Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Каква је процедура око пријема у радни однос лица које је на породиљском боловању и постоји ли могућност да се породиљско боловање настави?
Члан 94. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон и 92/2023) каже да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника. Након спроведеног изборног поступка, изабрани кандидат је дужан да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок (члан 107. истог закона).
Уколико се у овом конкретном случају ради о учеснику јавног конкурса и уколико то лице прође све фазе изборног поступка и буде кандидат који је са најбољим резултатима испунио мерила прописана за избор, биће примљен у радни однос, а може ступити на рад по окончању породиљског одсуства или одсуства ради неге детета, уколико послодавац процени да је то оправдани разлог за продужетак рока за ступање на рад.
Под којим условима се одређено лице може примити у раднио днос у органе ЈЛС и да ли је општа здравствена способност један од тих услова?
Чланом 80. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) прописано је да се у радни однос у органе јединице локалне самоуправе може примити лице под следећим условима:
- да је пунолетан држављанин Републике Србије;
- да има прописано образовање;
- да испуњава остале услове одређене законом, другим прописом и актом о систематизацији радних места;
- да није правноснажно осуђивано на безусловну казну затвора од најмање шест месеци;
- да раније није престајао радни однос у државном органу, односно органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, због теже повреде дужности из радног односа.
Општа здравствена способност није постављена као услов за заснивање радног односа у органима јединица локалне самоуправе поменутим законом, као ни другим прописима, тако да лица која заснивају радни однос у органима ЈЛС не треба да достављају уверења у том смислу.
Изузетак од наведеног правила је у случају запошљавања особа са инвалидитетом где ће се захтевати у конкурсном поступку да кандидат достави акт којим му је утврђен статус особе са инвалидитетом.
Планиран је јавни конкурс за попуњавање радног места руководиоца Одељења за друштвене делатност. Ко би био члан комисије који је надређен руководиоцу Одељења за друштвене делатности?
Чланом 20. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 107/2023) предвиђено је да ако се попуњава извршилачко радно место или прима приправник, председника и остале чланове комисије именује решењем руководилац органа, службе или организације, водећи рачуна да један члан комисије буде службеник који је претпостављен службенику на радном месту које се попуњава, а да један члан буде службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Члан комисије може да буде службеник, државни службеник или друго лице које поседује стручна знања у области у којој се обављају послови радног места које се попуњава. Ако комисија самостално врши проверу понашајних компетенција, најмање један члан комисије мора да буде лице које је похађало програм обуке за спровођење интервјуа базираног на компетенцијама или да се професионално бави проценом понашајних компетенција. На захтев руководиоца органа, службе или организације, руководилац службе Владе за управљање кадровима може одредити као члана комисије запосленог који у оквиру послова радног места обавља проверу понашајних компетенција. Сматра се да је члан комисије одређен у складу са ставом 3. овог члана, ако је за члана комисије одређен запослени из става 4. овог члана.
У случају попуњавања извршилачког руководећег радног места непосредно претпостављени том радном месту је начелник управе, те у том смислу члан комисије у складу са чл. 20 став 1. уредбе може бити начелник или заменик начелника управе.
Да ли се код утврђивања права на годишњи одмор запослених у јединицама локалне самоуправе узимају у обзир све године рада проведене у радном односу или само године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе?
Узимајући у обзир одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС” бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023), критеријум за утврђивање годишњег одмора спрам радног искуства у обзир узима све године проведене у радном односу, без обзира да ли их је запослени остварио у органу јединице локалне самоуправе, државне управе или слично.
Да ли је послодавац у обавези да сваком запосленом који је због болести одсуствовао са рада дуже од 30 дана, исплати солидарну помоћ за случај дуже и теже болести запосленог?
Право на солидарну помоћ у складу са чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС” бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) остварује се по правилу на захтев запосленог, а у случају дуже и теже болести солидарна помоћ се признаје на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Дакле, сматрамо да нема аутоматизма код признавања солидарне помоћи у сваком случају боловања дужег од 30 дана.
Да ли се за јубиларну награду рачуна укупан стаж и ако није у државним органима а предвиђен колективним уговором код послодавца (општинској управи)?
У складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) у јубиларне године рада рачунају се године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Да ли запослени у месној самоуправи на месту секретара месне заједнице има право на јубиларну награду након навршених 40 година рада?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) у члану 3. дефинише појам запосленог у органима јединице локалне самоуправе и каже да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају. Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Исти закон у ставу 4 члана 1. каже да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.
Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) у члану 1. каже да се овим колективним уговором уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
С обзиром на све наведено, запослени у месној зајединици нису запослени у смислу Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе и не могу остваривати права из тог уговора, самим тим ни право на јубиларну награду.
Приликом исплате јубиларне награде за запослене у јединицама локалне самоуправе и примене члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, да ли се за 10 година рада исплаћује награда у висини месечне просечне зараде или се тај износ увећава за 30%, сходно ставу 1.?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, у поглеђу висине јубиларну новчану награде за 10 година рада у радном односу колективни уговор је јасан – исплаћује се у висини месечне просечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, док се она увећава за 30% при сваком наредном остваривању овог права.
Чланом 29. Закона о локалним изборима прописана су мерила за именовање бирачког одбора у сталном саставу. Обзиром да у Скупштини општине постоје само 2 одборничке групе, једна која броји 39 одборника и друга која броји 6 одборника (укупно 45 одборника), те када се испоштује принцип да се одборничкој групи која има више од половине од укупног броја одборника додели шта јој припада по ставу 2. члана 29. Закона, да ли је обавеза да се сва преостала места доделе другој мањој одборничкој групи (од 6 чланова) или се пак у расподели осталих места поред мање и једине одборничке групе може опет сразмерно заступљености доделити и већој одборничкој групи?
Чланом 29. став 2. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да „одборничка група која на дан када је одлука о расписивању локалних избора ступила на снагу има више од половине од укупног броја одборника предлаже у једној половини бирачких одбора председника и два заменика члана, а у другој половини бирачких одбора предлаже заменика председника, једног члана и заменика другог члана, док се преостала места у бирачким одборима расподељују осталим одборничким групама сразмерно њиховој заступљености у скупштини на дан када је одлука о расписивању локалних избора ступила на снагу.“.
Примењујући ову одредбу на конкретни случај, проистекло би да би мањој одборничкој групи требало да припадне сразмеран део од преосталих места у сталном саставу бирачких одбора, те остаје отворено питање ко би, у том случају, имао право да предложи преостали број председника, односно заменика председника, чланова и заменика чланова сталног састава бирачких одбора.
Мишљења смо да нема основа да се у ту расподелу укључи већа одборничка група, с обзиром на то да је њено учешће у предлагању лица у бирачке одборе децидно и јасно прописано цитираном одредбом члана 29. Закона о локалним изборима.
У тражењу могућег решења, сматрамо да би било целисходно и примерено да се сходно примени решење из члана 20. став 6. Закона о локалним изборима, које уређује предлагање сталног састава локалне изборне комисије у ситуацији када у скупштини општине/града постоје само две одборничке групе.
Наиме, члан 20. став 6. Закона о локалним изборима гласи: „Ако у скупштини постоје две одборничке групе, већа одборничка група предлаже председника, заменика председника, чланове чији број заједно са председником није већи од половине броја чланова изборне комисије и заменике чланова чији број заједно са замеником председника није већи од половине броја заменика чланова изборне комисије, начелник општинске, односно градске управе предлаже једног члана и заменика члана из реда запослених у општинској, односно градској управи који имају искуства у спровођењу избора, док преостале чланове и заменике чланова у изборној комисији предлаже мања одборничка група.“.
Сходно наведеном, мишљења смо да би у конкретној ситуацији, начелник општинске управе требало да предложи по једног члана у сваком од бирачких одбора, а да би преостала места а то су два лица у сваком бирачком одбору (заменика председника и једног члана у једној половини бирачких одбора, односно председника и заменика једног члана у другој половини бирачких одбора), требало да предложи мања одборничка група.
Сматрамо да би се на овај начин испоштовала и одредба члана 29. став 2. Закона о локалним изборима, као и дух закона кроз учешће начелника општинске управе који је и кроз члан 30. став 2. Закона о локалним изборима, препознат као потенцијални предлагач лица у стални састав бирачких одбора, у случају када нека одборничка група не предложи лице у бирачки одбор.
Да ли одборници појединици који су некада чинили одборнички групу „XX“ имају право да појединачно предлажу чланове бирачких одбора у сталном саставу на предстојећим локалним изборима?
Према члану 29. став 5. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), одборничком групом у смислу предлагања члана бирачког одбора у сталном саставу сматра се одборник појединац или група одборника која броји мање од оног броја одборника који је потребан за образовање одборничке групе:
1) ако су сви ти одборници изабрани са исте изборне листе;
2) ако изборна листа на којој су изабрани није освојила онолико мандата колико је потребно за образовање одборничке групе;
3) ако нико од њих није приступио некој одборничкој групи;
4) ако су сви ти одборници потписали предлог за именовање члана, односно заменика члана бирачког одбора у сталном саставу.
Сврха ових одредби је да омогући да у предлагању сталног састава бирачких одбора учествују и одборници изабрани са оних изборних листа које су освојиле мањи број мандата од броја који је актима скупштине општине/града прописан као минимум за образовање одборничке групе. Да би неки одборник или одборници могли да предлажу стални састав бирачких одбора у складу са овим одредбама, морају да кумулативно буду испуњена сва четири наведена услова.
С обзиром на то да је, изборна листа освојила пет одборничких мандата, дакле више од минимума за образовање одборничке групе, није испуњен услов из члана 29. став 5. тачка 2) Закона о локалним изборима, тако да одборници са наведене изборне листе који нису чланови ниједне одборничке групе немају право да предлажу чланове и заменике чланова сталног састава бирачких одбора.
Што се тиче спреја, лампи, џакова и затворница да ли се то као и до сада добија или ЈЛС то сама набавља?
Обезбеђивање материјала је обавеза органа за спровођење избора.
Када су у питању избори на републичком нивоу (избори за народне посланике и избори за председника Републике), та обавеза је на Републичкој изборној комисији, на начин дефинисан Упутством о примопредаји изборног материјала пре и после гласања („Службени гласник РС“, број 91/23 – пречишћен текст).
Када су у питању локални избори, та обавеза је на општинским/градским изборним комисијама, с обзиром на то да Републичка изборна комисија није надлежна за спровођење локалних избора.
У случају истовременог одржавања и избора на републичком нивоу и на локалном нивоу, као што је то нпр. био случај у децембру 2023. године, када су истовремено одржани и избори за народне посланике и локални избору у значајном броју општина и градова, коришћени су спрејови и УВ лампе које је обезбедила Републичка изборна комисија, али су вреће за одлагање изборног материјала за локалне изборе и сигурносне затворнице за печаћење тих врећа набављале општинске/градске изборне комисије.
У складу са наведеним, на општинској управи, односно локалној изборној комисији је обавеза да за спровођење избора расписаних за 2. јун 2024. године обезбеди материјал за спровођење.
Да ли постављеном секретару из реда одборника аутоматски престаје одборнички мандат по сили закона јер су одборник и секретар неспојиве функције, или пре постављања за секретара исти мора да се усмено одрекне мандата с обзиром да нема времена за писану и оверену оставку јер је у питању Конститутивна седница скупштине?
У складу са чланом 67. став 1. тачка 8) Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран, између осталог, и ако је преузео функцију која је по Уставу и закону неспојива с функцијом одборника.
С обзиром на то да према члану 30. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон), одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине, одборнику који буде постављен од стране скупштине на функцију секретара скупштине општине/града, по сили закона престаје мандат одборника преузимањем функције секретара скупштине, те скупштина општине/града треба да у том случају, на истој седници, након постављења секретара, у складу са чланом 69. Закона о локалним изборима, донесе одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат по сили закона, преузимањем функције секретара скупштине.
У вези усменог одрицања мандата „с обзиром да нема времена за писану и оверену оставку јер је у питању конститутивна седница“, указујемо на две чињенице:
- прво, Закон о локалним изборима не препознаје институт одрицања од одборничког мандата, већ искључиво и једино оставку као израз воље одборника да му престане мандат пре истека времена на које је изабран;
- друго, према члану 68. став 4. Закона о локалним изборима, одборник може оставку поднети и усмено на седници скупштине, у вези с чим сматрамо да у конкретном случају подношење оставке није неопходно.