Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли директор библиотеке, чији је оснивач локална самоуправа, након доношења решења о престанку мандата због истека периода на који је именован, има право на накнаду плате још 3 месеца након доношења решења о престанку мандата, с обзиром да се ради о лицу које је именовала скупштина, с обзиром на члан 77. став 3. Закона о јавним службама и члан 1. став 4. и члан 3. став 1. и 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Члан 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се под запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници.
Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Из наведених одредби може се закључити да се запослени у установама које оснива локална самоуправа не сматрају запосленима у смислу Закона о запосленима у АП и ЈЛС. На радно-правни статус запослених у установама културе примењује се Закон о раду.
Да ли родитељ детета који користи породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета може бити ангажована путем уговора од стране истог послодавца или неког другог?
У члану 94. Закона о раду предвиђено је следеће:
“Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (у даљем тексту: породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана.
Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај.
Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја.
Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства из става 2. овог члана.
Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.
Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.
За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом.
Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.
Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.
За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом.”
Чланом 94а предвиђено је даље да:
“Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете у укупном трајању од две године.
Право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у укупном трајању од две године има и запослена жена која у првом порођају роди троје или више деце, као и запослена жена која је родила једно, двоје или троје деце а у наредном порођају роди двоје или више деце.
Запослена жена из ст. 1. и 2. овог члана, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека две године од дана отпочињања породиљског одсуства из члана 94. став 2. овог закона.
Отац детета из ст. 1. и 2. овог члана може да користи право на породиљско одсуство у случајевима и под условима утврђеним у члану 94. став 5. овог закона, а право на одсуство са рада ради неге детета у дужини утврђеној у ставу 3. овог члана.”
С обзиром да се ради о одсуству са рада, односно привременој спречености за рад, запослена не би могла да обавља друге послове или буде ангажована по основу уговора.
Од које године у Републици Србији инспектори локалне самоуправе могу издавати прекршајни налог?
Прекршајни налог је правни институт који је у наш правни систем уведен Законом о прекршајима („Сл. гласник РС“, број 65/13). Закон је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања, односно 2. августа 2013. године, а примењује се од 1. марта 2014. године, када је престао да важи ранији Закон о прекршајима. Практично, почетком примене наведеног закона, отпочела је и примена одредби о прекршајном налогу у пракси.
Према Закону о прекршајима, прекршајни налог издаје овлашћени орган, односно овлашћено лице, под законом прописаним условима, уколико је прекршај из његове надлежности. Појам овлашћеног органа, односно овлашћеног лица одређен је у члану 172. став 2. Закона о прекршајима. Који је орган, односно овлашћено лице надлежно и овлашћено за издавање прекршајног налога утврђује се законом, подзаконским актом и локалном одлуком којом се одређена радња квалификује као прекршај. Други услов за издавање прекршајног налога је да је законом или другим прописом од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу.
Дакле, инспектор ЈЛС је могао издати прекршајни налог од 1. марта 2014. године, под условом да је, овлашћен и да је законом или другим прописом (одлуком ЈЛС) за прекршај из његове надлежности од прекршајних санкција предвиђена само новчана казна у фиксном износу.
Напомињемо да према члану 42. став 1. Закона о инспекцијском надзору, инспектор има овлашћење да, ако код надзираног субјекта открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ или захтев за покретање прекршајног поступка, односно изда прекршајни налог.
У складу са чланом 4. став 3. овог закона прописано је да се Закон о инспекцијском надзору непосредно примењује у поступку инспекцијског надзора који врше органи државне управе, као и у поступку инспекцијског надзора који, као поверени посао државне управе, врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе, као и да се овај закон сходно се примењује у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе.
Да ли се минули рад остварен у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање рачуна у минули рад у органу локалне самоуправе у смислу цлана 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне смоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 и 46/2019 - одлука УС) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.
Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање немају статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овом субјекту се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Професионални управник доставио је представку која се односи на неплаћање обавеза власника посебног дела стамбене зграде и комунални инспектор је донео решење. На који начин даље поступати након донишења решења и непоступања извршеника по решењу како би се поступка довео до краја у складу са Законом?
Законом о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано да се управно извршење, у зависности од предмета извршења, може спровести: извршењем преко других лица, извршењем посредном принудом (путем новчаних казни) и извршењем непосредном принудом.
Извршење посредном принудом (путем новчаних казни) спроводи се када орган који спроводи извршење жели да принуди извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења.
Новчана казна која се изриче решењем може поново да се изрекне све док извршеник не испуни обавезе из решења.
Физичком лицу се новчана казна изриче у распону од половине просечне месечне зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходном месецу до две просечне годишње зараде по запосленом, са порезима и доприносима, која је остварена у Републици Србији у претходној години, према подацима органа надлежног за послове статистике, а правном лицу – у распону од половине његових месечних прихода до десет процената његових годишњих прихода које је остварио у Републици Србији у претходној години.
Податак о просечној месечној заради која је остварена у Републици Србији у претходном месецу комунални инспектор може добити на сајту Републичког завода за статистику, а податак о месечном и годишњем приходу правног лица на сајту Агенције за привредне регистре (финансијски извештаји).
Комунални инспектор новчану казну може да изриче изнова све док извршеник не испуни обавезе из решења.
Новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ, у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење (члан 41. ст. 5. и 6. Закона о инспекцијском надзору).
Да ли запослени у установи културе има право на исплату јубиларне награде за навршених 30 година рада, без обзира да ли је радио у приватном сектору или некој од државних установа, или има право на исплату јубиларне награде само за време проведено на раду у установи културе?
Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 3/2022) предвиђа у члану 31. између осталог да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате и (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4).
Из наведених одредби произилази да се право на јубиларну награду остварује за све године проведене у радном односу, без обзира на послодавца. Претходни Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 106/2018 и 144/2020“), који је важио до 30. децембра 2021. године, предвиђао је исту одредбу у погледу година рада за које се рачуна јубиларна награда, са једином разликом што није предвиђао јубиларну награду за 40 година рада.
Који рок од три месеца почиње да тече за законско одржавање седнице у складу са чланом 85. Закона о локалној самоуправи?
Члан 85. Закона о локалној самоуправи, као један од основа за распуштање скупштине општине/града, препознаје ситуацију у којој „скупштина не заседа дуже од три месеца“.
Чланом 34. став 1. истог закона прописано је да „седницу скупштине општине сазива председник скупштине, по потреби, а најмање једном у три месеца“.
Имајући наведено у виду, цитирану одредбу члана 85. Закона о локалној самоуправи треба тумачити тако да се она односи на ситуацију у којој је скупштина општине/града неактивна и не састаје се по било ком основу, с обзиром на то да Закон „тражи“ да скупштина заседа, не прецизирајући по ком основу тј. по ком питању.
С тим и вези, треба узети у обзир чињеницу да Закон о локалној самоуправи не разликује седнице скупштине по хитности поступка, већ једино по томе да ли је сазвана на иницијативу самог председника скупштине или на захтев овлашћених предлагача из члана 34. став 2. Закона.
Сходно наведеном, тренутак од којег се рачуна рок од три месеца након којег се може распустити скупштина општине јесте дан окончања последње седнице скупштине општине/града, без обзира на разлог и основ одржавања те седнице.
Да ли постоји могућност ванредног напредовања, тј. да се након оцењивања за 2021. годину буде распоређен у звање "саветник"?
Чланом 133ђ Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Даље је члан 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Закон о запосленима у АП и ЈЛС не предвиђа институт ванредног напредовања. С обзиром да се оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање за наредно напредовање потребно да је поново испуне услови предвиђени чланом 133е у смислу испуњења услова, протека времена и оцена.
Да ли по члану 51. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, према којем се запосленом исплаћује отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате?
Уредбом о накнади трошкова и отпремнине државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015 и 74/2021) предвиђено је да до ступања на снагу прописа којима ће се уредити права по основу рада у органима локалне самоуправе, изабрана, постављена и именована лица и запослени у органима локалне самоуправе остварују право на накнаду трошкова а запослени и право на отпремнину сходном применом одредаба ове уредбе.
Чланом 51. исте Уредбе предвиђено је да државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.
У овом конкретном случају утврдиће се висина две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике као минимум који ће се исплатити као отпремнина запосленом приликом одласка у пензију. Затим, потребно је утврдити висину 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина за сваког појединачног запосленог коме ће радни однос престати због одласка у пензију и уколико тај износ прелази износ две просечне зараде у Републици Србији том запосленом ће се исплатити већи износ, уколико не прелази ни код једног запосленог, исплатиће се две просечне зараде у Републици Србији.
Запослени у јавном предузећу на неодређено време на месту извршног директора, постао је в.д. директора тог јавног предузећа. Ко у том случају одлучује о мировању његовог радног односа на неодређено време?
Чланом 79. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је следеће:
“Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
- одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
- упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
- привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
- избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
- издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.
Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.”
У складу са чланом 192. истог Закона о правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује у правном лицу - надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице које они овласте.
Према члану 22. став 3. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, бр. 119/2012, 116/2013 - аутентично тумачење и 44/2014 - др. закон) директор јавног предузећа је јавни функционер у смислу закона којим се регулише област вршења јавних функција. Чланом 26. истог Закона одређено је између осталог да директор јавног предузећа:
1) представља и заступа јавно предузеће;
2) организује и руководи процесом рада;
3) води пословање јавног предузећа;
4) одговара за законитост рада јавног предузећа;
5) предлаже дугорочни и средњорочни план пословне стратегије и развоја и одговоран је за њихово спровођење;
6) предлаже годишњи, односно трогодишњи програм пословања и одговоран је за његово спровођење;
7) предлаже финансијске извештаје;
8) извршава одлуке надзорног одбора;
9) бира извршне директоре;
10) бира представнике јавног предузећа у скупштини друштва капитала чији је једини власник јавно предузеће;
11) закључује уговоре о раду са извршним директорима, у складу са законом којим се уређују радни односи;
12) доноси акт о систематизацији;
13) врши друге послове одређене законом, оснивачким актом и статутом јавног предузећа.
Члан 52. истог Закона каже да се вршилац дужности директора може именовати до именовања директора јавног предузећа по спроведеном јавном конкурсу. Период обављања функције вршиоца дужности директора не може бити дужи од једне године. Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора. Вршилац дужности директора мора испуњавати услове за именовање директора јавног предузећа из члана 25. овог закона. Вршилац дужности има сва права, обавезе и овлашћења која има директор јавног предузећа.
У складу са наведеним директор јавног предузећа одлучује о правима и обавезама запослених у јавном предузећу, а о праву на мировање радног места у овом конкретном случају одлучиће вршилац дужности директора, без обзира што одлучује о том праву за себе.
Да ли је могуће радно место попунити путем интерног или јавног конкурса пре доношења новог правилника усклађеног са изменама и допунама Закона?
Члан 7. став 1 Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који говори о садржини огласа о интерном конкурсу, каже да се у огласу о интерном конкурсу за попуњавање извршилачког радног места наводе подаци о: органу, организацији или служби, условима за рад на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама, нарочито из области знања и вештина које су за то радно место утврђене у оквиру посебних функционалних компетенција, које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве на интерни конкурс, имену и презимену лица задуженог за давање обавештења о интерном конкурсу, адреси на коју се подносе пријаве, датуму оглашавања, доказима који се прилажу уз пријаву, месту, дану и времену када ће се обавити провера стручне оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.
Члан 13. став 1 исте Уредбе, који говори о садржини огласа о јавном конкурсу, каже да оглас о јавном конкурсу садржи податке о: радном месту преузете из Правилника и условима за запослење на радном месту као и стручној оспособљености, знањима и вештинама, нарочито из области знања и вештина које су за то радно место утврђене у оквиру посебних функционалних компетенција, које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве на јавни конкурс, телефон и име особе задужене за давање додатних обавештења о јавном конкурсу, адреси на коју се пријаве подносе као и податке о доказима који се подносе и прибављају уз пријаву.
Из наведених одредби произилази да је предуслов за расписивање огласа интерног и јавног конкурса да се одреде компетенције за радно место за које се расписују ови огласи, у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС и Уредбом о одређивању компетенција за рад службеника у органима АП и ЈЛС.
У складу са чланом 47. став 5 Закона о запосленима у АП и ЈЛС радна места службеника, услови за рад на њима, потребне компетенције и број службеника одређују се Правилником о организацији и систематизацији радних места. Компетенције за радно место утврђене у обрасцу компетенција чине саставни део правилника о организацији и систематизацији радних места, у складу са чланом 35. Уредбе о одређивању компетенција за рад службеника у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.
Да ли је у смислу одредби члана 133ђ и 133е Закона о запосленима у АП и ЈЛС могућ трајни премештај службеника (који испуњава услове за напредовање у погледу оцена) са извршилачког радног места које је разврстано у звање саветник на радно место руководиоца уже унутрашње јединице које је разврстано у звање самостални саветник?
Чланом 133ђ Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Даље је члан 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
С обзиром на наведено, када лице испуњава услове за напредовање а радно место на које се трајно премешта или распоређује је руководеће радно место у непосредно вишем звању у односу на звање у којем службеник тренутно, ради се о једном напредовању.