Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли функционер који је засновао радни однос на одређено време за време вршења функције члана Општинског већа има право на обрачун минулог рада за време проведено на раду у Полицијској станици, по основу вршења привремено повремених послова?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
С обзиром да се за минули рад рачунају године рада проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, време на које је лице било ангажовано по основу овог уговора се не могу рачунати у минули рад.
Одредбом чл. 190. ст.7. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, предвиђено је да савки запослени има право на увид у податке из кадровске евиденције ако се ти подаци односе на њега. Да ли увид у кадровску евиденцију могу имати начелници градских управа за запослне у њховој управи?
Чланом 4. став 8. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 114/2021) предвиђено је да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.
У складу са чланом 54. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник, а када је општинска управа организована у више управа, радом управе руководи начелник те управе (члан 55. Закона).
С обзиром на неведено, сматрамо да начелник управе, ако је образована као јединствен орган, или начелници управа за поједине области, треба да имају увид у комплетну кадровску евиденцију запослених којима су послодавац.
Да ли члан гласачког одбора (чл. 22. Закона о референдуму и народној иницијативи) може бити функционер градске општине одн. изабрано, именовано или постављено лице у општини?
Мишљења смо да нема сметњи у смислу Закона о спречавању корупције да изабрана, именована или постављена лица у градској општини буду у саставу гласачких одбора који спроводе референдум, с обзиром на то да се чланство у гласачком одбору, као и бирачком одбору који спроводи изборе не треба сматрати јавном функцијом на чије вршење се односе одредбе Закона о спречавању корупције.
Да ли начелник управе градске општине као службеник на положају може бити секретар Општинске изборне комисије?
За одговор ово питање надлежна је искључиво Агенција за спречавање корупције, која у сваком конкретном случају даје сугласност за вршење друге јавне функције.
Пракса Агенције за спречавање корупције различита, те тако постоје примери где су начелници добијали сугласност да буду секретари ОИКова, али и примери где таква сагласност није давана. У сваком случају, једини валидан одговор може да пружи, као што је речено, Агенција за спречавање корупције. Иначе, на веб презентацији Агенције доступно је мишљење о питању: „Члан изборне комисије и функције у органима скупштине градске општине и органима јавних предузећа“, у којем се, на једном од примера наводи: „Имајући у виду да од резултата локалних избора зависи положај лица која се у истој градској општини бирају, постављају или именују у органе локалне градске општине и која, имају статус јавних функционера у смислу чл. 2. Закона о Агенцији, Агенција налази да јавне функције председника градске општине, заменика председника градске општине, члана општинског већа, начелника управе градске општине, секретара и заменика секретара Скупштине градске општине, нису спојиве са јавном функцијом члана Изборне комисије у сталном саставу у истој градској општини. Ово стога што значај и сложеност послова изборне комисије захтева од сваког њеног члана потпуну непристрасност, а да би се то постигло потребно је стварање свих нормативних и практичних услова да у раду изборне комисије не дођу до изражаја лични или групни интереси или спољашњи утицаји или притисци.“. Ово мишљење је доступно путем линка https://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/07/011-73-misljenje.pdf
Иако се не односи на функцију секретара ОИКа, ово мишљење може бити значајно из разлога што не третира поменуту функцију секретара ОИКа, из чега се може извући закључак да се у том случају не ради о неспојивости функција. Ово из разлога што секретар и заменик секретара у раду ОИК-а учествују без права учешћа у одлучивању, услед чега се не би требало постављати питање непристрасности, које је основ за доношење предметног мишљења.
Пошто је Посебним колективним уговором повећан број дана годишњег одмора за одређене функционере, да ли се мора донети ново решења или донети измена решења да би им се признало право на број дана годишњег одмора по Посебном колективном уговору од априла 2022. године?
Посебним колективним уговором о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 51 од 29. априла 2022. године) извршена је измена члана 17. који говори о мерилима за утврђивање годишњег одмора тако да ст. 3 и 4 гласе:
“Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 35 радних дана.
Запослени са навршених 30 година рада проведених у радном односу има право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.”
С обзиром да се годишњи одмор утврђује за календарску годину, сматрамо да је потребно изменити решења о годишњим одморима којима је утврђен годишњи одмор за 2022. годину а која су донета пре ступања на снагу измена и допуна посебног колективног уговора и ускладити их са новом максималном дужином трајања.
Да ли члан Градског већа може да буде члан Конкурсне комисије за избор начелника и заменика начелника Градске управе, с обзиром да је у органу који врши постављање на положај лица које бира?
Сходно члану 95. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће. Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију. Ако је положај попуњен, конкурс за попуњавање положаја оглашава се најкасније у року од 90 дана пре истека времена на које је службеник на положају постављен.
Даље се у члану 96. истог закона каже да изборни поступак спроводи конкурсна комисија од три члана. Најмање један члан комисије мора имати стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, један члан који је стручан у области за коју се попуњава положај и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. По окончаном изборном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.
Дакле, закон не поставља ограничења у погледу тога ко може да буде члан комисије за попуњавање положаја, већ само одређује услове за поједине чланове. С обзиром да је Веће колективни орган и да као такав одлучује у поступку попуне положаја, као и да закон не поставља ограничења у том смислу, сматрамо да се члан Већа може именовати у комисију за попуну положаја докле испуњава услове прописане члана 96. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
У ситуацији када је током службене саветодавне посете дата препорука надзираном субјекту у виду акта о примени прописа и када је надзирани субјекат обавестио инспекцију да је поступио у складу са препоруком, да ли инспекција тада пише надзираном субјекту да поступи по решењу АПР-а и уреди захтев или покреће поступак ванредног инспекцијског надзора?
Одредбама члана 13. ст. 7. и 8. Закона о инспекцијском надзору прописано је да ако у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке овом субјекту о томе како да тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини. Допис са препорукама има правну природу акта о примени прописа.
Субјекат из става 7. овог члана обавештава инспекцију о томе да ли је и како је поступио по овим препорукама, у року наведеном у допису. Непоступање по овим препорукама, као и необавештавање инспекције од стране овог субјекта о поступању по овим препорукама може, у складу са проценом ризика, представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Решење Агенције за привредне регистре нема конститутивно дејство већ само декларативно.
Сагласно наведеном, у ситуацији када је надзирани субјекат поступио по препоруци и обавестио спортског инспектора о свом поступању спортски инспектор не налаже надзираном субјекту да поступи по решењу Агенције нити покреће ванредни инспекцијски надзор.
У случају када надзирани субјекат не поступи по препоруци из службене саветодавне посете да ли је то основ за покретање ванредног надзора по службеној дужности?
Одредбама члана 13. ст. 7. и 8. Закона о инспекцијском надзору прописано је да ако у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке овом субјекту о томе како да тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини. Допис са препорукама има правну природу акта о примени прописа.
Субјекат из става 7. овог члана обавештава инспекцију о томе да ли је и како је поступио по овим препорукама, у року наведеном у допису. Непоступање по овим препорукама, као и необавештавање инспекције од стране овог субјекта о поступању по овим препорукама може, у складу са проценом ризика, представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Из наведеног произилази да у случају када надзирани субјекат не поступи по препоруци из службене саветодавне посете, у складу са проценом ризика такво поступање надзираног субјекта може представљати разлог за покретање инспекцијског надзора.
Ако се налог шаље поштом код канцеларијског надзора, да ли је дан започињања надзора онда дан извршења достављања по ЗУП-у?
Одредбом члана 18. Закона о инспекцијском надзору прописано је да инспекцијски надзор почиње кад инспектор уручи надзираном субјекту, односно присутном лицу налог за инспекцијски надзор. С тим у вези, када се ради о канцеларијском надзору у коме се налог шаље поштом, инспекцијски надзор почиње када надзирани субјекат прими налог за инспекцијски надзор што се доказује повратницом којом надзирани субјекат потврђује потписом и печатом спортске организације (или само потписом) да је дана наведеног у повратници примио налог.
Након извршеног редовног надзора и констатовања законитости, да ли треба да се донесе решење сходно одредби чл. 35. Закона о спорту или се исто решење доноси само на захтев надзираног субјекта?
Одредбом члана 35. став 1. Закона о спорту прописано је да спортска организација може обављати спортске активности и спортске делатности ако, у складу са овим законом и спортским правилима, има: учлањене или уговором ангажоване спортисте; ангажоване спортске стручњаке у зависности од врсте делатности; обезбеђен одговарајући простор, односно спортске објекте и спортску опрему; одговарајућу унутрашњу организацију и финансијска средства, ако учествује у спортским такмичењима; осигурану безбедност спортиста и других учесника при обављању спортских активности и делатности; одговарајући број животиња у спорту у којем учествују животиње.
Ставом 4. овог члана прописано је да испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем спортски инспектор у поступку инспекцијског надзора.
На основу наведеног произилази да после извршеног редовног надзора и констатовања законитости спортски инспектор донеси решење сходно одредби чл. 35. Закона о спорту. Такође, решење се може донети и на захтев надзираног субјекта по спроведеном инспекцијском надзору.
Да ли записник о инспекцијском надзору мора потписати представник надзираног субјекта и ако мора зашто?
Мишљења смо да потписивање записника о инспекцијском надзору од стране надзираног субјекта (странке), односно његовог заступника или представника (присутног лица) није неопходно, да потпис надзираног субјекта на записнику о инспекцијском надзору није услов његове правне ваљаности и да нетражење инспектора да надзирани субјекат потпише записник и, последично, непотписивање записника од стране надзираног субјекта није повреда поступка и не води ка поништавању решења донетог у том поступку инспекцијског надзора.
Наиме, Законом о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС“, бр. 36/15, 44/18 – др. закон и 95/18) брисане су одредбе чл. 35. и 14. овог закона, које су се тицале потписивања записника и контролне листе, као саставног дела записника. Тиме, овај закон - који је општи (системски) закон у области инспекцијског надзора - не садржи обавезу инспектора (овлашћеног службеног лица) да тражи да надзирани субјекат (странка), односно његов заступник или представник (присутно лице) потпише записник, као и контролну листу – која је саставни део записника, нити обавезу надзираног субјекта да потпише записник о инспекцијском надзору.
Важећи Закон о општем управном поступку у члану 63. став 2, којим се уређују саставни делови записника и Закон о инспекцијском надзору у члану 35. став 2, којим се уређују саставни делови записника о инспекцијском надзору, не предвиђају потпис странке, односно надзираног субјекта као обавезан саставни део записника, нити као услов његове пуноважности и доказне снаге.
Такође, Закон о општем управном поступку у члану 63. став 4. прописује да је записник који је сачињен сагласно пропису - јавна исправа и доказ о току и садржини предузетих радњи и датих изјава, изузев у деловима на које је стављена примедба, не наводећи потпис странке као услов за својство јавне исправе, односно правну ваљаност записника и тачност података садржаних у њему. Имајући изложено у виду, применом језичког, системског, циљног и историјског тумачења закључујемо да инспектор има овлашћење и могућност, али не и обавезу (дужност), да понуди, предложи или затражи од надзираног субјекта (странке) да потпише записник о инспекцијском надзору, па ако се инспектор користи тим овлашћењем и могућношћу а надзирани субјекат одбије да потпише записник или оде са места предузимања радње пре него што је записник закључен, инспектор то уноси у записник, са разлозима због којих је одбијено потписивање записника.
Да ли је неопходно да првостепени поступак по жалби води правник, или је могуће да то буде и неки други порески инспектор који по струци није правник већ нпр. економиста?
Систематизацијом радних места у Одељењу за администрирање изворних прихода локалне самоуправе (ЛПА) су наведени описи послова које обавља сваки запослени, тако да у складу са тим и поступке по жалбама води запослени - порески инспектор коме то стоји у опису посла. Није условљено да поступке по жалби мора водити запослени који је по струци правник, али је битно напоменути да сваки запослени обавља и друге послове по налогу руководиоца. У том смислу, ствар је унутрашње организације рада сваке ЛПА који запослени ће у свом опису посла имати вођење поступака по жалби, као И да ли постоји потреба да тај посао обави и неки други запослени, који је стручан за такву врсту посла (инспектор), а коме ће руководилац дати налог да то учини.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.