Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је секретар Скупштине општине у обавези да, на писани захтев одборника Скупштине, "изда у штампаном облику" акт донет на некој од седница Скупштине?
Чланом 31. став 3. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да Одборник има право да буде редовно обавештаван о питањима од значаја за обављање одборничке дужности, као и да на лични захтев од органа и служби општине добије податке који су му потребни за рад, док је ставом 4. истог члана прописано да је секретар скупштине одговоран за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава, а када се обавешење, тражени податак, спис и упутство односе на делокруг и рад општинске управе – тада је одговоран начелник управе.
Сходно наведеној прописаној одговорности секретара скупштине, мишљења смо да секретар скупштине има обавезу да одборнику достави акт у писаном облику. Свакако, секретар скупштине може да упути одборника да наведени акт може да погледа и електронски, уколико општина има електронски регистар одлука које је донела скупштина, али ако одборник захтева да му се акт достави у штампаном облику, секретар скупштине је у обавези да удовољи захтеву одборника.
Функционер тражи признање права на јубиларну награду, јер је навршио 10 година рада и то три године у ЈЛС као функционер и седам у јавно-комуналном предузећу у коме му тренутно мирује радни однос. Да ли има право на јубиларну награду у ЈЛС, с обзиром да је функционер и да је претходно стаж од 7 година остварио у ЈКП, а не органу управе, нити другом државном органу?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.“
Дакле, за обрачун јубиларних година рада меродавне су године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и године рада код послодавца од кога је неки од ових органа преузео послове и запослене. Како јавно предузеће не припада ниједној од наведених категорија, радни стаж остварен у јавном предузећу не може се рачунати у године рада за које запослени остварује право на јубиларну награду.
С обзиром да је чланом 3. Закона о јавним набавкама прописано да су јавни наручиоци органи јединице локалне самоуправе, а да су према члану 65. Закона о локалној самоуправи, органи града/општине: скупштина, градоначелник/председник општине, веће и управа, како третирати правобранилаштво јединице локалне самоуправе? Да ли је то посебан орган јединице локалне самоуправе тј. посебан јавни наручилац, који ће бити пријављен на Порталу ЈН и за којег се води посебни план јавних набавки?
Правобранилаштво би требало да буде посебан наручилац, са својим набавкама, средствима као и пријавом на Порталу јавних набавки ради спровођења свих корака у поступцима јавних набавки.
Међутим, чињеница је да различите локалне самоуправе на различит начин уређују положај Правобранилаштва, те да за сада не постоји неки универзални начин на који поступају све ЈЛС.
Такође, на Порталу јавних набавки, постоји много јавних набавки које спроводе како Државно правобранилаштво, тако и Општинска правобранилаштва.
Потребно је проверити Статут града/општине, као и консултовати финансијску службу ради утврђивања да ли су правобранилаштву дата средства која би требала да буду утрошена на набавке.
Молимо за мишљење у вези постављења Општинског правобраниоца, тј. на који начин се поставља да ли се расписује на основу члана 95. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и ако се Јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника?
Сходно одредбама члана 53. Закона о правобранилаштву („Сл. гласник РС“, бр. 55/2014) правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно и или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва. Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе, па тако и одредбе члана 37. истог закона које одређују статус постављеног лица за правобраниоца.
Даље, чланом 81. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да се извршилачко радно место попуњава трајним премештањем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивајем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Положај се попуњава постављењем. Чланом 94. истог закона прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
С обзиром да је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису, и како по истом закону није предвиђено спровођење јавног конкурса за попуњавање функција, а није предвиђено ни Законом о правобранилаштву (у случају постављења правобраниоца), сматармо да нема законске обавезе спровођења јавног конкурса код постављења општинског правобраниоца. Међутим, како је Законом о правобранилаштву предвиђено да се општински правобранилац бира у складу са одлуком о образовању правобранилаштва (члан 53.), није искључено да се одлуком о правобранилаштву конкретне јединице локалне самоуправе може предвидети спровођење јавног конкурса приликом постављења правобраниоца.
Да ли службенику коме мирује радни однос у Општинској управи због постављења на функцију секретара Скупштине општине, где се налази на сталном раду, престаје радни однос у Општинској управи по сили закона као службенику, даном навршења 65 година живота (чл.163. ст. 1. тачка 1.) и ако му радни однос мирује и да ли му се у том случају исплаћује отпремнина због одласка у пензију?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Наведене одредбе односе се на службенике, али не и на функционере у органима јединица локалне самоуправе, те с тога секретару скупштине општине неће престати функција навршавањем 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Међутим, уколико том лицу мирује радни однос у општинској управи то мировање ће престати даном испуњења услова за престанак радног односа по сили закона и то лице након престанка функције неће моћи да се врати на рад у општинску управу.
По питању отпремнине за одлазак у старосну пензију, то право у складу са Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) имају запослени који одлазе у пензију, сходном применом акта Владе којим се утврђује накнада трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника, у овом случају то је Уредба о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014 и 84/2015). Како се у складу са одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС запосленима сматрају и функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду, тако и функционери остварују право на отпремнину за одлазак у старосну пензију. У овом конкретном случају функционер ће остварити право на отпремнину уколико му функција и радни однос престану због остваривања права на старосну пензију.
Општим актом скупштине општине предвиђена је могућност да секртетар скупштине не мора бити на сталном раду, већ да функцију врши ван радног односа, као функционер који није на сталном раду. Да ли престанком радног односа ради одласка у старосну пензију секретару скупштине општине истовремено престаје и функција, или може да настави да је врши као пензионер до истека времена на које је постављен, само уз решење надлежног радног тела о промени радноправног статуса којим се утврђује да мандат наставља да врши као лице које није на сталном раду?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) прописано је да службенику престаје радни однос по сили закона, између осталог, даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Чланом 6. став 1. овог закона предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.
С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Такође, одредбама члана 14. став 7. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Што се тиче посредне примене општих прописа о раду, чланом 175. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС), прописано је да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.
Према томе, члан 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односи се на престанак радног односа по сили закона на запослене - службенике, док се за функционера који је у радном односу у органу АП или ЈЛС у погледу престанка радног односа примењује Закон о раду.
Имајући у виду наведено, мишљења смо да секретар скупштине може наставити да ради и након навршења 65 година живота, односно вршење ове функције траје до истека мандата, односно истека периода на који је постављен, или до разрешења, односно оставке.
Да ли радник Општинске управе, запослен као начелник Одељења за грађевинске и комуналне послове, може својим приватним печатом инжењерске коморе потписивати налазе и мишљења о старости објекта (приватни послови)? Уверења о старости објекта издаје Одељење за урбанизам и имовинско правне послове, које припада истој Општинској управи.
Члан 40. став 1. Закона о општем управном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) каже да овлашћено лице мора бити изузето:
- ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;
- ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;
- ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;
- ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;
- ако је учествовало у првостепеном поступку;
- ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;
- ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;
- ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.
Став 4. истог члана каже да се одредбе овог члана о разлозима за изузеће овлашћеног службеног лица сходно примењују и на изузеће записничара и вештака.
Под претпоставком да мишљење о старости објекта лице даје у својству вештака, руководилац органа – начелника управе - ће ценити ову околност у смислу одредби члана 40. Закона о општем управном поступку, односно у смислу обавезе изузећа вештака с обзиром да је он у радном односу у управи.
Такође, треба указати и на одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) где се у члану 40. каже да је службеник дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Даље се у члану 41. истог закона каже да сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима. Послодавац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.
Дакле, додатни рад службеника је забрањен уколико ствара могућност сукоба интереса или може утицати на непристрасност рада службеника, о чему такође одлучује руководилац органа – начелник управе – у поступку давања сагласности на додатни рад.
У сваком случају, по питању потенцијалног постојања сукоба интереса препорука је обратити се за мишљење Агенцији за спречавање корупције.
Приликом рачунања радног стажа запослених, како исказати обављање привремених и повремених послова? Да ли се то време рачуна само као радно искуство, или га урачунати у радни стаж запосленог, обзиром да је у питању рад ван радног односа?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
С обзиром да се за минули рад рачунају године рада проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, време на које је лице било ангажовано по основу овог уговора се не могу рачунати у минули рад.
Да ли је потребно расписати јавни конкурс за избор општинског правобраниоца пре његовог постављења?
Сходно одредбама члана 53. Закона о правобранилаштву („Сл. гласник РС“, бр. 55/2014) правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно и или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва. Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе, па тако и одредбе члана 37. истог закона које одређују статус постављеног лица за правобраниоца.
Даље, чланом 81. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да се извршилачко радно место попуњава трајним премештањем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса. Положај се попуњава постављењем. Чланом 94. истог закона прописано је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
С обзиром да је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису, и како по истом закону није предвиђено спровођење јавног конкурса за попуњавање функција, а није предвиђено ни Законом о правобранилаштву (у случају постављења правобраниоца), сматрамо да нема законске обавезе спровођења јавног конкурса код постављења општинског правобраниоца. Међутим, како је Законом о правобранилаштву предвиђено да се општински правобранилац бира у складу са одлуком о образовању правобранилаштва (члан 53.), није искључено да се одлуком о правобранилаштву конкретне јединице локалне самоуправе може предвидети спровођење јавног конкурса приликом постављења правобраниоца.
Ових дана су разрешени са функција председник општине, заменици председника општине и чланови општинског већа, а један члан општинског већа је пре разрешења поднео оставку. Имајући у виду одредбе члана 74. Закона о локалним изборима питање је коме поново доделити одборнички мандат након њихових захтева? Шта је мерило одабира: време подношења захтева, претходна функција, начин разрешења, на коју је функцију изабран одборник након чијег избора је упражњено место одборника и слично? Како поступити са захтевима лица којима се не врати мандат тј. да ли их обавестити о разлозима те им доделити мандат кад се стекну услови ако касније буде упражњено неко одборничко место или донети одлуку?
Институт поновног додељивања мандата одборнику у истом сазиву скупштине општине/града регулисан је чланом 74. Закона о локалним изборима, који гласи:
„Одборник којем је мандат престао пошто је изабран на функцију градоначелника, заменика градоначелника или члана градског већа, односно председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа може по престанку те функције поднети захтев да му се поново додели мандат у истом сазиву скупштине ако постоји упражњено одборничко место које припада његовој изборној листи.“.
Из цитиране законске одредбе, може се закључити да закон, у случају више поднетих захтева за поновно додељивање одборничког мандата, предност у поступању односно одлучивању не даје у односу на то коју је функцију вршио подносилац захтева, нити основ престанка те функције (оставка или разрешење.
То би значило да су сви подносиоци захтева равноправни, те да, стога, „јачи“ у праву треба да буде онај који је први поднео захтев за поновно додељивање мандата. Ово стога што се примењује опште начело „приор темпоре, потиор иуре“, односно „први у времену, јачи у праву“. У складу са наведеним, Изборна комисија треба да упражњено одборничко место попуни додељивањем мандата оном лицу које је прво поднело захтев за поновну доделу мандата.
Подносиоце осталих захтева треба писмено обавестити о томе да нису испуњени законски услови за поступање по захтевима, с обзиром на то да више не постоји упражњено одборничко место које припада изборној листи са које су били изабрани ти подносиоци захтева, те да ће се по сваком појединачном захтеву поступати редом којим су поднети и то када буде постојао упражњени одборнички мандат. Незадовољним подносиоцима тих захтева остаје могућност подношења жалбе, у складу са чланом 72. став 5. Закона о локалним изборима, против одлуке скупштине општине о потврђивању мандата одборнику по чијем је захтеву Изборна комисија поступила и доделила му одборнички мандат.
Молимо за мишљење везано за чл. 54 Посебног колективног уговора који у ставу 1. предвиђа да запослени има право на годишњу награду. У случају да критеријум и висина исплате годишње награде нису прописани општим актом послодавца, да ли запослени може и у ком случају да оствари то првао?
Чланом 54. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. Гласник РС”, бр. 38/19, 55/20 и 51/22) предвиђено је да запослени има право на годишњу награду. Годишња награда исплаћује се запосленом по правилу једном годишње, а учесници се могу споразумети и о томе да се годишња награда запосленом исплати изузетно у више делова. О висини и начину исплате годишње награде учесници преговарају у поступку израде Закона о буџету за наредну годину.
Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину ("Сл. гласник РС", бр. 138/2022) предвиђено је да се, у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 - др. закон) у буџетској 2023. години, неће вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У 2023. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса. Изузетно, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2023. години може се вршити на основу одлуке Владе.
Дакле, током 2023. године се не може исплаћивати годишња награда предвиђена Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе, изузев у случају да Влада Републике Србије одлучи другачије.
Да ли службеник који је завршио правни факултет Мегатренд универзитета у Београду треба да полаже испит за стицање сертификата за службеника за јавне набавке?
Чланом 185. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019) предвиђено је да је наручилац дужан да лицима која обављају послове јавних набавки омогући оспособљавање за обављање послова јавних набавки и полагање испита за службеника за јавне набавке, као и континуирано усавршавање. Канцеларија за јавне набавке прописује поступак и услове за стицање сертификата за службеника за јавне набавке и води регистар службеника за јавне набавке.
Чланом 3. Правилника о поступку и условима за стицање сертификата за службеника за јавне набавке и вођењу Регистра службеника за јавне набавке („Службени гласник РС“, бр. 93/2020 и 21/2021) предвиђено је да статус кандидата за полагање испита за стицање сертификата, има лице са стеченим високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно које има високо образовање са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године, које је поднело пријаву за полагање испита или за које је пријаву поднео наручилац или друго правно лице. Пријава за полагање испита (у даљем тексту: пријава), подноси се Канцеларији за јавне набавке (у даљем тексту: Канцеларија). Уз пријаву се подноси доказ о плаћеним трошковима полагања испита.
Наведеним прописима није предвиђено да се лице које обавља послове јавних набавки може ослободити обавезе полагања испита за стицање сертификата за службеника за јавне набавке по било ком основу, па тако ни по основу стеченог високог образовања из одређене области.