послова, република задрзава право да и она обавља те послове на нивоу града или не?
Према члану 2. став 1. Закона о инспекцијском надзору, инспекцијски надзор је посао државне управе који, поред органа државне управе, могу вршити и органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, када им је то поверено законом. Из ове одредбе произлази да је инспекцијски надзор по својој правној природи државни посао, без обзира на то који га орган фактички обавља.
Према члану 4. став 3. Закона, овај закон се непосредно примењује и на инспекцијски надзор који, као поверени посао државне управе, врше органи јединица локалне самоуправе. Тиме се јасно прави разлика између: изворне надлежности града И поверене надлежности, у којој град не поступа као самосталан носилац власти, већ као продужена рука државе. Поверавање посла не значи пренос сувереног овлашћења, већ само делегирање извршења.
Кључна одредба за предметно питање је члан 12. став 12. Закона о инспекцијском надзору, којим је прописано: „Координацију послова инспекцијског надзора из делокруга републичке инспекције поверених аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, применом овлашћења у вршењу надзора над радом прописаних законом којим се уређује државна управа, врши републичка инспекција.“ То значи да Република задржава хијерархијски и функционални однос према инспекцијским пословима који су поверени граду; републичка инспекција има право да надзире законитост, стручност и целисходност рада градске инспекције; поверавање послова не искључује надлежност Републике, већ само уводи додатни ниво вршења посла.
Према члану 49. став 1. Закона, инспектор је самосталан у раду у границама овлашћења утврђених законом. Међутим, ова самосталност односи се на појединачне управне радње, не искључује надзор Републике над повереним пословима и не може се тумачити као искључење права Републике да интервенише када је то потребно ради законите и јединствене примене прописа.
На основу наведених одредаба Закона о инспекцијском надзору, мишљење Стручне службе СКГО је да су инспекцијски послови по својој правној природи послови државне управе, без обзира на то да ли их непосредно врши републички орган или су поверени граду. Поверавање обављања инспекцијских послова граду не искључује надлежност Републике Србије, нити значи да Република губи право да се стара о извршавању тих послова. Република Србија, путем надлежног министарства и републичке инспекције, задржава право да врши инспекцијски надзор и на територији града, и то: кроз стручни и хијерархијски надзор над радом градске инспекције, кроз давање обавезних упутстава и инструкција, као и кроз непосредно поступање у складу са законом, нарочито у случајевима незаконитог или неефикасног поступања градских инспектора. Стога, поверавање инспекцијских послова граду не искључује нити суспендује право Републике да и сама обавља инспекцијске послове, већ представља модел подељеног вршења државне надлежности, уз задржавање крајње одговорности Републике за закониту и јединствену примену прописа.
Моје питање се односи на услове за постављење начелника или заменика начелника општинске управе. Конкретно, да ли се у делу који прописује 5 година искуства у струци, подразумева 5 година радног искуства у правној струци, или се подразумева пет година радног искуства на пословима са седмим степеном образовања. Подразумева се да кандидат у тренутку јављања на конкурс мора да има образовање правника.
Члан 68а. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђа да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.