Питања и одговори

Правилник се мења правилником о измени и/или допуни правилника. Као и сваки други општи акт, мења се актом који има исту форму и правну снагу, по истом поступку као и акт који се мења, односно допуњује, а доноси га надлежни орган (по правилу, исти је доносилац оба акта).

Никад се на одлуку или други општи акт не ставља поука о правном леку. Поуку о правном леку садржи само појединачни акт – решење – донето у управном поступку.

Правило је да пропис не може имати мање од два члана (једна одредба уређује питање које је предмет уређивања, друга одређује моменат ступања на снагу тог прописа).

Шире класификационе целине (глава, одељак, пододељак), по правилу, садрже више одредаба, али се изузетно, у зависности од питања која се уређују, може систематизовати и само једна одредба.

Прелазним одредбама се уређује поступање по предметима чије решавање је у току, који су започети по одредбама прописа који престаје да важи ступањем на снагу новог прописа.

Дакле, прелазним одредбама се не може предвидети примена раније важећег прописа на поступке који нису започети. Одредбе раније донете одлуке могу се применити и на овакве случајеве само у случају одложене примене новог прописа, што треба изричито предвидети завршном одредбом новог прописа, а не прелазним одредбама тог прописа.

Не, јер је правилник општи акт, а опште акте према Закону о локалној самоуправи може донети само скупштина (изузев у случајевима који су изричито предвиђени законом, када их може донети други орган ЈЛС).

Законом о локалној самоуправи одређена је обавезна садржина статута ЈЛС, а између осталих питања која се статутом уређују, наведено је уређивање услова за остваривање облика непосредне самоуправе и спровођење обавезног поступка јавне расправе у поступку припреме статута, буџета (у делу планирања инвестиција), стратешких планова развоја, утврђивања стопе изворних прихода, просторних и урбанистичких планова, као и других општих аката на основу предлога квалификованог броја грађана или захтева једне трећине одборника (члан 11. став 2. ЗЛС).

Такође, чланом 67. овог закона предвиђено је да се облици непосредне самоуправе уређују законом и статутом ЈЛС, а чланом 68. став 4. истог закона утврђена је обавеза надлежног органа да на интернет презентацији општине (града), односно на други примерен начин обавести јавност да је отпочео рад на припреми прописа које доноси скупштина.

Будући да је спровођење јавне расправе у наведеним случајевима обавезно и да представља део законом утврђеног поступка за доношење одговарајућег акта, мишљења смо да би неспровођење законом утврђене процедуре за доношење општег акта могло да буде разлог за утврђивање несагласности тако донетог акта са законом, а самим тим и са Уставом (пракса Уставног суда по овом питању није нам позната).

Што се тиче непоштовања обавезе обавештавања јавности, сматрамо да се не ради о поступку доношења општег акта, већ да се ова законска овавеза општинске управе односи на радње које претходе припреми општег акта, тако да би последица непоштовања ове обавезе могла да буде само утврђивање одговорности начелника локалне управе, а не и несагласност тако донетог акта са законом, односно Уставом (пракса по овом питању такође нам није позната).

Статути и општи акти ЈЛС објављују се у локалном службеном гласилу (члан 196. став 3. Устава), што је услов за њихово ступање на снагу.

За разлику од ових аката, акти које ЈЛС доноси на основу поверавања, објављују се у „Службеном гласнику РС“, што је у овом случају услов за њихово ступање на снагу.

Могуће је, али није нужно да општинско/градско веће утврђује предлог одлуке и другог  општег акта посебним закључком.

Предлог одлуке утврђен је када га општинско/градско веће гласањем усвоји у датом тексту, што се у записнику констатује. Тако утврђен предлог одлуке може се доставити скупштини на усвајање уз пропратно писмо у којем се наводи чињеница да је утврђен предлог одлуке и датум одржавања седнице на којој је предлог утврђен.

У сваком случају, начин утврђивања предлога одлуке требало би да буде уређен пословником већа, па свака ЈЛС треба да поступа у складу са тим актом и устаљеном праксом у тој ЈЛС.

Ако је законом предвиђено да се одређена одлука ЈЛС доноси по претходно прибављеној сагласности надлежног органа, то значи да се предлог те одлуке не може упутити скупштини, односно да  скупштина о том акту не може одлучивати нити донети одлуку, без те сагласности. Подсећамо да преамбула акта који се доноси по претходно прибављеној сагласности другог органа, треба да садржи и назив органа који је дао сагласност, као и назнаку о датој сагласности.

Сагласност надлежног органа прибавља се на текст у форми предлога одлуке (са непотпуном преамбулом), а прибавља се пре упућивања предлога одлуке  на скупштину.

Уколико надлежни орган одбије сагласност на предлог те одлуке, из разлога који би требало да буду образложени и са предлогом како уочене недостатке треба отклонити, предлагач одлуке ће вратити текст одлуке обрађивачу на дораду, односно промену одлуке у складу са предлозима органа надлежног за давање сагласности. Након добијања тражене сагласности, општинско/градско веће утврђује коначан текст предлога који (заједно са датом сагласношћу) доставља скупштини на усвајање.

Препорука је да се већ у поступку израде такве одлуке оствари сарадња се надлежним органом, како би се избегле овакве ситуације.

Мишљења смо да сва поменута решења треба да садрже образложење.

Акт о избору, именовању, постављењу или разрешењу има карактер управног акта, а самим тим мора да садржи образложење. Акт о образовању радног тела скупштине доноси се у форми одлуке и као и сваки други општи акт, мора да буде образложен. Акт о именовању чланова радних тела скупштине ЈЛС, који се доноси у форми решења, такође треба да садржи образложење разлога због којих се одређена лица именована, нарочито у случајевима именовања тих лица након спроведеног јавног конкурса.

Подсећамо да су акти о избору или разрешењу дуги низ година доношени у форми одлуке и према ранијим правним ставовима Врховног суда, нису представљали правни/управни акт већ акт политичког карактера. Успостављањем Управног суда и његовом надлежношћу да одлучује о свим појединачним актима у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита, судска пракса је утврдила став да се ради о управном акту и да се избор и разрешење утврђује решењем, са свим обавезним елементима решења које утврђује Закон о општем управном поступку.

Штампарске грешке и грешке које су настале у преводу на језик који је у службеној употреби у ЈЛС, које су садржане у предлогу општег акта, могу се у поступку доношења прописа исправљати само путем амандмана на одговарајуће одредбе тог предлога. Предлагач амандмана може бити општинско/градско веће, у ком случају поднети амндмани постају саставни део предлога општег акта и о тим амандманима се скупштина посебно не изјашњава.

Међутим, ако је скупштина усвојила предлог општег акта са поменутим грешкама,  такав општи акт (изворник акта) више се не може мењати, већ се у изворном облику објављује у локалном службеном гласилу.  Након објављивања, исправљање очигледних штампарских грешака садржаних у изворнику текста, може се  вршити само путем измена тог општег акта.

Може, на основу Закона о планирању и изградњи и Одлуке о главном урбанисти, ако сте је донели, иако именовање главног урбанисте није предвиђено статутом ваше ЈЛС.

Одлука о главном урбанисти је пропис којим се ближе уређује положај, овлашћења, као и права и дужности главног урбанисте. Та одлука доноси се на основу члана 51а став 5. Закона о планирању и изградњи (материјални правни основ) и одговарајуће одредбе статута ЈЛС којом је утврђена надлежност скупштине за доношење одлука и других општих аката из надлежности ЈЛС (формални правни основ).

Будући да је Законом о планирању и изградњи утврђена надлежност скупштине за именовање главног урбанисте, услови за именовање, као и мандатни период на који се именује, сматрамо да се главни урбаниста може именовати на основу члана 51а став 3. овог закона, без обзира на чињеницу да то није предвиђено статутом ЈЛС.