Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли ће се помоћници председника општине/градоначелника распоређивати у управу?
Шта се дешава са службеником који је поставлјен за вршиоца дужности када се постави начелник управе?
Који су далји кораци уколико се начелник управе не постави у року од три месеца, а веће је поставило вршиоца дужности?
У складу са чл. 56 Закона уколико није поставлјен начелник управе, као ни његов заменик, до поставлјења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавлја дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обавлјати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Уколико службеник на положају није поставлјен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од поставлјења вршиоца дужности.
У случају да се јавни конкурс не оконча поставлјењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. Закон није предвидео далје механизме уколико се чак ни у овом року не постави начелник управе.
Да ли се секретар скупштине систематизује у општинску/градску управу?
Какав је положај секретара скупштине?
Секретар скупштине се, истина, стара о обавлјању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад, али упркос томе секретар скупштине није службеник на положају, већ је функционер. У јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика. У граду Београду, уколико је градска управа организована као јединствен орган, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске управе града Београда, његових заменика (секретар секретаријата градске управе града Београда) и подсекретар секретаријата, а све у складу са чланом 48 Закона.
Ко предлаже Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места правобранилаштва?
Да ли је општински/градски правобранилац службеник на положају?
Сходно Закону о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе службеник на положају је, заправо, начелник управе односно његов заменик, а не и општински/градски правобранилац. Прецизније, по члану 48 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика. У граду Београду, уколико је градска управа организована као јединствен орган, положаји у смислу одредаба овог закона, су радна места начелника градске управе града Београда, његових заменика (секретар секретаријата градске управе града Београда) и подсекретар секретаријата.
Да ли је општинско/градско јавно правобранилаштво систематизовано у управу?
Како ће се одлучивати о правима и обавезама намештеника?
Да ли у жалбеној комисији могу да буду и запослени у општинској/градској управи?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе је прописао да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци. Истовремено Законом није прописано ко не може бити члан жалбене комисије, а да при том испуњава законске услове. Рад жалбене комсије се процесно одвија у складу са одредбама Закона о општем управном поступку, па тиме важе и одредбе које се односе на изузеће, када за тим постоји потреба.
Да ли помоћници председника општине/градоначелника могу да буду на годишњем одмору уколико су нераспоређени, а у складу са, још увек, актуелним Законом о радним односима у државним органима?
Каква је разлика у погледу института пробног рада по Закону о радним односима у државним органима и Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Разлика је веома значаја. По члану 7 Закона о радним односима у државним органима предвиђена је могућност, али не и обавеза пробног рада. Истим чланом је прописано да пробни рад може трајати најмање један месец, а највише три месеца.
Члан 72 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Разлика између два закона постоји и у погледу трајања пробног рада, јер пробни рад по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци, а за радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца. Далје, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе прописује да пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишлјење о томе да ли је службеник задоволјио на пробном раду. Службенику који не задоволји на пробном раду престаје радни однос. Потребно је напоменути да по новом Закону пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица, односно пословима ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.