Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли чланови комисије за спровођење јавног конкурса морају да буду искључиво чланови општинског већа?
Сходно чл. 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе жалбену комисију образује Веће.
На основу члана 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Веће.
Дакле, висину накнаде за рад чланова комисије одређује веће и жалбену комисију образује веће, али не из сопствених редова.
Како поставити циљеве запосленима, који су примљени на једно радно место, а раде на потпуно другим пословима, који нису у опису тог радног места?
Распоређивање службеника се спроводи у складу са правилником о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са Законом и пратећим подзаконским актима.
Сходно чл. 3. Уредбе о оцењивању државних службеника државни службеник оцењује се за период од 1. јануара до 31. децембра (у даљем тексту: период за оцењивање), с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално.
На основу чл. 6. наведене Уредбе државном службенику који подлеже оцењивању утврђује се за сваки период за оцењивање највише пет радних циљева. Радни циљеви морају да произлазе из описа и сврхе радног места, да буду остварљиви и мерљиви и да имају реалне рокове.
Дакле, законом и подзаконским актима није дата могућност пријема у радни однос односно распоређивања службеника на једно радно место, а обављање послова другог радног места.
Најзад, радни циљеви произилазе из описа и сврхе радног места на које је службеник распоређен и другачије утврђивање циљева није у складу са наведеним прописима.
Да ли се помоћницима председника општине утврђују звања?
Чланом 58. Закона о локалној самоуправи је прописано да се статутом општине може предвидети да се у општинској управи постављају помоћници председника општине за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.).
Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине.
Сходно чл. 59. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
С обзиром на наведено, места помоћника председника општине се не могу сматрати извршилачким радним местима, па се, стога, помоћницима председника општине не утврђују звања.
Ко доноси решења о распоређивању за службенике који заснивају радни однос на одређено време у кабинету председника општине?
Сходно чл. 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Чланом 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника АП и ЈЛС је прописано да су извршилачка радна места радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица.
Будући да је кабинет председника општине посебна организациона јединица, а у оквиру општинске управе, решења о распоређивању за службенике у кабинету доносу начелник управе.
Правилником о систематизацији је предвиђено место канцеларијски послови - пословни секретар. Радно место је у оквиру максималног броја запослених. Да ли се то радно место може попунити на одређено време без конкурса?
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).
Радни однос на одређено време из овог разлога заснива се без јавног конкурса, а што је, такође, прописано овим чланом Закона.
Дакле, за конкретно радно место у кабинету се не спроводи јавни конкурс и заснива се радни однос на одређено време, док траје дужност изабраног лица.
С обзиром да се у поступку овењивања примењује Уредба о оцењивању државних службеника и да се само два члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС односе на оцењивање, моје питање је шта са намештеницима, да ли се и њихов рад оцењује, с обзиром да они немају законски основ за напредовање, учешће на интерном конкурсу...?
На основу чл. 133. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеника оцењује руководилац покрајинског органа, начелник управе, односно руководилац који руководи организацијом или службом из члана 1. овог закона на основу предлога непосредног руководиоца.
Службеника на положају у покрајинском органу, организацији или служби оцењује функционер који руководи органом, организацијом или службом.
Начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.
Чл. 134. истог Закона је прописано да у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Дакле, наведени члан Закона упућује на сходну примену Уредбе о оцењивању државних службеника.
Овом уредбом уређују се мерила за оцењивање и поступак оцењивања државних службеника у свим државним органима.
Из наведеног се закључује да се поступак оцењивања спроводи само за службенике, а не и за намештенике.
Да ли запослени може самим премештајем да добије више звање односно више извршилачко радно место или уколико то није могуће да ли је то изводлјиво по интерном конкурсу? За случај да ниједна од ове две опције не даје такву могућност, да ли може добити више звање тек уколико му је две године узастопно одређена оцена “нарочито се истиче”?
Чланом 20. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано “Службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе”.
Чланом 82. Закона се прописује:
“При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс”.
Дакле, поштовањем редоследа радњи за попуњавање радних места премештај представлја прву могућност, али не и обавезу, за разлику од следеће радње и то интерног конкурса, што представлја обавезни корак.
Међутим, ни премештај, ни интерни конкурс као радње за попуњавање радних места не доводе саме по себи до стицања вишег звања, а с обзиром на одредбе чл. 84. Закона:
“На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава”.
Чланом 134. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано:
“У погледу цилја и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби која нису уређена овим законом, сходно се примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника”.
Горе наведено упућује на Закон о државним службеницима и то чл. 87.:
“Државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или поставлјењем на положај или виши положај, у истом или другом државном органу.
Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању, или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу.
Државни службеник може да напредује и преласком у виши платни разред, без промене радног места, према закону којим се уређују плате у државним органима”.
Наредни значајан члан Закона о државним службеницима је члан 88., којим је прописано: “Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" или четири пута узастопно "истиче се", ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена "нарочито се истиче".
Оцене на којима је засновано напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање”.
Из наведеног се долази до заклјучка да је напредовање односно стицање вишег звања могуће уколико је запосленом најмање два пута узастопно одређена оцена "нарочито се истиче" или четири пута узастопно "истиче се".
Наше питање је да ли постоји правни основ за усвајање захтева запослених за стицање вишег звања и новог коефицијента за обрачун плата?
Сходно чл. 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, требало је да се изврши до почетка примене овог закона, дакле до 1.децембра 2016. године.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставлја њихов радни однос, требали су да буду заклјучени, такође, до почетка примене овог закона.
Чланом 172.истог Закона је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника. Далје је прописано да жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима и да је дужна да одлучи о жалби у року од 15 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено.
Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.
С друге стране, немштеници, уколико сматрају да им је повређено неко право, могу да покрену спор пред надлежним судом, а сходно Закону о раду.
Дакле, прописано је да се до 1. децембра 2016. године изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима и да се са намештеницима заклјуче уговори о раду, што далје значи да се не поступа по захтевим запослених за стицање виших звања односно коефицијената, већ је реч о законској обавези да се распоређивање изврши. Уколико службеници или намештеници сматрају да им је повређено неко право подносе жалбу жалбеној комисији односно покрећу спор пред надлежним судом.
Сходно члану 20. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, али ће се одредбе члана 20. које се односе на напредовање у платне разреде примењивати по доношењу прописа којим ће се уредити платни разреди за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Чланом 197. став 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит, док је ставом 4. истог члана прописано да изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведене у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са сеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит. Имајући у виду цитирану одредбу закона, питање је који су то изузетни случајеви у којима службеник за рад на пословима у звању млађег саветника односно млађег сарадника може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, уколико испуњава услове прописане ставом 3. и 4. поменутог члана Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Законом о запосленима у АП и ЈЛС је у чл. 197. прописано у питању цитирано. Међутим, Законом се не одређује који су то изузетни случајеви када долази до примене члана 197. Субјекти из чл. 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, сходно својим организационим потребама, утврђују постојање неопходности за применом чл. 197. Закона, уз уважавање законског оквира и пратећих уредби.
Да ли је 10% анагажованих лица на одређено време или по основу уговора, од запослених на неодређено време чији је број по Одлуци 159, 15 или 16 лица?
Да ли за в.д. начелника општинске управе од стране општинског већа може да буде поставлјен запослени који има 8 година радног искуства на правним пословима са вишом школом, а 4 године радног искуства са правним факултетом у општинској управи, укупно 12 година? Какво је тумачење одредабе „радно искуство у струци“односно да ли наведено лице може вршити послове в.д. начелника на положају на које је поставлјено ако не испуњава услове? У случају да наведено лице да оставку на положај в.д. начелника односно када протекну 3 месеца од дана поставлјења, а по закону треба да буде распоређено на радно место на коме је био распоређен до поставлјења, ко ће га распоредити на то радно место ако се по расписаном конкурсу на положај начелника нико није јавио односно уколико начелник управе није поставлјен?
Чланом 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се прописује:
“До поставлјења службеника на положај у аутономној покрајини, у случају када он није поставлјен, као и када није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, покрајински орган надлежан за његово поставлјење, може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Уколико није поставлјен начелник управе, као ни његов заменик, до поставлјења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обавлјати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Уколико службеник на положају није поставлјен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од поставлјења вршиоца дужности.
У случају да се јавни конкурс не оконча поставлјењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.
По истеку рока из ст. 1, 2. и 4. овог члана поставлјени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до поставлјења”.
Чланом 54. Закона о локалној самоуправи је прописано следеће:
“Општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник.
За начелника општинске управе може бити поставлјено лице које има завршен правни факултет, положен испит за рад у органима државне управе и најмање пет година радног искуства у струци.
У општинској управи образованој као јединствени орган, за вршење сродних послова, могу се образовати унутрашње организационе јединице”.
Из наведеног произилази да за начелника управе може бити поставлјено лице које има завршен правни факултет, положен испит за рад у органима државне управе и најмање пет година радног искуства у струци. Дакле, реч је о пет година искуства у струци након завршеног правног факултета. Далје, веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају односно који има завршен правни факултет, положен испит за рад у органима државне управе и најмање пет година радног искуства у струци након завршеног правног факултета. За вршиоца дужности службеника на положају може бити поставлјено само оно лице које испуњава наведене услове.
Уколико је реч о акту супротном законским одредбама исти треба да буде поништен односно укинут, а у зависности од чега долази до поништавања правних последица који је произвео или се онемогућава далје произвођење таквих последица, што далје значи да није потребно доносити ново решење којим се поставлјени службеник распоређује на радно место на коме је био распоређен до поставлјења.
Наиме, члан 4. Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита прописује да државни службеник који је положио државни стручни испит по програму за кандидате са стеченим средњим образовањем, а у току рада је стекао виши степен образовања, дужан је да, пре премештаја на радно место за које је услов виши степен образовања, положи државни стручни испит по програму за кандидате са стеченим високим образовањем. У пракси се појавила следећа ситуација : Лица су у радном односу од 1990. године и имају положен стручни испит са средњом школом. У међувремену су стекли више образовање, односно високо са 180 бодова. Распоређени су на радна места са високим образовањем, а коефицијенти за плате су им одређени са средњом школом. Добили су решење до када морају да положе стручни испит. Да ли је наведена лица прво требало упутити на полагање стручног испита са вишом, односно високом стручном спремом, па их тек онда распоредити на наведена радна места и у складу са стручном спремом им доделити коефицијент?
Чланом 124. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да по завршеном додатном образовању, службеник се премешта на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем.
Службеник је дужан да у року од шест месеци положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.
Чланом 131. истог Закона се прописује да службеник, који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит.
Службеник који има положен стручни испит за запослене у државним органима не полаже државни стручни испит.
Чланом 163. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се предвиђа да службенику престаје радни однос по сили закона ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем.
Најзад, чл. 201. Овог Закона је прописано да запослени на службеничким радним местима који немају положен државни стручни испит у складу са чланом 130. овог закона, могу да наставе са радом на том радном месту најдуже шест месеци од почетка примене овог закона.
Уколико службеник не положи државни стручни испит у року из става 1. овог члана, престаје му радни однос.
Послови и овлашћења, који су утврђени овим законом, не уводе обавезу додатног запошлјавања и јединице локалне самоуправе ће их обавлјати у складу са прописима који уређују запошлјавање у јединицама локалне самоуправе.
Дакле, службеник се премешта на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем, а дужан је да у року од шест месеци положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.