Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Постовани, окробра месеца први пут сам засновала радни однос на 3 месеца, после тога, јануара добила сам уговор на неодређено време. Имам недоумице око полагања дрзавног струцног испита, јер имам само 3 месеца радног искуства без приправницког стаза, да ли мозете да ми објасните у ком року сам дузна да полозим дрзавни струцни испит?
Што се тиче трајања приправничког стажа, чланом 127. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину.
Приправнички стаж за приправника са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, траје девет месеци.
Приправнички стаж за приправнике са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, траје шест месеци.
Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом.
По питању обавезе полагања државног стручног испита, чланом 129. истог закона је предвиђено да је приправник дужан да положи државни стручни испит до окончања приправничког стажа. Приправнику који не положи државни стручни испит, престаје радни однос. Када положи државни стручни испит, приправник у радном односу на одређено време може да настави рад на неодређено време ако постоји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донети кадровски план. После окончања приправничког стажа, службеник из члана 126. став 4. овог закона, има право да се врати на радно место на које је био распоређен пре обављања приправничког стажа.
Дакле, уколико је у овом конкретном случају утврђен приправнички стаж, обавеза полагања државног стручног испита је до окончања приправничког стажа.
Због завођења предмета у е писарници, нема свих класификационих ознака поступака. Шта значе ознаке у класификасији 016 012 и како су одређене? Како Општинска управа да допуни класификационе ознаке поступака које су потребне у раду у е писарници?
Уредбом о класификацији документарног материјала са роковима чувања („Сл. гласник РС“, бр. 14/23) утврђује се класификација по материји документарног материјала који настаје у раду органа државне управе, службе Народне скупштине, председника Републике и Владе, свих ималаца јавних овлашћења када врше поверене послове државне управе, као и органа аутономних покрајина, општина, градова и града Београда у повереном делокругу. Овом уредбом се утврђују и минимални рокови чувања у оквиру подгрупа.
Основна разлика у односу на претходни подзаконски акт је у томе што се предмети групишу према основним пословима. Сви послови општинске управе су у смислу класификације документарног материјала одређени овим подзаконским актом.
Ознака 012 се односи на подзаконске акте (уредбе, одлуке, упутства и сл.).
Ознака 016 се односи на јавну управу и јавне службе.
Да ли грађани имају право да захтевају отпис дуга за ptrethodni месец за воду према Јавном комуналном предузећу у износу од скоро 50 хиљада динара, уколико се не ради о стварној потрошњи, већ је дошло до пуцања цеви у дворишту власника?
Да ли се за обрачун година за јубиларну награду узимају у обзир и уговори о привременим и повременим пословима и уговори о делу потисани са општином?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова и уговору о делу дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду.
Тумацење Члана 22 Закона о локалним изборима у вези именовања заменик секретара општинске изборне комисије, да ли може да буде именован за заменик секретара оп[тинске изборне комисије лице који је дипломирани правник, а који није запослен у општинској управи у својству секретара, заменика секретара скупштине, начелник или, заменик начелника општинке управе, или лице из реда запослених у општинској управи.
Чланом 22. став 3. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да „за секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука.
Наведено значи да за заменика секретара општинске/градске изборне комисије могу да буду именовани:
- секретар скупштине општине/града или
- заменик секретара скупштине општине/града или
- начелник општинске/градске управе или
- заменик начелника општинске/градске управе или
- лице запослено у општинској/градској управи са високим образовањем у области правних наука (дипломирани правник).
Из наведеног проистиче да за заменика секретара општинске/градске изборне комисије може да буде именован само неко из реда наведених локалних функционера или неко од дипломираних правника који су запослени у општинској/градској управи конкретне општине/града
Да ли постоје законска ограничења да запослени у ЈЛС (Општинска управа) на пословима комуналног инспектора буде додатно радно ангажован уз сагласност послодавца на пословима предавача у ауто школи?
Сходно члану 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) службеник је дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Послодавац води евиденцију о додатном раду и сагласностима из става 2. овог члана.
Даље се у члану 41. истог закона каже да сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, али је службеник дужан да о додатном раду обавести руководиоца, односно орган надлежан за постављење наредног дана од дана почетка обављања додатног рада. Послодавац о давању писане сагласности из става 1. овог члана одлучује у року од три дана од дана достављања захтева службеника за добијање сагласности. Послодавац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О давању сагласности за додатни рад службеника на положају и забрани додатног рада одлучује орган надлежан за његово постављење у року од 10 дана од дана достављања захтева службеника.
С обзиром да у овом конкретном случају ангажовање комуналног инспектора као предавача у ауто школи не ствара могућност сукоба интереса или да утиче на непристрасан рад службеника, сматрамо да не постоје ограничења да се одобри овај додатни рад службеника.
Да ли лице које је било запошљено у школи на неодређено време а које је постављено за Службеника на положају(Начелника градске управе) у јединици локалне самоуправе, а на основу Закона о запосленима у АП и ЈЛС, има право на мировање радног односа код претходног послодавца, тј.школе или то право припада само функционерима?
У смислу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Чланом 12. став 1. истог закона предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију.
Како службеник на положају – начелник управе - не улази у круг функционера, тако нема право на мировање радног односа код послодавца код кога је био у радном односу до постављења на положај.
Да ли је за преузимање запосленог из Града у Градску општину потребна сагласност Комисије Владе?
Да, за свако ново запошљавање код корисника јавних средстава је потребна сагласност комисије, сходно члану 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - др. закон, 92/2023 и 94/2024). На примену овог правила није од значаја што се ради о преузимању, с обзиром да за орган у који се преузима се то сматра новим запошљавањем.
Члан општинског већа на сталном раду поднео је захтев Одбору за административно мандатна питања за коришћење годишњег одмора за 2024. годину у трајању од 17 радних дана. Провером кроз кадровску евиденциу утврђено је да је одбор направио пропуст и да није донео решење у 2024. години којим се члану већа утврђује право на коришћење годишњег одмора за 2024. годину. Да ли одбор може да у 2025. години исправи учињени пропуст и донесе решење којим ће се утврдити право на коришћење годишњег одмора за 2024. годину, имајући у виду одредбе Закона о раду којима је прописано да се решење о корићењу одмора доноси у календарској години у којој се остварује наведено право? Уколико може да се исто донесе, да ли се утврђује у целости од 27 радних дана?
Чланом 70. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.
Чланом 73. истог закона се даље каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
С обзиром да се у овом конкретном случају ради о пропусту послодавца да донесе решење о годишњем одмору запосленог, Стручна служба СКГО сматра да би било исправно поступити у циљу остваривања права запосленог на годишњи одмор и накнадно донети решење о годишњем одмору за 2024. годину. Свакако, препоручујемо да се по овом питању обратите Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у чијој је надлежности давање мишљења на примену прописа о раду.
Неопходно је тумачење члана 133е. став 2. : Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Да ли овај став омогућава начелнику да када је службенику два пута узастопно одређена оцена „истиче се” и напредује у непосредно више звање, па у трећој години поново буде одређена оцена "истиче се", може да буде премештен на непосредно више радно место и више звање?
Чланом 133е. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Дакле, ставом 2. наведеног члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС дата је могућност да након напредовања службеника на непосредно више извршилачко радно место, руководилац га поново премести на непосредно више радно место (радно место у непосредно вишем звању од онога на коме службеник ради) ако му је опет одређена оцена "истиче се". На пример, службеник који је радио на радном месту у звању млађи саветник напредује на радно место у звању саветник (као последица два пута узастопно одређене оцене "истиче се") и након тога опет буде оцењен оценом “истиче се”, тада га руководилац може преместити на радно место у звању самостални саветник иако не испуњава услове у погледу радног искуства у струци.
Поштовани молимо Вас да нам дате мишљење по следећем: Општинској управи је достављен захтев за исправку података у МКР за име и презиме оца који није уписан у МКР.Након тога захтев је преиначен у допуну података за име и презиме оца у МКР. Донето је решење којим се одбија захтев као неоснован. По истом је уложена жалба надлежном министарству које је потврдило решење првостепеног органа и одбило жалбу. На исто није дозвољена жалба већ тужба Управном суду. Подносилац Захтева поново је Општинској управи доставио захтев за исправку података у МКР за име и презиме оца. Наше мишљење је да захтев треба одбацити јер је по истом односно по захтеву о допуни података које се односе на исте чињенице већ поступано и постоји могућност да се покрене управни спор. Молимо Вас да нам одговорите да ли се по истом слажете и да ли можемо да се позовемо на чл.ЗУП-а 92. став 1 тачка 5.
Закон о општем управном поступку у чл. 92. ст. 5. предвиђа могућност да орган решењем одбацује захтев којим је покренут поступак уколико се у истој управно ствари већ води управни или судски поступак или је о њој правноснажно одлучено решењем којим је странци признато право или наложена нека обавеза.
Уколико је реч о идентичном захтеву странке о којој је другостепени орган донео решење којим је потврдио првостепену одлуку, а истекао је рок за подношења тужбе, захтев који се тиче истог правног питања и који је заснован на истим чињеницима може се одбацити.
Уколико рок за подношења судског поступка није истекао, предлог је да се странка поучи о могућности покретања ове врсте поступка.
Да ли подношењем оставке заменика начелника Општинске управе, може да се постави вд заменик начелника у складу са чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајнама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон).
Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Дакле, вршилац дужности се може поставити искључиво када нису постављени ни начелник управе ни заменик начелника управе и то до постављена начелника управе. У случају да је постављен начелник управе, а заменик начелника управе поднесе оставку не може се поставити вршилац дужности, него се може покренути поступак попуњавања тог радног места у складу са законом.