Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како се оцењује начелник Одељења?
Сходно чл. 36. Уредбе о оцењивању државних службеника ако је државни службеник који се оцењује непосредно подређен руководиоцу државног органа, извештај о оцењивању се не припрема.
Руководилац државног органа у том случају доноси решење којим одређује оцену државном службенику пошто с њим обави разговор о резултатима његовог рада, саопшти му своје коментаре и размотри његове коментаре.
У Општинској управи нема контролора јер нема мањих организационих јединица од одељења. Да ли је начелник управе тада контролор?
Шта се дешава ако шеф Одсека као оцењивач промени радно место и више не буде шеф Одсека?
Сходно чл. 25. Уредбе о оцењивању државних службеника ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.
Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за кадрове, а она новом оцењивачу.
Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању.
Ако у току године дође до потребе за изменом радних циљева како се то чини?
Чланом 8. Уредбе о оцењивању државних службеника је прописано:
“Утврђени радни циљеви могу да се измене ако се измене приоритети државног органа или организационе јединице или ако наступе околности због којих се радни циљеви не могу остварити.
Они могу да се измене и ако се при оцењивању државног службеника утврди да за тиме постоји потреба.
Измене радних циљева утврђују се на исти начин као радни циљеви, а акт у који су унесене прилаже се акту у који су унесени радни циљеви”.
Наведено значи да се даље примењују одредбе чл. 7. Уредбе о оцењивању државних службеника, којим је прописано да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора с државним службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.
Ако се државни службеник противи радним циљевима које му утврди оцењивач и стога одбије да потпише акт у који су они унесени, радне циљеве му, после разговора с њим и оцењивачем, коначно утврђује контролор.
Ко је позван да утврђује радне циљеве?
Сходно члану 7. Уредбе о оцењивању државних службеника радне циљеве утврђује оцењивач после разговора с државним службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање односно до 15. Јануара године у којој се врши оцењивање и вредновање .
Ако се државни службеник противи радним циљевима које му утврди оцењивач и стога одбије да потпише акт у који су они унесени, радне циљеве му, после разговора с њим и оцењивачем, коначно утврђује контролор.
Ко може да буде оцењивач и које квалификације треба да поседује?
Ко треба да буде оцењивач?
Како ће се извршити оцењивање за 2016. годину када није вршено квартално вредновање резултата у тој години?
Уредбом о оцењивању државних службеника је прописано да се руководилац органа не оцењује, а Законом о запосленима у АП и ЈЛС је наведено да се службеник на положају оцењује. Шта се примењује?
Чланом 4. Уредбом о оцењивању државних службеника је прописано да се не оцењује државни службеник који руководи државним органом, државни службеник који је у периоду за оцењивање из било којег разлога радио мање од шест месеци и државни службеник који је засновао радни однос на одређено време.
Међутим, чланом 133. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да начелника управе и заменика начелника управе, дакле службеника на положају, оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.
У наведеној ситуацији се имају применити одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС као вишег правног акта у односу на Уредбу о оцењивању државних службеника.
Како службеник може да докаже да је руководиоцу указао да би извршењем датог налога наступила штета?
Чл. 154. Закона о запоселнима у АП и ЈЛС прописује да се службеник ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога непосредног руководиоца ако му је писменим путем саопштио да извршење налога може да проузрокује штету.
Из наведеног произилази да се службеник ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога непосредног руководиоца ако му је писменим путем саопштио да извршење налога може да проузрокује штету, што даље значи да је управо тај писмени акт који је упутио непосредном руководиоцу доказ на основу ког се ослобађа одговорности.
Да ли се за удаљење са рада у склопу дисциплинског поступка доноси посебан акт или је део закључка о покретању дисциплинског поступка?
Сходно чл. 147. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом или дисциплински поступак због теже повреде дужности може бити удаљен с рада до окончања кривичног, односно дисциплинског поступка, ако би његово присуство на раду штетило интересу послодавца или ометало вођење дисциплинског поступка.
Решење о удаљењу с рада доноси послодавац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак.
Решење о удаљењу с рада службеника на положају доноси орган надлежан за његово постављење.
Решење о удаљењу с рада опозива се, по службеној дужности или на предлог службеника, ако престану разлози због којих је донесено.
Дакле, у случају потребе удаљења са рада прописано је доношење посебног акта и то решења, а које доноси послодавац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак.
Да ли се код постављења начелника управе морају испоштовати радње предвиђене за попуњавање радних места, интерни конкурс, преузимање…?
На основу чл. 94. Закона о запосленима у АП и ЈЛС јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Чл. 95. истог Закона гласи:
“Јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће.
Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију”.
Дакле, попуњавање положаја се може извршити само на основу јавног конкурса и то јавног конкурса за поуњавање положаја, сходно одредбама ближе описаним у петој глави Закона о засполенима у АП и ЈЛС.