Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли подношење приговора од стране једног учесника у јавном позиву, на Листу вредновања и рангирања програма који су поднети на јавни позив, одлаже доношење одлуке о избору програма и висини средстава којим ће бити подржани од стране градског буџета?
Да ли по Јавном конкурсу може да се прими лице које до сада није било запослено код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, али има две године радног искуства са високом стручном спремом у приватном сектору? Да ли приправнички стаж у смислу наведеног члана Закона о запосленима у АП и ЈЛС може да се изједначи са стручном праксом или са приправничким стажом у суду у трајању од две године?
Члан 63. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Члан 68а. истог закона дефинише радно искуство у струци и каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
У смислу одредби овог закона приправник је лице које послодавац прима у радни однос на одређено време ради оспособљавања за самосталан рад у струци, односно самостално обављање посла. Послодавац може засновати радни однос са приправником уколико постоји слободно радно место у складу са Кадровским планом и уколико лице са којим заснива такав радни однос има образовање које је прописано као услов за рад на том радном месту.
Члан 126. истог закона каже следеће:
„Својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања.
Време проведено у радном односу односно на раду ван радног односа, код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи.
Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.
Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа.
Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.“
Приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину.
С обзиром да се ради о лицу које има две године радног искуства у стрци, том лицу се не може утврдити својство приправника и оно испуњава услове за обављање послова у звању млађег саветника и може бити примљено у радни однос по спроведеном јавном конкурсу, без обзира што није било пет година у радном односу код послодавца из члана 1. став 1. и 2. закона, јер је тај услов постављен алтернативно у односу на услов о завршеном приправничком стажу.
Сасвим други институт овог закона је пробни рад, уређен чланом 72. у коме се каже да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу. Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци. За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима кабинету градоначелника или председника општине и лица ангажована на припреми или реализацији пројекта (члан 70. став 1. тач. 3)–6) закона).
С тим у вези, потребно је у конкретном случају ценити да ли је потребно том лицу утврдити пробни рад.
Седницу Скупштине која је била заказана за 25. мај 2022. године, у складу са нашим Пословником одложена је за 30. јун 2022. године због недостатка кворума. Да ли се седница која је одложена за 30. јун 2022. године, може на основу захтева 1/3 потписаних одборника померити за неки ранији рок, нпр. 10. јун 2022. године или постоји неки други начин да се седница која је заказана након одлагања за 30. јун 2022. године одржи раније?
У складу са принципом „ко може више може и мање“, мишљења смо да се одредбе члана 34. Закона о локалној самоуправи о сазивању седнице скупштине на захтев овлашћеног подносиоца захтева (председника општине, општинског већа или једне трећине одборника) могу применити и у ситуацији када је председник скупштине седницу скупштине одложио услед недостатка кворума, односно сматрамо да се ономе ко има право да од председника скупштине затражи сазивање седнице скупштине, треба признати и право да затражи и раније одржавање већ сазване седнице па и раније одржавање седнице одложене због недостатка кворума. Ово стога што члан 34. став 7. Закона о локалној самоуправи, прописујући могућност да седница буде одложена, било одлуком председника скупштине, било одлуком саме скупштине, није истовремено прописао и крајњи датум за који се седница може одложити. Признавање права да се захтева раније одржавање седнице коју је одложио председник скупштине представљало би доследну примену права садржаног у члану 34. став 2. Закона о локалној самоуправи о захтевању одржавања седнице скупштине и у ситуацији када једна трећина одборника сматра да је седница одложена за предуг временски период.
Међутим, сматрамо да то право не постоји у случају када је седница одложена одлуком саме скупштине, у складу са чланом 34. став 7. Закона о локалној самоуправи, под условом да је скупштина истовремено одредила и нови датум одржавања седнице. Ово стога што члан 34. став 2. Закона о локалној самоуправи представља инструмент усмерен искључиво ка председнику скупштине, а не и ка самој скупштини.
У складу са наведеним, мишљења смо да би једна трећина одборника имала право да затражи да се седница која је одложена за 30. јун одржи раније, уз примену рокова из члана 34. став 2. Закона о локалној самоуправи, под условом да је одлагање одредио председник скупштине, а не сама скупштина.
Да ли се рок од месец дана из члана 85. тачка 2. Закона о локалној самоуправи (случај подношења оставке председника општине) рачуна од дана подношења односно предаје оставке на писарници органа или од констатовања престанка функције председника општине због поднете оставке, на седници Скупштине?
Имајући у виду формулацију одредбе члана 85. став 1. тачка 2) Закона о локалној самоуправи, према којој се скупштина јединице локалне самоуправе може се распустити ако не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке, мишљења смо да се рок за испуњење услова за распуштање скупштине општине рачуна од дана физичке предаје односно завођења оставке на писарници органа управе.
У прилог овом мишљењу, указујемо на одредбу члана 50. став 5. Закона о локалној самоуправи, према којој „председник општине, заменик председника општине или члан општинског већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове, до избора новог председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа“, из чега проистиче закључак да се престанак обављања послова у пуном капацитету председника општине везује за само подношење оставке, а не за њено констатовање на седници скупштине општине. То, даље, значи да је закон одређене правне последице оставке везао за тренутак њеног формалног подношења, а не за каснију правну ситуацију проистеклу поводом поднете оставке (нпр. констатовање оставке од стране скупштине и др.).
У вези са другим питањем, указујемо на одредбу члана 69. став 1. Закона о локалним изборима, којом је прописано да „скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници“. Имајући у виду да у складу са одредбама члана 68. ст. 5. и 6. Закона о локалним изборима, одборнику мандат престаје оног дана када поднесе оставку, те да се оставка не може опозвати, мишљења смо да у доношењу одлуке о констатовању престанка мандата не може да учествује одборник којем је, дакле, мандат престао даном подношења оставке. Треба имати у виду да је предметна скупштинска одлука деклараторног карактера, јер се њом само констатује наступање чињенице у прошлости, из чега јасно проистиче закључак да у њеном доношењу не може да учествује одборник коме је мандат већ престао.
Уколико оваква ситуација доведе до тога да се одлука не може донети јер не постоји потребна већина за њено доношење или се седница скупштине не може одржати услед недостатка кворума, може се применити члан 71. Закона о локалним изборима, којим је прописано правно средство када скупштина не донесе одлуку да је одборнику престао мандат.
Да ли се кандидат који је учествовао у изборном поступку по објављеном јавном конкурсу и који је од стране Конкурсне комисије оцењен оценом (1) на сва питања ставља на листу за избор? Уколико се не ставља, као и што и јесте по Уредби, да ли му се доставља о Решење о избору кандидата због упутства о правном средству?
У складу са чланом 104. Закона о запосленима у АП и ЈЛС конкурсна комисија, формирана за спровођење јавног конкурса, саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак. У изборном поступку се врши оцењивање стручне оспособљености, знања и вештина кандидата који учествују у изборном поступку, према критеријумима и мерилима прописаним за избор. Изборни поступак спроводи се писаном или усменом провером и разговором са кандидатима.
Даље се у члану 105. истог Закона каже да по окончаном изборном поступку конкурсна комисија у року од 15 дана саставља листу за избор од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор. Ако се конкурс спроводи за више извршилаца на једном радном месту, конкурсна комисија доставља листу за избор из става 1. овог члана за сваког извршиоца. Конкурсна комисија доставља руководиоцу листу за избор са записницима о предузетим радњама у току изборног поступка.
По питању састављања листе за избор, Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у члану 23. каже да после завршног разговора с кандидатима, конкурсна комисија по окончаном изборном поступку у року од 15 дана сачињава листу за избор. Резултат кандидата добија се тако што се израчунава просечна вредност свих оцена којима је кандидат вреднован у свим облицима писане и усмене провере и у разговору са комисијом. Просечна вредност оцена рачуна се само оном кандидату којег је сваки члан конкурсне комисије вредновао оценом "делимично задовољава" (2) или "задовољава" (3). На листу за избор увршћују се највише три кандидата која су с најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор. Ако се конкурс спроводи за више извршилаца на једном радном месту, конкурсна комисија доставља листу за избор из става 1. овог члана за сваког извршиоца. Ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти резултат рангирање се обавља према допунским мерилима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина које су недовољно заступљене међу запосленима, прво допунско мерило за рангирање кандидата који имају исти резултат је припадност националној мањини. Кандидат који се при подношењу пријаве добровољно изјаснио о припадности националној мањини која је недовољно заступљена међу запосленима, рангира се први у односу на другог кандидата који има исти резултат. Ако више кандидата који имају једнак резултат припадају националној мањини, предност да буде увршћен на листу за избор у односу на друге једнако вредноване кандидате припаднике националне мањине, има кандидат са бољим резултатом на есеју или писаној симулацији (друго допунско мерило), а ако ни после тога конкурсна комисија не одреди сва три кандидата, предност има онај с бољим резултатом на усменој симулацији (треће допунско мерило), а ако ни после тога конкурсна комисија не одреди сва три кандидата, предност има онај с бољим резултатом на практичном раду (четврто допунско мерило), односно кандидат с бољим резултатом у разговору са комисијом (пето допунско мерило). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на листи за избор у односу на друге једнако вредноване кандидате примењују се допунска мерила по редоследу из става 8. овог члана.
С обзиром да наведене одредбе Уредбе кажу да се просечна вредност оцена рачуна се само оном кандидату којег је сваки члан конкурсне комисије вредновао оценом "делимично задовољава" (2) или "задовољава" (3), кандидат који је у некој фази јавног конкурса оцењен оценом „незадовољава“ (1) не може се наћи на листи за избор.
По питању права на жалбу кандидата који су учествовали у изборном поступку, члан 108. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да решење о пријему у радни однос изабраног кандидата, односно решење о премештају доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Кандидат из става 1. овог члана има право да у року од осам дана од дана пријема решења изјави жалбу жалбеној комисији ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку догодиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода. Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи по жалби кандидата који су учествовали у изборном поступку. Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор.
Из наведених одредби произилази да се решење о избору кандидата доставља и лицу које је у некој од фаза изборног поступка оцењено оценом незадовољава (1), без обзира на ту оцену, јер је то лице учествовало у изборном поступку.
Да ли запослени у локалној самоуправи са звањем млађи саветник, може да буде шеф одсека ако у одсеку не постоји веће звање?
Уредба о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у члану 21. каже да радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Имајући ове одредбе у виду, закључујемо да службеник коме је утврђено звање млађи саветник не може бити распоређен на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице.
Да ли се годишњи извештаји о раду дома здравља и опште болнице за период 2020 до априла 2022. године могу доставити удружењу у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а које је поднело захтев за приступ инфромацијама од јаввног значаја?
Према члану 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, бр. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10 и 105/21) информација од јавног значаја, у смислу овог закона, јесте информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна.
Имајућу у виду да су Дом здравља и Општа болница орган јавне власти у смислу члана 3. Закона, као и да годишњи извештај о раду представља документ који садржи информације које су настале у вези са радом наведеног органа јавне власти, те такве информације треба да буду достављене тражиоцу информације.
Посебно напомињемо да се приликом решавања о захтеву тражиоца информације поступи у складу са чланом 15. Закона, тј. да се тражилац информације обавести о поседовању информације и да се обавезно наведу сва права која по Закону тражилац информације има, како би му се инфромација учинила доступном. То су: право на увид – бесплатно (уз тачно обавештење тражиоца информације о времену, месту и начину остваривања увида), право на копију – уз накнаду нужних трошкова и право на упућивање копије – уз накнаду нужних трошкова.
Уколико наведена документа садрже податке о личности чијим објављивањем би се могло повредити право на приватност, право на заштиту података о личнсоти, право на углед или неко друго право лица, орган јавне власти је дужан да пре него што тражиоцу информације учини наведену информацију доступном сакрије евентуалне податке о личности.
Да ли је доношење решење о неуспеху јавног конкурса у једном делу, услов за расписивање новог јавног конкурса? Шта на пример да није било пријава на јавни конкурс (члан 110. став 1. тачка 1) закона), да ли се нови конкурс тада може расписати без претходно донетог решења о неуспеху или се расписује без доношења решења о неуспеху?
Чланом 110. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да јавни конкурс није успео:
- ако није било пријава на јавном конкурсу;
- ако ниједан кандидат није испунио услове јавног конкурса, односно није доставио све потребне доказе или су пријаве неблаговремене, недопуштене и неразумљиве;
- ако конкурсна комисија утврди да ниједан од пријављених кандидата није учествовао у изборном поступку;
- ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који су учествовали у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор;
- ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не доносе одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата.
О неуспеху јавног конкурса службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе доноси решење које доставља свим кандидатима из става 1. тач. 3), 4) и 5) овог члана.
Чланом 111. истог закона предвиђено је да кандидати из члана 110. став 1. тач. 3) и 4) имају право да у року од осам дана од дана пријема решења о неуспеху јавног конкурса изјаве жалбу жалбеној комисији ако сматрају да испуњавају мерила прописана за избор или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности, које би могле утицати на објективност његовог исхода.
Пријаве из члана 110. став 1. тачка 2) овог закона, конкурсна комисија одбацује решењем против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији.
Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења.
Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи по жалби.
Одлука жалбене комисије је коначна и против ње може да се покрене управни спор.
Из наведеног закључујемо да се решење о неуспеху јавног конкурса доноси у свим случајевима неуспеха јавног конкурса, с тим што ће се у складу са чланом 110. став 2. оно доставити свим кандидатима који су имали право да учествују у изборном поступку.
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе не условљавају расписивање новог јавног конкурса или другог начина попуњавања упражњеног радног места моментом доношења решења о неуспеху јавног конкурса, тако да ће о корацима попуњавања упражњеног радног места након неуспеха јавног конкурса одлучити руководилац органа.
Ко је надлежан за контролу постављених клима уређаја?
Имајући у виду важеће прописе у овој области, за постављање клима уређаја потребно је прибавити решење у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи, јер се постављањем ових уређаја увећава инвестициона вредност објекта.
Наиме, Правилник о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи („Сл. гласник РС“, бр. 102/2020, 16/2021 и 87/2021), у члану 2. набраја све посебне врсте објеката и радова за које није потребно прибавити акт надлежног органа, између осталог, носаче антена са антенама на постојећим зградама, али не и – клима уређаје.
Одлука о комуналном реду („Сл. лист града Београда“, бр. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 и 19/2022), прописује у члану 15. да се клима-уређај, може поставити на спољни део зграде, под условима и по поступку утврђеном прописима којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме. уређаји се постављају на начин којим се не доводи до оштећивања саме зграде, суседне зграде и не угрожава безбедност грађана и околине. клима уређај поставља се тако да се онемогући изливање кондензата из клима-уређаја на спољне делове те зграде, суседне зграде, као и директно изливање на површину јавне намене, односно површину у јавном коришћењу. надзор над спровођењем ове одлуке врши комунална инспекција.
Новчаном казном у износу од 50.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице, ако клима-уређај постави тако да се кондензат из тог уређаја излива на спољне делове зграде, суседне зграде, односно директно излива на површину јавне намене, или површину у јавном коришћењу.
Надлежни завод за заштиту споменика културе издаје услове и сагласност за извођење радова за постављање клима уређаја, када се ови радови изводе на спољним деловима зграде која је утврђена као културно добро, која ужива претходну заштиту или се налази у просторној културно-историјској целини, односно целини која ужива претходну заштиту.
Дакле, комунална инспекција предузима мере у складу са својим овлашћењима која произилазе из Одлуке о комуналном реду.
На јавни конкурс су се пријавила два кандидата. Један кандидат је у писаној форми поднео захтев да присуствује отварању коверата и провери докуметације, а потом ће поднети захтев и да буде присутан на одговарању другог кандидата. Да ли пријављен кандидат има право да буде присутан приликом отварања коверата и да ли има право да присуствује одговарању другог кандидата?
Закон о запосленима у АП и ЈЛС у члану 108. каже:
„Решење о пријему у радни однос изабраног кандидата, односно решење о премештају* доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку. Кандидат из става 1. овог члана има право да у року од осам дана од дана пријема решења изјави жалбу жалбеној комисији ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку догодиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода.
Жалбена комисија је дужна да у року који не може бити дужи од 15 дана одлучи о жалби кандидата који су учествовали у изборном поступку.
Одлука жалбене комисије је коначна и против ње не може да се покрене управни спор.“
Даље се, у члану 109. истог Закона каже да:
„Кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса има право на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса, у складу са законом којим се уређује остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Обавеза је послодавца да при остваривању права из става 1. овог члана води рачуна о заштити података о личности, у складу са законом.“
Дакле, кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса своја права може заштити у жалбеном поступку и у управном спору, а што се тиче права на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса (пријаве кандидата, записници и друго) њих ће остварити у поступку за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Да ли рођени брат и сестра могу бити распоређени на исто радно место у оквиру органа управе, уколико су правилником о систематизацији систематизована два извршиоца и исти испуњавају услове у погледу стручне спреме, година искуства?
Мандат савета МЗ као и председника истих истекао је у мају 2021. године, избори нису расписани, а председници Савета не одазивају се на позиве за потписивање завршног рачуна, тромесечних извештаја, приступања сервисима за електронско фактурисање, што доводи до вршења законских обавеза. Шта урадити у насталој ситуацији?
Наведена ситуација није правно уређена моделима аката о месним заједницама које је израдила СКГО.
Овим актима предвиђена је обавеза председника скупштине општине да распише изборе за савет месне заједнице, најкасније 30 дана пре истека мандата савета. Такође, је предвиђено да општинско веће врши надзор над радом и актима месне заједнице, а да контролу материјално-финансијског пословања врши општинска управа и буџетска инспекција. Очигледно је да поменути органи нису вршили своје задатке и обавезе прописане општинским актима.
Ако савети месних заједница не функционишу од маја месеца прошле године, то значи да ниједна исплата после тог периода није могла да буде извршена (председник савета је налогодавац за исплату), да није усвојен завршни рачун, извештај о раду, извештај о коришћењу средстава које им је општина пренела, као и да нису извршене друге прописане обавезе савета. Такође, није донет финансијски план за ову годину, што озбиљно угрожава функционисање месних заједница.
Имајући у виду озбиљност ситуације, као и чињеницу да оваква ситуација уопште није предвиђена општим актима којима се уређују месне заједнице, сматрамо да би у изналажење евентуалног решења требало укључити што више учесника, односно укључити функционере општине (председника скупштине, председника општине, евентуално члана већа задуженог за месну самоуправу, ако је таква подела задужења чланова већа извршена у вашој општини), управну и буџетску инспекцију, као и организациону јединицу надлежну за финансије, а према процени, прибавити и мишљење надлежног министарства.
Такође, потребно је одмах расписати изборе за савете месних заједница, а од савета којима је истекао мандат, прибавити извештаје о раду и о коришћењу средстава за период јануар-мај 2021. године, као и завршни рачун који би обухватио исти период.