Питања и одговори

Чланом 27к ст. 4, 5. и 6. Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021 и 118/2021 - др. закон) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. У наведено ограничење не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу. Изузетно, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.

Поступак за прибављање сагласности за додатно радно ангажовање преко 10% уређен је Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (“Сл. гласник РС”, бр. 159/20).

Како су овим одредбама таксативно набројани случајеви који представљају изузетак од рачунања укупног броја запослених на одређено време у смислу ограничења од 10% и како запослени на одређено време у кабинету изабраног лица нису изузети, потребно их је рачунати у укупан број запослених на одређено време.

За акте радног тела скупштине (које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине) којима се одлучује о правима и дужностима функционера нема органа који одлучује у другом степену, већ се на акте може поднети тужба надлежном суду у року од 60 дана, у складу са Законом о раду.

Чланом 53. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано следеће:

„На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад).

Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.

Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено“.

Одредбама члана 60. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 30/21) је предвиђено да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то  за прековремени рад - најмање 26% од основице.

Најзад, одредбе Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, бр. 15/16 и 88/19) не регулишу питање прековременог рада, што наводи на закључак да нема законских препрека да директор (вршилац дужности), иако је функционер, оствари право на прековремени рад.

Члан 22. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) каже:

“Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:

1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу - до 30 радних дана;

2) ради неговања оболелог члана уже породице - до 90 радних дана;

3) ради обављања личних послова - до 7 радних дана;

4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству - до 5 радних дана;

5) учествовање на културним и спортским приредбама у својству извођача, као и учествовање на стручним конгресима и конференцијама.

На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен.

Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.

Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем.

Неплаћено одсуство одобрава се, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).”

Члан 3. став 1 поменутог колективног уговора каже да запослени, у смислу овог уговора, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима, службама и организацијама из члана 1. Уговора.

Члан 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) каже да се под запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, службеници и намештеници. Даље каже да је службеник запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.

Дакле, службеник на положају – начелник управе има право на коришћење неплаћеног одсуства. Члан 22. став 3. ПКУ каже да послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство у дужем трајању и у другим случајевима, на лични захтев, али уз ограничење да то одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца. Једна од битних чињеница за одлучивање о евентуалном захтеву начелника управе за неплаћено одсуство у дужем трајању је да ли је у управи постављен заменик начелника управе, јер у случају да није постављен заменик начелника, неплаћено одсуство начелника управе би битно утицало на организацију рада послодавца, с обзиром да општинском управом руководи начелник.

Досадашњи конкурси за успостављање јединственог управног места Министарства државне управе и локалне самоуправе предвиђали су као један од критеријума за доделу средстава и усвојене моделе административних поступака које је Стална конференција градова и општина у сарадњи са ресорним министарствима израдила.

Модели административних поступака превиђају основне обавезне елементе поступка као што су рок за израду одлуке, рок за жалбу, документе које прибавља странка и које за странку треба да прибави орган управе, информације о таксама и слично.

У самим моделима дате су и шеме поступка као прилози. Они се не сматрају обавезним елементима модела административних поступака већ служе као извор додатних објашњења и информација. У складу са тим, уколико је јединица локалне усагласила своје поступање са моделима административних поступака, иако није израдила и њихове графичке приказе, сматрало би се да је испунила горе поменути критеријум.

Сходно члану 55. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) за начелника управе за поједине области може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, најмање пет година радног искуства у струци и положен државни стручни испит за рад у органима државне управе.

Чланом 50. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за начелника управе за поједине области, када је према посебном закону, градска односно општинска управа организована у више управа, може бити постављено лице које има стечено високо образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе, на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положен државни стручни испит и најмање пет година радног искуства у струци.

Треба додати да се техничке науке састоје од осам категорија, од којих је грађевинарство једна од њих.

Дакле, не постоје препреке да дипломирани грађевински инжењер буде начелник управе за област управе уколико је његово образовање из одговарајуће научне области у односу на делокруг управе. Наравно, поред овог услова, потребно је да се испуне и услови из горенаведених законских одредби.

Члан 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђа следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
• набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.”

Из наведених одредби закључујемо да године детета не представљају ограничење за остваривање права на јубиларну награду, већ је једино постављено ограничење да се право на солидарну помоћ не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон и 114/2021) је прописано да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.

У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

Изузетно, вршилац дужности може бити постављен и ради замене службеника на положају који одсуствује са рада дуже од 30 дана, а најдуже до његовог повратка на рад.

Службенику који је постављен за вршиоца дужности мирују права и обавезе из радног односа на радном месту на које је био распоређен пре постављења.

По истеку рока на који је постављен, службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења и наставља да остварује право на плату коју је имао на том радном месту.

Сходно члану 3. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) службеник се оцењује једном у календарској години за период од 1. јануара до 31. децембра, с тим што се рад службеника прати током читавог периода за оцењивање. Резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују се квартално попуњавањем извештаја о оцењивању у делу вредновања радних циљева.

Лице које одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника, односно орган који у име послодавца врши права и дужности за службеника доноси, најкасније до краја фебруара текуће године, решење којим одређује оцену службенику за период за оцењивање.

Решење за начелника управе и заменика начелника управе доноси градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.

Такође, треба указати на одредбе члана 25. наведене Уредбе, којом је предвиђено следеће:

„Ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.

Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу.

Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању“.

С обзиром на све наведено, за начелнике управа односно заменике начелника управа решење доноси градоначелник, односно председник општине или председник градске општине, а на основу, у претходном периоду, спроведених корака који су неопходни за доношење решења о оцењивању. Ово важи и за вршиоце дужности начелника управе, с тим што ће за време постављења за вршиоца дужности начелника управе службеника оценити градоначелник, односно председник општине или председник градске општине, док ће по распоређивању на радно место на коме је био распоређен до постављења службеника оценити начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине, односно руководилац који руководи службом или организацијом, тј. лице које га је оцењивало пре постављења за вршиоца дужности.

Чланом 30. Закона о локалној самоуправи предвиђено је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине. Ако запослени у општинској управи буде изабран за одборника, права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат. Даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени. Прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, не искључују примену одредаба овог закона о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника скупштине општине.

Из наведених одредби произилази да су са мандатом неспојиви само радни однос у управи и именовање или постављење од стране скупштине локалне самоуправе. Међутим, за послове из делокруга рада управе не може се ангажовати агенција. У оквиру управе образује се кабинет председника општине као посебна организациона јединица за обављање саветодавних и протоколарних послова, послова за односе с јавношћу и административно-техничке послова који су значајни за рад председника општине. Ако се у овом конкретном случају мислило на помоћника председника општине, то радно место је такође систематизовано у управи (у кабинету), поставља их и разрешава председник општине најдуже на период док траје дужност председника, могу бити задужени за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) и за обављање послова тог радног места не може се ангажовати агенција.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

С обзиром на све наведено, јубиларна награда се остварује само за године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Радни стаж остварен у установама и јавним предузећима не рачуна се за јубиларну награду.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе прописано је да запослени има право на солидарну помоћ, за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Ставом 5. истог члана прописано је да право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

С тим у вези, у конкретном случају, указујемо да право на солидарну помоћ запослени може да оствари за случај утврђен у члану 51. став 1. тачка 6) ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, односно за случај смрти члана уже породице, имајући у виду да се ограничење за остваривање овог права прописано ставом 5. наведеног члана, односи на чланове уже породице који у моменту подношења захтева, остварују примања из радног односа, односно по основу рада, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије и то су случајеви дуже или теже члана уже породице запосленог (тачка 1), набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију члана уже породице запосленог (тачка 2), набавке лекова за члана уже породице (тачка 5).

С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.

Обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређена су Законом о раду („Сл. гласник РС“ број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-ОУС, 113/2017 и 95/2018-аут.тумачење) и посебним законима, колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду, само када је то законом одређено.

Иако Закон о раду предвиђа случајеве у којима запослени има право да одсуствује са рада уз накнаду зараде (на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа) то није случај и са одборником који је дужан да присуствује седницама Скупштине и седницама радних тела Скупштине у које је биран. У случају када је запослен је код другог послодавца, одборник може према Закону о раду да користи годишњи одмор или неплаћено одсуство.

Коришћење годишњег одмора регулисано је чл. 68-75. Закона о раду, док је неплаћено одсуство регулисано чланом 78. Закона о раду.

Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Закон о раду не прописује случајеве када послодавац може запосленом да одобри неплаћено одсуство, тако да се све своди на вољу послодавца да исто одобри запосленом.

Како законом није ништа прецизно предвиђено, неплаћена одсуства су различито решавана и третирана у колективним уговорима, а најчешћи случај је да се само понављају одредбе Закона о раду, да послодавац може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде, уз евентуалну ограду, да то не ремети процес и организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства). Запослени на неплаћеном одсуству је и даље у радном односу код истог послодавца, и не може да заснује радни однос код другог послодавца. 

Дакле, на основу свега наведеног одборник који је запослен код другог послодавца има по Закону о раду две могућности: 1) да користи годишњи одмор или да 2) поднесе захтев за неплаћено одсуство уз подношење одговарајуће документације (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства – нпр. потврду да је одборник Скупштине и позив на седницу).