Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ако је возило паркрано на коловозу, супротно одредбама Закона о безбености саобраћаја на путевима, да ли се то може сматрати и чињењем којим се омета одвијање саобраћаја, односно угрожава безбедно одвијање саобраћаја на путу?
То јесте чињење које угрожава безбедност саобраћаја и уређено је ЗОБС-ом. У члану 296. Закон прописује поступање овлашћених лица (полиције и комуналне милиције) када затекну возило паркирано или заустављено супротно одредбама овог Закона.
За разлику од ЗОБС-а, Закон о путевима, ради безбедног одвијања саобраћаја на путу, уређује означавање и уклањање онеспособљеног возила за даљу вожњу.
Да ли се надлежности саобраћајних инспектора ЈЛС односе само на област заштите (не и област одржавања јер је то комунална делатност што је надзор комуналног инспектора) општинских путева и улица у насељима на основу чл. 108. Закона и да ли саобраћајни инспектори могу поступати директно по одредбама Закона узимајући у обзир да се у члану 108. наводи ''у вршењу послова инспекцијског надзора над применом прописа којима се уређује заштита општинских путева и улица''?
Не значи. Одржавање улица и путева је комунална делатност коју уређује ЈЛС, на основу Закона о комуналним делатностима, те је општински инспектор овлашћен да врши надзор над одржавањем улица, општинских и некатегорисаних путева.
Одредбе Закона о путевима о заштити пута општински инспектор примењује непосредно.
Да ли и које мере инспектор налаже у случају када је на путу или путном земљишту изграђен неки објекат (шахта, зграда...) и који је годинама ту, а представка је сада поднета?
Ако се ради о изграђеном објекту, представку треба уступити грађевинској инспекцији.
У принципу, потребно је испитати на основу чега је нпр. сеоски водовод изграђен, односно прикључак на водовод изведен, да ли је предат на одржавање, постоји ли могућност измештања и сл., те зависно од утврђеног проценити даље поступање. Истина, доказивање у овим ситуацијама је отежано због протека времена и непоседовања одговарајуће документације.
Да ли општина може да буде управљач путева (израз стара се над управљањем путева) па да сама себи издаје нпр. услове за пројектовање?
Законом није уређен ни прелазни режим по питању управљања путевима до осниваања/избора управљача. Уставом и ЗЛС прописано је да се општина „стара о изградњи, реконструкцији, одржавању и коришћењу локалних путева и улица“ (Овлашћење „стара се” треба схватити у смислу бриге, труда, заузимања, настојања и предузимања практичких мера, у оквиру прописане надлежности, да се предвиђени послови локалне самоуправе успешно обаве, и овај појам претпоставља да су послови и мере већ прописани – уређени, да су субјекти обављања послова већ образовани и организовани и да надлежни орган општине треба, у оквиру овог овлашћења, да мерама оперативног и практичног усмеравања доведе до тога да се они и извршавају.
Када је реч о управљачу јавног пута, Закон о путевима дефинише „управљача јавног пута“ - управљач јавног пута је јавно предузеће, привредно друштво и други облици организовања који у складу са законом којим се уређује положај јавних предузећа могу да обављају делатност од општег интереса. Из цитираног члана Закона произилази да управљач јавног пута не може бити градска/општинска управа, те је потребно ове послове пренети другом ЈКП (које би морало бити и регистровано за обављање ове делатности) или поверити послове путем јавне набавке овлашћеним правним лицима у складу са JPP.
Закон о путевима у члану 9. наводи шта је обухваћено делатношћу управљања:
„Управљање јавним путевима је делатност од општег интереса.
Управљање јавним путевима обухвата:
- планирање, пројектовање, изградњу, реконструкцију, одржавање и заштиту јавног пута;
- вршење инвеститорске функције на пројектовању, изградњи, одржавању и реконструкцији јавног пута;
- организовање и обављање стручних послова на пројектовању, изградњи, реконструкцији, одржавању и заштити јавног пута;
- уступање радова на пројектовању, изградњи, одржавању, реконструкцији и стручном надзору јавног пута;
- организовање стручног надзора над изградњом, реконструкцијом, одржавањем и заштитом јавног пута;
- организовање наплате и контролу наплате накнада за употребу јавног пута, вршење јавних овлашћења;
- праћење стања путне мреже;
- заштиту јавног пута;
- означавање јавног пута и вођење евиденције о јавним путевима и о саобраћајно-техничким подацима за те путеве;
- управљање саобраћајем и организовање и обављање бројања возила на јавном путу.“
Чланом 10. дефинисан је појам управљача јавног пута. У ставу 4. наведеног члана прописано је да делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута И и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије. Урављач јавног пута је јавно предузеће, друштво капитала или предузетник који обавља делатност управљања јавним путевима из члана 9. став 2. закона. Уколико јавно предузеће, друштво капитала или предузетник обавља само поједине послове из члана 9. став 2.закона, неће се smatti управљачем јавног пута.
Из свега наведеног недвосмислено произлази да општина не може бити управљач јавног пута.
Да ли физичко лице може да обавља јавни превоз терета пошто се у самој дефиницији јавног превоза спомиње да може да обавља и физичко лице осим привредних друштава?
Како инспектор да се понаша ако јавни пут није још увек уписан као својина града - још увек се налази на приватној парцели?
Према члану 7. Закона о путевима („Сл. гласник РС“, 41/18 и 95/18-др. закон) надлежни орган ЈЛС дужан је да донесе одлуку о утврђивању некатегорисаних путева. Надлежни орган ЈЛС може одлуком уврстити некатегорисани пут у јавни пут у случају да су испуњени критеријуми за категоризацију јавних путева.
Чињеница да неки пут није уписан у катастру као јавни пут, некатегорисани и сл и да се исти не налази у својини ЈЛС није од пресудног утицаја за поступања надлежног инспектора у конкретној ситуацији уколико се на парцели која је приватно власништво де фацто налази пут.
Законом о путевима, чланом 119. прописано је да: јавни путеви, са припадајућим објектима и земљиштем, на којем су изграђени до дана ступања на снагу овог закона, уписаће се у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као јавна својина Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Дакле, према Закону о путевима упис се спроводи по службеној дужности од стране катастра, док ранији власник има могућност да потражује одговарајућу накнаду у поступку према закону којим је регулисана експропријација.
Како поступити ако се теретним возилом обавља превоз путника (у товарном делу), уз накнаду?
Да ли физичко лице може обављати превоз за личне потребе теретним возилом чији је власник?
Да ли се уз стоп таблицу мора поседовати и одело? Односи се на превоз путника где је таблица дозвољена? Да ли је законито зауставити возило без службеног одела?
За разлику од члана 160. Закона, којим је прописано овлашћење Инспектора (републичког), покрајинског и локалног, да истицањем стоп таблице зауставља и прегледа аутобусе и путничка возила којима се обавља превоз у друмском саобраћају, чланом 163. Закона о превозу путника прописана је обавеза Инспектора, тј. само републичког инспектора да у вршењу инспекцијског надзора носи службено одело.
Сматрамо да је и локалним саобраћајним инспекторима потребно обезбедити службену одећу. Такође, треба имати у виду и одредбе ЗОБС (рефлектујући прслук са одговарајућим натписом).
Да ли превозник јавног терета и корисник превоза морају имати склопљен уговор и да ли се исти мора налазити у возилу или је довољно инспектору само товарни лист или отпремница?
Уколико у некој јединици локалне самоуправе није формиран паркинг сервис нема се коме поверити возило на чување према Правилнику о привременом одузимању возила. У том случају на који начин се може применити заштитна мера?
Да ли се возило може искључити на начин да место паркирања буде на адреси надзираног субјекта, док су таблице и дозвола код инспектора?
Законом о превозу путника у друмском саобраћају прописано је овлашћење инспектора да под законом прописаним условима искључи возило, одреди место паркирања, одузме регистарске таблице и саобраћајну дозволу. При том, Закон није ближе дефинисао „место паркирања“, осим што је у члану 151, поред тога што је забранио коришћење искљученог возила за време трајања искључења, установио обавезу лица коме је возило искључено да на месту паркирања које му је одређено, обезбеди возило и плати трошкове паркирања.
Сагласно изложеном, инспектор је овлашћен да према околностима конкретног случаја одреди место паркирања, које може бити и адреса пребивалишта/седишта надзираног субјекта или друго место, уз обавезу надзираног субјекта да увек обезбеди возило, а ако се на месту које је одређено за паркирање возила плаћа паркирање и да плати трошкове паркирања.