Питања и одговори

Даном почетка примене овог закона, лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса (начелници управа и њихови заменици), а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су постављени. До протека овог времена наведена лица задржавају и право на мировање радног односа, што је и прописано чланом 198. Закона. Дакле, не постоји обавеза оглашавања јавног конкурса за службеника на положају до протека времена на који је постављен.

Сходно члану 46. тачка 7. Закона о локалној самоуправи Општинско веће поставлја и разрешава начелника општинске управе, односно начелнике управа за поједине области. Члан 56. истог Закона у ставу 1. прописује да начелника општинске управе, односно управе за поједине области поставлја општинско веће, на основу јавног огласа, на пет година. Дакле, ово су одредбе које ће се и надалје примењивати.

Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ступа на снагу осмог дана од дана објавлјивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. децембра 2016. године. Наведено не важи за одредбе које се односе на стручно усавршавање и одредбе којима се уређују питања у вези са лјудским ресурсима, јер се ове одредбе примењују већ од наредног дана од ступања на снагу Закона. Поред овога, одредбе о образовању и раду жалбене комисије се примењују такође од наредног дана од дана ступања на снагу закона, што значи да жалбену комисију која одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса треба да образује општинско/градско веће.

Далја обавеза до 1. децембра 2016. године је да се изврши распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима.

Што се тиче намештеника, са њима до наведеног датума морају да буду заклјучени уговори о раду којима се наставлја њихов радни однос.

Изузетак у погледу рока распоређивања је везан за рад на пословима у звању млађег саветника, с обзиром да овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.

Изузетак је везан и за рад на пословима у звању млађег сарадника, јер овај службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.

Још конкретнији одговор на ово питање би био да је позивање на Закон о запосленима у АП и ЈЛС могућ, али уз обавезно навођење да ће се таква одлука о општинској управи примењивати од 1. децембра 2016. године.

За једно радно место се по правилу не могу предвидети алтернативне стручне спреме (службеничка места). Ово из разлога јер се сва службеничка радна места разврставају у звања, а свако звање има утврђене услове у погледу стручне спреме. Правилном применом Уредбе о мерилима за опис и разврставање радних места службеника би посао одређеног радног места морао да буде описан на јасан начин, а на основу описа звања из ове Уредбе, а тиме би и уједно било дефинисано службеничко звање. Дакле, други услови друго радно место. Наведено ће бити још израженије ако се буде применило правило из Закона о систему плата у јавном сектору где би било извршено вредновање свих радних места и звања тако да не постоји алтернатива у погледу услова за обавлјање послова одређеног радног места.

Поред тога, Закон о раду има карактер lex генералис закона у односу на Закон о радним односима у државним органима. Исто важи и када је реч о Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа. Дакле, у случају када нешто није прописано одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС примењује се Закон о раду. У конкретном случају чл. 24. Закона о раду прописује следеће:

• „Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у далјем тексту: правилник).
• Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.
• За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом.
• Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца.
• Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених“.
• Сходно наведеним одредбама, правилником се само изузетно, у складу са законом, могу утврдити за рад на одређеним пословима два узастопна степена стручне спреме односно образовања.

По овом питању, дакле, никакве измене неће наступити применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС, већ ће разлози који онемогућавају предвиђање две алтернативне стручне спреме бити још бројнији и очигледнији.

Члан 198. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи :“Даном почетка примене овог закона, лица која су поставлјена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су поставлјени.

До протека времена из става 1. овог члана, лица чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа“.

Цитирани члан се не односи на помоћнике председника општине/градоначелника, већ на начелнике управа и њихове заменике. За помоћнике председника општине/градоначелника се не спроводи јавни конкурс, нити њихово радно место, у складу са овим Законом, постаје положај.

Чланом 70. Закона је прописано да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). У сваком случају и за ова лица је потебно сачинити појединачни акт којим се регулише њихов радно-правни положај.

У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.

За питање у контексту Закона о запосленима у АП и ЈЛС потребно је осврнути се на одредбе члана 85, које гласе :” Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана. Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима”. Сходно овим одредбама конкурсну комисију именује начелник управе. Комисију чине, дакле, не начелник управе, већ начелник оделјења, шеф одсека, руководилац групе... У сваком случају, у питању је непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место. Следећи члан је службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место. Ова два члана комисије се мењају уколико је реч о интерним конкурсима за различите организационе јединице односно различите области за које се попуњава радно место. Својеврсна константа је службеник који обавлја послове из области управлјања лјудским ресурсима.

Сходно члану 178 Закона о запосленима у АП и ЈЛС најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.

У погледу изузећа члана жалбене комисије је прописано да председник или члан жалбене комисије ће бити изузет од вршења дужности у појединачном жалбеном поступку уколико постоји лични интерес који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком у чијем доношењу учествује.

Дакле, Законом није прописано ко не може бити члан жалбене комисије, а да при том испуњава законске услове.

Службеник коме је престао рад на положају протеком времена на које је поставлјен, подношењем писмене оставке, укидањем положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога протека времена на које је поставлјен и укидања положаја.

Право на накнаду плате може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.

Наравно, ово право престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Ово право му се може продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Наведено право може трајати и краће, јер престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционеру престанком функције престаје и радни однос.

Функционер, међутим, не може оставрити наведна права уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа код послодавца или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објавлјивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.

Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.

У случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности. Значајно је напоменути да службеник за то време задржава права која произлазе из његовог радног места, што је и прописано чл. 34. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.