Питања и одговори

Чланом 10. Закона о порезима на имовину прописано је да обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ст. 3. и 4. овог члана.

Чланом 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(у даљем тексту: ZPPPA) прописано је да је Пореска управа дужна да утврђује све чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке, посвећујући једнаку пажњу чињеницама које иду у прилог и на штету пореском обвезнику.

Чланом 51. ZPPPA прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе, а порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.

Имајући у виду наведене одредбе, потребно је да локална пореска администрација (ЛПА) прибави квалитетне писане доказе о најранијем датуму који се у складу са Законом о порезима на имовину сматра даном настанка пореске обавезе. У том смислу потребно је утврдити дан издавања употребне дозволе, дан оспособљавања (на пример дан прикључења на струју, воду, записник о увиђају са лица места и др.)

Као доказ о почетку коришћења, које представља фактичку ствар која се може доказивати на различите начине, може се узети на пример дан сачињавања уговора о давању у закуп непокретности, записник о увиђају са лица места и други доказ којим се може поуздано утврдити дан почетка коришћења.

У прилогу достављамо два мишљења Министарства финансија о наведеном:

- Билтен 2/2014, мишљење број 3 (број 430-00-00037/2014-04 од 12.02.2014. године)

- Билтен 10/2014, мишљење број 6 (број 430-00-00037/2014-04 од 8.10.2014. године).БИЛТЕН 2-2014 ЗПИ.пдфБИЛТЕН 10-2014 ЗПИ.пдф

Сходно члану 12. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018 и 91/2019) регистрација осигураника и осигураних лица у Централни регистар врши се подношењем јединствене пријаве у електронском облику од стране подносиоца јединствене пријаве.

Јединствена пријава подноси се најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад, односно у року од три радна дана од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запослења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања. Дан пријема јединствене пријаве у Централном регистру сматра се даном пријема јединствене пријаве у свим организацијама обавезног социјалног осигурања.

Међутим, чланом 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу централног регистра обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010, 124/2012 и 119/2013) је прописано да уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази, утврди да за осигураника не постоји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар ће пријаву примити, регистровати, и извршити програмску одјаву са претходног осигурања, према основу осигурања, прописаном јединственим кодексом шифара. Програмска одјава доставља се организацијама обавезног социјалног осигурања, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд за здравствено осигурање су дужни да у складу са важећим прописима утврде датум одјаве са осигурања, који мора да претходи датуму који је наведен у регистрованој јединственој пријави као дан почетка осигурања, са изузетком постојања више пријава са непуним радним временом, уколико је пријава код новог послодавца поднета за непуно радно време.

Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централног регистра.

Горе наведено се тиче ситуације у којој се бивши функционер вратио на рад код претходног послодавца одмах након престанка функције, док у случају када постоји прекид у осигурању је потребно да се изврши „накнадна одјава“ путем подношења захтева за утврђивање својства осигураника у ПИО фонду, који је могуће поднети и након истека рока од 3 дана из члана 12. Закона о ЦРОСО.

Одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе не могу се примењивати на запослене у установама културе, јер права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе су уређени Посебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023), без обзира што је јединица локалне самоуправе оснивач те установе.

Иако право на плаћено одсуство ради учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије за време боравка репрезентације, као и за време припреме те репрезентације није предвиђено посебним колективним уговором за установе културе, упућујемо на члан 2. тог уговора који каже да се колективним уговором код послодавца могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени овим уговором, у складу са законом.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. 

Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 и 94/2024) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.

Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање нема статус државног органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу код овог послодавца се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

У складу са Законом о локалној самоуправи (чл. 11. став 2.) - поступак јавне расправе спроводи се обавезно у погледу буџета у делу који се односи на планирање инвестиција. То је Законом прописани минимум у односу на који локалне самоуправе могу да успоставе/пропишу/спроводе и шири обухват јавне расправе – о нацрту одлука о буџету у целини, што је и приступ који СКГО промовише и који је одражен и у Моделу Одлуке о јавним расправама (доступно на: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/158/893/448/1588934480_Model%20odluke%20o%20javnim%20raspravama.docx).

Надлежности скупштине локалне самоуправе прописане су Законом о ЛС а сходно којем се питања у вези са радом скупштине уређују њеним пословником. На овом месту подсећамо да је СКГО још 2018. године објавила и Модел Пословника скупштине општине (доступно на: https://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/MODEL%20Poslovnika%20skupstine%20opstine%20SKGO.doc), који у одељку IX – Поступак доношења одлука и других аката у скупштини – уређује и питање амандмана, тј., предлога за промену члана предлога општег акта.

Сви чланови предлога акта који се упућују скупштини – а у случају овог питања то је Предлог Одлуке о буџету града/општине – могу бити предмет амандмана. Ово важи без обзира на то да ли је претходно у процесу израде Нацрта акта уопште и спроведена јавна расправа (о целини акта или појединим његовим деловима). Дакле, ако је у случају Нацрта Одлуке о буџету јавна расправа спроведена само о делу који се односи на планирање инвестиција, ипак важи да одборници као овлашћени предлагачи амандмана (одборник или одборничка група) – могу поднети предлог за промену било ког члана Предлога Одлуке о буџету.

Као и сам Предлог акта, и амандмани морају бити у складу са законом, благовремени, потпуни и упућени у складу са одредбама Пословника скупштине ЛС.

Поднете амандмане председник скупштине упућује предлагачу акта, надлежним одборима и већу града/општине. Произилази да ће у случају Предлога одлуке о буџету ЛС, поднети амандмани бити упућени већу, надлежним одборима и локалном органу управе надлежном за финансије (надлежној организационој јединици управе), који су дужни да пре седнице скупштине, размотре амандмане поднете на предлог акта и да скупштину обавесте за које амандмане предлажу да их скупштина прихвати, а за које да их одбије. Приликом овог изјашњавања, надлежне инстанце руководе се пре свега Законом о буџетском систему (ЗоБС) и свим применљивим законским и подзаконским актима, укључујући и Упутство министра финансија за припрему Одлуке о буџету локалне власти и пројекција за наредне 2 године, као и Упутство за проверу усаглашености одлука о буџету локалних власти са смерницама из Упутства за припрему одлука о буџету локалних власти (https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/uputstvo-za-proveru-usaglaenosti-odluka-o-budzetu-lokalnih-vlasti). Непоштовање ЗоБС као и наведених упутстава може имати значајне последице по локалну самоуправу, укључујући и обуставу преноса трансферних средстава из буџета Републике Србије локалној самоуправи.

У том смислу, разматрање и изјашњавање о предложеним амандманима је изузетно значајно, и амандмани који су у супротности са наведеном регулативом, не могу бити предложени скупштини као прихватљиви, чиме се превенира ситуација из постављеног питања.

Такође, СКГО Моделом Пословника скупштине предвиђено је да скупштински Одбор за прописе и управу одбацује амандмане који су неблаговремени, непотпуни, супротни закону, увредљиви или упућени супротно одредбама Пословника, те они не могу бити предмет расправе, ни одлучивања на седници скупштине.

О осталим амандманима отвара се расправа на седници скупштине, скупштина се изјашњава, односно поступа у свему у складу са Пословником.

Секретар Скупштине општине није општински службеник, већ функционер у смислу члана 40. став 2. Закона о локалној самоуправи којим је прописано да “Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен“, док је ставом 4. истог члана прописано да „Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата.“ Имајући у виду да га поставља скупштина ЈЛС, секретар скупштине није службеник, већ има статус именованог функционера. 

Према одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и једницама локалне самоуправе, секретар скупштине спада у категорију изабраних, постављених и именованих лица, а не у категориују службеника. С тим у вези, према члану 3. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоправе прописано је да је „Функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.“ Како секретара скупштине поставља Скупштина он спада у функционере.

У погледу положаја функцинера, меродаван је члан 8. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоправе којим је прописано да се „Избор, именовање, постављење, као и разрешење функционера у јединицама локалне самоуправе, врши се у складу са посебним прописима и овим законом, статутом јединице локалне самоуправе и одлукама јединице локалне самоуправе којима се уређује оснивање служби и организација.“

Такође, чланом 11. ст. 1. и 2. истог закона прописано је да „Функционер има право на плату, накнаду и остала примања у складу са законом којим се уређују плате, накнаде и друга примања функционера у јединици локалне самоуправе. Решење о плати, накнади и осталим примањима функционера, доноси орган – скупштина општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине, док је ставом 3. истог члана прописано да функционери немају права на увећање плате за случај прековременог рада.

 Дакле, на основу закоснких одредби и имајући у виду статус секретара скупштине општине као функционера, мишљење Стручне службе СКГО је да секретар скупштине нема право на прековремене сате нити на исплату прековременог рада. Плата за вршење функције обухвата све активности без обзира на трајање радног ангажовања. Међутим, могућност постоји ако постоји интерни акта којим је предвиђена ова исплата

 Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

Имајући у виду наведено, сматрамо да лице не може да оствари право на минули рад и јубиларну награду за време за које су му мировала права и обавезе по основу рада у општинској управи јер у том периоду није могао да остварује права из радног односа код послодавца код кога су му мировала права и обавезе, а у овом случају се вратио код тог послодавца.

Вршиоцу дужности директора Центра за социјални рад престају овлашћења за заступање и потписивање аката даном истека рока на који је постављен, уколико статутом установе није другаћије одређено. Ово произилази из члана 125. став 3. Закона о социјалној заштити који каже да „Вршилац дужности директора центра за социјални рад може обављати ту дужност најдуже једну годину.“ Ово значи да је мандат вршиоца дужности ограничен на време, и да се завршава истеком рока од једне године. Нема продужетка по сили закона, тако да даном истека рока на који је постављен престају и сва руководећа овлашћења, укључујући и потписивање аката.

Важно је напоменути да статус „вршиоца дужности“ не престаје разрешењем, већ истеком рока из одлуке о постављењу и по основу силе закона. Скупштина може касније формално констатовати престанак, али овлашћења престају аутоматски, без чекања седнице.

Закон не познаје институт „продужења до даљег“ за вршиоца дужности директора установе социјалне заштите. Аналогна правила из државне управе (гђе постоји континуитет руковођења) не примењују се на јавне службе — Центар за социјални рад је установа непосредне социјалне заштите, не орган управе. Стога, мишљење Стручне службе СКГО је да вршилац дужности директора коме је истекао мандат не може наставити да потписује акте. У том случају, а у складу са заступљеном праском, као и у складу са статутом или општим актом установе, акте најчешће потписује: најстарији руководилац организационе јединице или лице овлашћено посебним пуномоћјем управног одбора или оснивача. Међутим, ово лице не може потписивати управне акте (решења), осим ако је законом или интерним актом изричито овлашћено, већ може обављати само хитне и техничке послове док се не именује директор.

Сагласно члану 33. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023), службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, и то у случају: привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник.

Врсту и трајање послова које ће радити службеник одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже на тридесет радних дана у периоду од шест месеци. Привремени рад на пословима који нису у опису радног места јесте једна од посебних ситуација до којих може да дође у току рада било ког послодавца. Непосредни руководилац може, да због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник, писменим налогом наложи службенику да ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, а најдуже на тридесет радних дана у периоду од шест месеци (дакле, радних дана, не календарских).

Узимајући у обзир наведено, налог који службенику издаје непосредни руководилац у складу са чланом 33. закона може се тицати издавања налога за обављања послова који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове у оквиру организационе јединице којом руководилац руководи. Што се тиче привременог обављања послова на радном месту у другој организационој јединице, сматрамо да је потребно користити институт привременог премештаја у складу са чланом 115. закона, које је у надлежности руководиоца органа

Чланом 11.Уредбе о оцењивању службеника ("Сл.гласник РС", бр. 2/2019) дефинисана су мерила за оцењивање службеника, и то: постигнути резултати у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим службеницима и остале способности које захтева радно место.

Чланом 18. исте Уредбе такође су дефинисана и додатна мерила за оцењивање која се односе на остале способности које захтева радно место, а која се првенствено тичу разумевања и примене посебних вештина које захтева радно место и она се одређују унапред за период за оцењивање.

Мишљења смо да оцењивачи нису у обавези да утврђују додатна мерила, уколико не постоји потреба за њима, већ да у том случају у обрасцу поље „додатно мерило“ може остати непопуњено. Међутим, уколико утврде додатна мерила онда морају и да их оцене.

Чланом 63. Закона о запосленима у АП и ЈлС ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018, 111/2021 - др. Закон и 92/2023) прописано је да се у звању млађег саветника обављају сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

Члан 141. став 7. Закона о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) наведено је да решење потписује овлашћено службено лице које га доноси, односно руководилац органа.

Дакле, уколико је актом о организацији и систематизацији радних места дефинисано да службеник решава у управним и другим појединачним стварима из своје надлежности, руководилац органа - начелник управе га може писмено за то овластити те би у том случају службеник могао да потписује решења.

Лице које је одлуком Скупштине именовано за члана скупштинског одбора и изабрано за заменика председника одбора има статус изабраног лица које врши јавну функцију у складу са Пословником Скупштине. У обављању послова одбора ово лице може бити упућено на службени пут у земљи и иностранству на основу службеног налога.

Такво лице има право на:

дневницу,

накнаду трошкова превоза,

трошкове смештаја,

као и друге нужне трошкове службеног пута,
у складу са одлуком јединице локалне самоуправе и уредбама којима се уређују службена путовања.

Ове накнаде не представљају зараду већ накнаду трошкова вршења функције, па не постоји правна препрека да се исте исплате из буџета Скупштине.

Извршилац ангажован по уговору о делу нема статус запосленог лица, већ обавља конкретан посао , и у том случају наручилац је дужан да му надокнади нужне трошкове извршења посла, а то, када је природа посла таква, обухвата и путне трошкове (превоз, таксе, смештај).

Међутим, извршилац по уговору о делу нема право на дневницу, осим ако то није изричито предвиђено посебним актом ЈЛС или уговором (што је ретка и изузетна пракса).

Дакле, на освову горе наведеног, Лице које је изабрано за члана одбора или заменика председника одбора може бити упућено на службени пут и има право на дневнице и трошкове, док лице које је ангажовано по уговору о делу може бити упућено на пут ради извршења уговорених обавеза, али има право само на рефундацију стварних трошкова — без права на дневницу.

Оба статуса су правно валидна, али се обрачун накнада врши у складу са њиховим различитим правним положајима.